TY  - CONF
AU  - Toković, Milena
AU  - Resanović, Milica
AU  - Nišlić, Ivan
PY  - 2023
UR  - http://gery.gef.bg.ac.rs/handle/123456789/1578
AB  - Digitalni prostori su sve značajniji u procesu promovisanja kulturnog identiteta  gradova. Ljudi, kako navodi Čejko (2019), koristeći digitalne tehnologije konstruišu i  okruženje koje predstavlja sociomentalni prostor, zbog uspostavljanja veza koje se održavaju  više mentalno nego fi zički. Tako se „danas krećemo u dva ravnopravna životna prostora koja  postoje paralelno, u svom ofl ajn i onlajn okruženju“ (Kacer, 2019). Pandemija kovid 19  (re)aktivirala je debate o utopijskoj i distopijskoj perspektivi korišćenja digitalnih prostora  kulturne potrošnje. Ova krizna situacija ukazala je na značaj savremene tehnologije u  promociji kulturnog identiteta grada. Cilj ovog rada je da prikaže na koji način su institucije  kulture iskoristile prednosti savremene tehnologije u promociji kulturnog identiteta grada,  ali i da ukaže na sva ograničenja digitalnog prostora u recepciji kulturnih sadržaja. U radu će  biti korišćeni podaci istraživanja Kraj sezone pre kraja sezone? Strategije u kulturi u kriznim  situacijama Filozofskog fakulteta u Beogradu.
PB  - Beograd : Asocijacija prostornih planera Srbije
PB  - Beograd : Univerzitet u Beogradu - Geografski fakultet
C3  - Zbornik radova Dvanaestog naučno-stručnog skupa sa međunarodnim učešćem "Planska i normativna zaštita prostora i životne sredine", Novi Pazar
T1  - Uloga digitalnog prostora i savremene tehnologije u promociji kulturnog identiteta grada u kriznim situacijama
SP  - 277
EP  - 284
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1578
ER  - 

@conference{
author = "Toković, Milena and Resanović, Milica and Nišlić, Ivan",
year = "2023",
abstract = "Digitalni prostori su sve značajniji u procesu promovisanja kulturnog identiteta  gradova. Ljudi, kako navodi Čejko (2019), koristeći digitalne tehnologije konstruišu i  okruženje koje predstavlja sociomentalni prostor, zbog uspostavljanja veza koje se održavaju  više mentalno nego fi zički. Tako se „danas krećemo u dva ravnopravna životna prostora koja  postoje paralelno, u svom ofl ajn i onlajn okruženju“ (Kacer, 2019). Pandemija kovid 19  (re)aktivirala je debate o utopijskoj i distopijskoj perspektivi korišćenja digitalnih prostora  kulturne potrošnje. Ova krizna situacija ukazala je na značaj savremene tehnologije u  promociji kulturnog identiteta grada. Cilj ovog rada je da prikaže na koji način su institucije  kulture iskoristile prednosti savremene tehnologije u promociji kulturnog identiteta grada,  ali i da ukaže na sva ograničenja digitalnog prostora u recepciji kulturnih sadržaja. U radu će  biti korišćeni podaci istraživanja Kraj sezone pre kraja sezone? Strategije u kulturi u kriznim  situacijama Filozofskog fakulteta u Beogradu.",
publisher = "Beograd : Asocijacija prostornih planera Srbije, Beograd : Univerzitet u Beogradu - Geografski fakultet",
journal = "Zbornik radova Dvanaestog naučno-stručnog skupa sa međunarodnim učešćem "Planska i normativna zaštita prostora i životne sredine", Novi Pazar",
title = "Uloga digitalnog prostora i savremene tehnologije u promociji kulturnog identiteta grada u kriznim situacijama",
pages = "277-284",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1578"
}

Toković, M., Resanović, M.,& Nišlić, I.. (2023). Uloga digitalnog prostora i savremene tehnologije u promociji kulturnog identiteta grada u kriznim situacijama. in Zbornik radova Dvanaestog naučno-stručnog skupa sa međunarodnim učešćem "Planska i normativna zaštita prostora i životne sredine", Novi Pazar
Beograd : Asocijacija prostornih planera Srbije., 277-284.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1578

Toković M, Resanović M, Nišlić I. Uloga digitalnog prostora i savremene tehnologije u promociji kulturnog identiteta grada u kriznim situacijama. in Zbornik radova Dvanaestog naučno-stručnog skupa sa međunarodnim učešćem "Planska i normativna zaštita prostora i životne sredine", Novi Pazar. 2023;:277-284.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1578 .

Toković, Milena, Resanović, Milica, Nišlić, Ivan, "Uloga digitalnog prostora i savremene tehnologije u promociji kulturnog identiteta grada u kriznim situacijama" in Zbornik radova Dvanaestog naučno-stručnog skupa sa međunarodnim učešćem "Planska i normativna zaštita prostora i životne sredine", Novi Pazar (2023):277-284,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1578 .

TY  - CHAP
AU  - Toković, Milena
PY  - 2023
UR  - http://gery.gef.bg.ac.rs/handle/123456789/1492
AB  - Cilj rada je da prikaže metodološke izazove istraživanja kulturne potrošnje tokom pandemije kovida 19. Prvi deo je posvećen opštim metodološkim dilemama u vezi s obavljanjem anketnih istraživanja posredstvom digitalne
tehnologije. Na osnovu relevantnih metodoloških studija istaknute su prednosti
i nedostaci korišćenja onlajn upitnika, koji su dalje analizirani na konkretnom
primeru istraživanja „Promene u načinu života uslovljene pandemijom: diskursi i
prakse zaposlenih na Univerzitetu u Beogradu i Univerzitetu umetnosti u Beogradu“, koje je sproveo tim Instituta za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta.
Poseban segment analize posvećen je metodološkim izazovima koji se tiču istraživanja kulturne potrošnje tokom pandemije.
PB  - Beograd : Univerzitet u Beogradu - Filozofski fakultet, Institut za sociološka istraživanja
T2  - Zbornik radova okruglog stola "Istraživati društvo tokom pandemije - neke metodološke preprke i rešenja", Beograd
T1  - Metodološki izazovi onlajn istraživanja: istraživanje kulturne potrošnje tokom pandemije
SP  - 143
EP  - 163
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1492
ER  - 

@inbook{
author = "Toković, Milena",
year = "2023",
abstract = "Cilj rada je da prikaže metodološke izazove istraživanja kulturne potrošnje tokom pandemije kovida 19. Prvi deo je posvećen opštim metodološkim dilemama u vezi s obavljanjem anketnih istraživanja posredstvom digitalne
tehnologije. Na osnovu relevantnih metodoloških studija istaknute su prednosti
i nedostaci korišćenja onlajn upitnika, koji su dalje analizirani na konkretnom
primeru istraživanja „Promene u načinu života uslovljene pandemijom: diskursi i
prakse zaposlenih na Univerzitetu u Beogradu i Univerzitetu umetnosti u Beogradu“, koje je sproveo tim Instituta za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta.
Poseban segment analize posvećen je metodološkim izazovima koji se tiču istraživanja kulturne potrošnje tokom pandemije.",
publisher = "Beograd : Univerzitet u Beogradu - Filozofski fakultet, Institut za sociološka istraživanja",
journal = "Zbornik radova okruglog stola "Istraživati društvo tokom pandemije - neke metodološke preprke i rešenja", Beograd",
booktitle = "Metodološki izazovi onlajn istraživanja: istraživanje kulturne potrošnje tokom pandemije",
pages = "143-163",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1492"
}

Toković, M.. (2023). Metodološki izazovi onlajn istraživanja: istraživanje kulturne potrošnje tokom pandemije. in Zbornik radova okruglog stola "Istraživati društvo tokom pandemije - neke metodološke preprke i rešenja", Beograd
Beograd : Univerzitet u Beogradu - Filozofski fakultet, Institut za sociološka istraživanja., 143-163.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1492

Toković M. Metodološki izazovi onlajn istraživanja: istraživanje kulturne potrošnje tokom pandemije. in Zbornik radova okruglog stola "Istraživati društvo tokom pandemije - neke metodološke preprke i rešenja", Beograd. 2023;:143-163.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1492 .

Toković, Milena, "Metodološki izazovi onlajn istraživanja: istraživanje kulturne potrošnje tokom pandemije" in Zbornik radova okruglog stola "Istraživati društvo tokom pandemije - neke metodološke preprke i rešenja", Beograd (2023):143-163,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1492 .

TY  - JOUR
AU  - Petrović, Mina
AU  - Backović, Vera
AU  - Toković, Milena
PY  - 2022
UR  - http://gery.gef.bg.ac.rs/handle/123456789/1429
AB  - In line with contemporary urban policy to build a competitive city identity, this article deals with the post-communist identity of Novi Pazar, a medium-sized city in southwestern Serbia. Research attention is centred on building urban identity through the dynamic interaction between actors and socio-spatial structures. Following Bourdieu’s notion of habitus, the concept of a city’s habitus is employed as well as Lefebvre’s concept of the social production of space. Special focus is placed on the challenges that post-communist cities face in re-establishing their identity following the former promotion of the “communist (industrial) city” and its subsequent decline. The analysis is based on a survey of residents of Novi Pazar (n = 299) and interviews with experts employed in local government and other local institutions/organizations (n = 14), as well as content analysis of the city’s official website. Novi Pazar is a city with a potentially strong identity but also with considerable structural constraints that block the local agency needed to activate the city’s identity potential.
PB  - Urban Planning Institute of the Republic of Slovenia
T2  - Urbani izziv
T1  - Rebuilding post-communist city identity: The case of Novi Pazar, Serbia
VL  - 33
IS  - 2
SP  - 91
EP  - 102
DO  - 10.5379/urbani-izziv-en-2022-33-02-03
ER  - 

@article{
author = "Petrović, Mina and Backović, Vera and Toković, Milena",
year = "2022",
abstract = "In line with contemporary urban policy to build a competitive city identity, this article deals with the post-communist identity of Novi Pazar, a medium-sized city in southwestern Serbia. Research attention is centred on building urban identity through the dynamic interaction between actors and socio-spatial structures. Following Bourdieu’s notion of habitus, the concept of a city’s habitus is employed as well as Lefebvre’s concept of the social production of space. Special focus is placed on the challenges that post-communist cities face in re-establishing their identity following the former promotion of the “communist (industrial) city” and its subsequent decline. The analysis is based on a survey of residents of Novi Pazar (n = 299) and interviews with experts employed in local government and other local institutions/organizations (n = 14), as well as content analysis of the city’s official website. Novi Pazar is a city with a potentially strong identity but also with considerable structural constraints that block the local agency needed to activate the city’s identity potential.",
publisher = "Urban Planning Institute of the Republic of Slovenia",
journal = "Urbani izziv",
title = "Rebuilding post-communist city identity: The case of Novi Pazar, Serbia",
volume = "33",
number = "2",
pages = "91-102",
doi = "10.5379/urbani-izziv-en-2022-33-02-03"
}

Petrović, M., Backović, V.,& Toković, M.. (2022). Rebuilding post-communist city identity: The case of Novi Pazar, Serbia. in Urbani izziv
Urban Planning Institute of the Republic of Slovenia., 33(2), 91-102.
https://doi.org/10.5379/urbani-izziv-en-2022-33-02-03

Petrović M, Backović V, Toković M. Rebuilding post-communist city identity: The case of Novi Pazar, Serbia. in Urbani izziv. 2022;33(2):91-102.
doi:10.5379/urbani-izziv-en-2022-33-02-03 .

Petrović, Mina, Backović, Vera, Toković, Milena, "Rebuilding post-communist city identity: The case of Novi Pazar, Serbia" in Urbani izziv, 33, no. 2 (2022):91-102,
https://doi.org/10.5379/urbani-izziv-en-2022-33-02-03 . .

TY  - CHAP
AU  - Бацковић, Вера
AU  - Токовић, Милена
PY  - 2021
UR  - https://isi.f.bg.ac.rs/wp-content/uploads/2022/02/Izazovi-u-oblasti-rada-porodice-i-stila-%C5%BEivota-u-kontekstu-pandemije.pdf
UR  - http://gery.gef.bg.ac.rs/handle/123456789/1537
AB  - Циљ рада је да се размотре промене у стилу живота припадника академске заједнице у Београду на које је утицала пандемија ковида 19, са нагласком на коришћењу дигиталних садржаја као алтернације или допуне задовољавања потреба. У првом делу рада концептуално се одређују стил живота и његове значајне димензије. Затим се пажња посвећује дигиталној култури као најзначајнијем ресурсу за задовољење културних и других потреба током пандемије. Трећи део рада садржи анализу резултата која се заснива на подацима истраживања „Промене у начину живота условљене пандемијом: дискурси и праксе запослених на Универзитету у Београду и Универзитету уметности у Београду“, које је спровео тим Института за социолошка истраживања Филозофског факултета од 1. фебруара до 4. марта 2021. године на узорку од 223 запослена.
PB  - Београд : Универзитет у Београду - Филозофски факултет
T2  - Изазови у области рада, породице и стила живота у контексту пандемије ковида 19 у Србији : нове солидарности и нове неједнакости
T1  - Утицај пандемије ковида 19 на стил живота припадника академске заједнице у Београду
SP  - 115
EP  - 145
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1537
ER  - 

@inbook{
author = "Бацковић, Вера and Токовић, Милена",
year = "2021",
abstract = "Циљ рада је да се размотре промене у стилу живота припадника академске заједнице у Београду на које је утицала пандемија ковида 19, са нагласком на коришћењу дигиталних садржаја као алтернације или допуне задовољавања потреба. У првом делу рада концептуално се одређују стил живота и његове значајне димензије. Затим се пажња посвећује дигиталној култури као најзначајнијем ресурсу за задовољење културних и других потреба током пандемије. Трећи део рада садржи анализу резултата која се заснива на подацима истраживања „Промене у начину живота условљене пандемијом: дискурси и праксе запослених на Универзитету у Београду и Универзитету уметности у Београду“, које је спровео тим Института за социолошка истраживања Филозофског факултета од 1. фебруара до 4. марта 2021. године на узорку од 223 запослена.",
publisher = "Београд : Универзитет у Београду - Филозофски факултет",
journal = "Изазови у области рада, породице и стила живота у контексту пандемије ковида 19 у Србији : нове солидарности и нове неједнакости",
booktitle = "Утицај пандемије ковида 19 на стил живота припадника академске заједнице у Београду",
pages = "115-145",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1537"
}

Бацковић, В.,& Токовић, М.. (2021). Утицај пандемије ковида 19 на стил живота припадника академске заједнице у Београду. in Изазови у области рада, породице и стила живота у контексту пандемије ковида 19 у Србији : нове солидарности и нове неједнакости
Београд : Универзитет у Београду - Филозофски факултет., 115-145.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1537

Бацковић В, Токовић М. Утицај пандемије ковида 19 на стил живота припадника академске заједнице у Београду. in Изазови у области рада, породице и стила живота у контексту пандемије ковида 19 у Србији : нове солидарности и нове неједнакости. 2021;:115-145.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1537 .

Бацковић, Вера, Токовић, Милена, "Утицај пандемије ковида 19 на стил живота припадника академске заједнице у Београду" in Изазови у области рада, породице и стила живота у контексту пандемије ковида 19 у Србији : нове солидарности и нове неједнакости (2021):115-145,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1537 .

TY  - JOUR
AU  - Janković, Stefan
AU  - Toković, Milena
PY  - 2021
UR  - http://gery.gef.bg.ac.rs/handle/123456789/1430
AB  - Recent results from Round 9 of the European Social Survey (ESS) indicate that Serbia differs from other European countries in terms of justice and fairness. Whereas the Serbian people’s dissatisfaction relating to unjust income distribution, unfair employment chances and political institutions may not be surprising, these findings still raise a dozen questions. Situated within contemporary discussions on normativity in sociology and survey methodology, this paper aims to reassess the moral grammar of these judgments. By endorsing tenets of pragmatic sociology and its principal aim to recognize the plural modes of valuation and criticism and reflective capacities of social actors to judge and evaluate, this paper develops around few major points. First, we underline how most major approaches to axiology remain stuck in a co-determinist framework, thereby renewing a number of dualisms. Instead, we opt for a relational approach and further present how the theoretical model of Boltanski and Thevénot enables the locating of different assessments of worth. After setting our methodological framework against the “externalist” epistemology, we explore our key assumption that the above-mentioned high rates come as a problem of a feasible “truce” between the domestic regime and the civic polity, ruled by proclaimed legality, representativeness and impersonal character. We trace the problem of incorporating multiple arrangements as a problem of generality, by relating these to two layers of information acquired through the ESS. One involves the analysis of the domestic polity covering the household situation in terms of organization and unveiling the specific worth given to care and protection. Another layer is derived from regression analysis which affirms that the absence of fairness in civic polity correlates with a higher degree of worth given to the domestic one, but also that the latter situation depicts a deeper ontological puzzle about making a mild transition to the assumed “horizontality” of civic matters.
PB  - Beograd : Sociološko naučno društvo Srbije
PB  - Beograd : Univerzitet u Beogradu - Filozofski fakultet, Institut za sociološka istraživanja
T2  - Sociologija
T1  - Why are the institutional injustice and the lack of fairness omnipresent in Serbia? A pragmatic assessment of plural orders of worth
VL  - 63
IS  - 2
SP  - 236
EP  - 261
DO  - 10.2298/SOC2102236J
ER  - 

@article{
author = "Janković, Stefan and Toković, Milena",
year = "2021",
abstract = "Recent results from Round 9 of the European Social Survey (ESS) indicate that Serbia differs from other European countries in terms of justice and fairness. Whereas the Serbian people’s dissatisfaction relating to unjust income distribution, unfair employment chances and political institutions may not be surprising, these findings still raise a dozen questions. Situated within contemporary discussions on normativity in sociology and survey methodology, this paper aims to reassess the moral grammar of these judgments. By endorsing tenets of pragmatic sociology and its principal aim to recognize the plural modes of valuation and criticism and reflective capacities of social actors to judge and evaluate, this paper develops around few major points. First, we underline how most major approaches to axiology remain stuck in a co-determinist framework, thereby renewing a number of dualisms. Instead, we opt for a relational approach and further present how the theoretical model of Boltanski and Thevénot enables the locating of different assessments of worth. After setting our methodological framework against the “externalist” epistemology, we explore our key assumption that the above-mentioned high rates come as a problem of a feasible “truce” between the domestic regime and the civic polity, ruled by proclaimed legality, representativeness and impersonal character. We trace the problem of incorporating multiple arrangements as a problem of generality, by relating these to two layers of information acquired through the ESS. One involves the analysis of the domestic polity covering the household situation in terms of organization and unveiling the specific worth given to care and protection. Another layer is derived from regression analysis which affirms that the absence of fairness in civic polity correlates with a higher degree of worth given to the domestic one, but also that the latter situation depicts a deeper ontological puzzle about making a mild transition to the assumed “horizontality” of civic matters.",
publisher = "Beograd : Sociološko naučno društvo Srbije, Beograd : Univerzitet u Beogradu - Filozofski fakultet, Institut za sociološka istraživanja",
journal = "Sociologija",
title = "Why are the institutional injustice and the lack of fairness omnipresent in Serbia? A pragmatic assessment of plural orders of worth",
volume = "63",
number = "2",
pages = "236-261",
doi = "10.2298/SOC2102236J"
}

Janković, S.,& Toković, M.. (2021). Why are the institutional injustice and the lack of fairness omnipresent in Serbia? A pragmatic assessment of plural orders of worth. in Sociologija
Beograd : Sociološko naučno društvo Srbije., 63(2), 236-261.
https://doi.org/10.2298/SOC2102236J

Janković S, Toković M. Why are the institutional injustice and the lack of fairness omnipresent in Serbia? A pragmatic assessment of plural orders of worth. in Sociologija. 2021;63(2):236-261.
doi:10.2298/SOC2102236J .

Janković, Stefan, Toković, Milena, "Why are the institutional injustice and the lack of fairness omnipresent in Serbia? A pragmatic assessment of plural orders of worth" in Sociologija, 63, no. 2 (2021):236-261,
https://doi.org/10.2298/SOC2102236J . .

TY  - JOUR
AU  - Petrović, Jelisaveta
AU  - Toković, Milena
PY  - 2020
UR  - http://gery.gef.bg.ac.rs/handle/123456789/1535
AB  - The focus of this paper is exploration of translocal spaces through examination of global-local knowledge exchange between middling migrants and ‘cosmopolitan’ locals in semi-peripheral urban contexts. Translocal spaces are taken as concrete places (workplace, venue of business meeting, places for entertainment and recreation, public spaces, etc.) where interactions between middling migra nts and the local population occur and where global and local knowledge, experience and practice are exchanged. The analysis is based on the results of qualitative research conducted in Belgrade (from November 2018 to March 2019). The sample is composed of 42 respondents: 21 middling migrants (well-educated transmigrants employed in international companies, developmental agencies, embassies and universities) and 21 ‘cosmopolitan’ locals (Serbian employees in international companies and agencies who have been educated abroad and/or have a rich experience of working in a multinational environment). The paper focuses on two aspects: (1) opportunities and obstacles for globallocal knowledge exchange; and (2) spaces in Belgrade where this exchange most frequently occurs and that, as a consequence, become translocal.
PB  - Beograd : Sociološko naučno društvo Srbije
PB  - Beograd : Univerzitet u Beogradu - Filozofski fakultet, Institut za sociološka istraživanja
T2  - Sociologija
T1  - Global-Local Knowledge Exchange and the Emergence of Translocal Spaces in the City: The Case of Belgrade
VL  - 62
IS  - 4
SP  - 590
EP  - 611
DO  - 10.2298/SOC2004590P
ER  - 

@article{
author = "Petrović, Jelisaveta and Toković, Milena",
year = "2020",
abstract = "The focus of this paper is exploration of translocal spaces through examination of global-local knowledge exchange between middling migrants and ‘cosmopolitan’ locals in semi-peripheral urban contexts. Translocal spaces are taken as concrete places (workplace, venue of business meeting, places for entertainment and recreation, public spaces, etc.) where interactions between middling migra nts and the local population occur and where global and local knowledge, experience and practice are exchanged. The analysis is based on the results of qualitative research conducted in Belgrade (from November 2018 to March 2019). The sample is composed of 42 respondents: 21 middling migrants (well-educated transmigrants employed in international companies, developmental agencies, embassies and universities) and 21 ‘cosmopolitan’ locals (Serbian employees in international companies and agencies who have been educated abroad and/or have a rich experience of working in a multinational environment). The paper focuses on two aspects: (1) opportunities and obstacles for globallocal knowledge exchange; and (2) spaces in Belgrade where this exchange most frequently occurs and that, as a consequence, become translocal.",
publisher = "Beograd : Sociološko naučno društvo Srbije, Beograd : Univerzitet u Beogradu - Filozofski fakultet, Institut za sociološka istraživanja",
journal = "Sociologija",
title = "Global-Local Knowledge Exchange and the Emergence of Translocal Spaces in the City: The Case of Belgrade",
volume = "62",
number = "4",
pages = "590-611",
doi = "10.2298/SOC2004590P"
}

Petrović, J.,& Toković, M.. (2020). Global-Local Knowledge Exchange and the Emergence of Translocal Spaces in the City: The Case of Belgrade. in Sociologija
Beograd : Sociološko naučno društvo Srbije., 62(4), 590-611.
https://doi.org/10.2298/SOC2004590P

Petrović J, Toković M. Global-Local Knowledge Exchange and the Emergence of Translocal Spaces in the City: The Case of Belgrade. in Sociologija. 2020;62(4):590-611.
doi:10.2298/SOC2004590P .

Petrović, Jelisaveta, Toković, Milena, "Global-Local Knowledge Exchange and the Emergence of Translocal Spaces in the City: The Case of Belgrade" in Sociologija, 62, no. 4 (2020):590-611,
https://doi.org/10.2298/SOC2004590P . .

TY  - JOUR
AU  - Simić, Nataša
AU  - Toković, Milena
AU  - Đorđević, Vesna
PY  - 2019
UR  - http://gery.gef.bg.ac.rs/handle/123456789/1536
AB  - This article studies the level of female scientists’ work satisfaction, and general and gender-related factors that would contribute to greater work satisfaction. We applied an interdisciplinary approach – we draw on Bronfenbrenner’s ecological model of (professional) development, sociological analysis of the context and linguistic analysis of the text. A hundred Serbian female scientists filled in the online questio-nnaire. They reported moderate satisfaction with their work. Thematic analysis of their answers yielded nine general work satisfaction improvement factors: Creating  a  fair  and  effective  management  and  improving  relations  with  superiors,  Improving  social  relationships  with  peers  (Bronfenbrenner’s micro– and meso-system), Improving  te-chnical resources, Increasing salaries, Professional improvement support, The moder-nization  and  application  of  scientific  work, Improving  human  resources, Establishing transparent,  consistent  and  fair  system  rules  (exosystem) and Combating  corruption  and nepotism (macrosystem). Six gender-related factors were determined: Overcoming social  obstacles  related  to  pregnancy  and  child-care, Change  in  attitudes  in  cases  of  *  This  paper  is  the  result  of  the  projects:  “Identification,  measurement  and development of cognitive and emotional competences important for the society oriented to  European  integrations”  (grant  number  179018),  “Challenges  of  the  new  social integration in Serbia – concepts and actors (grant number 179035), and “Description and standardization of the contemporary Serbian language” (grant number 178021), all funded by the Ministry of Education, Science and Technological Development of the Republic of Serbia. harassment (micro– and meso-system), Overcoming legal obstacles related to pregnancy  and  child-care,  Change  in  procedures  in  cases  of  harassment (exosystem), Achieving respect and equality, and Changing social image through personal efforts (macro-system). Recommendations for policy and practice improvement are discussed in the light of the dominant values in the Serbian post-socialist transformation context.
PB  - Beograd : Univerzitet u Beogradu - Filozofski fakultet, Odeljenje za etnologiju i antropologiju
T2  - Etnoantropološki problemi
T1  - Work Satisfaction of Female Scientists in the Serbian Post-Socialist Transformation Context
VL  - 14
IS  - 1
SP  - 297
EP  - 323
DO  - 10.21301/eap.v14i1.12
ER  - 

@article{
author = "Simić, Nataša and Toković, Milena and Đorđević, Vesna",
year = "2019",
abstract = "This article studies the level of female scientists’ work satisfaction, and general and gender-related factors that would contribute to greater work satisfaction. We applied an interdisciplinary approach – we draw on Bronfenbrenner’s ecological model of (professional) development, sociological analysis of the context and linguistic analysis of the text. A hundred Serbian female scientists filled in the online questio-nnaire. They reported moderate satisfaction with their work. Thematic analysis of their answers yielded nine general work satisfaction improvement factors: Creating  a  fair  and  effective  management  and  improving  relations  with  superiors,  Improving  social  relationships  with  peers  (Bronfenbrenner’s micro– and meso-system), Improving  te-chnical resources, Increasing salaries, Professional improvement support, The moder-nization  and  application  of  scientific  work, Improving  human  resources, Establishing transparent,  consistent  and  fair  system  rules  (exosystem) and Combating  corruption  and nepotism (macrosystem). Six gender-related factors were determined: Overcoming social  obstacles  related  to  pregnancy  and  child-care, Change  in  attitudes  in  cases  of  *  This  paper  is  the  result  of  the  projects:  “Identification,  measurement  and development of cognitive and emotional competences important for the society oriented to  European  integrations”  (grant  number  179018),  “Challenges  of  the  new  social integration in Serbia – concepts and actors (grant number 179035), and “Description and standardization of the contemporary Serbian language” (grant number 178021), all funded by the Ministry of Education, Science and Technological Development of the Republic of Serbia. harassment (micro– and meso-system), Overcoming legal obstacles related to pregnancy  and  child-care,  Change  in  procedures  in  cases  of  harassment (exosystem), Achieving respect and equality, and Changing social image through personal efforts (macro-system). Recommendations for policy and practice improvement are discussed in the light of the dominant values in the Serbian post-socialist transformation context.",
publisher = "Beograd : Univerzitet u Beogradu - Filozofski fakultet, Odeljenje za etnologiju i antropologiju",
journal = "Etnoantropološki problemi",
title = "Work Satisfaction of Female Scientists in the Serbian Post-Socialist Transformation Context",
volume = "14",
number = "1",
pages = "297-323",
doi = "10.21301/eap.v14i1.12"
}

Simić, N., Toković, M.,& Đorđević, V.. (2019). Work Satisfaction of Female Scientists in the Serbian Post-Socialist Transformation Context. in Etnoantropološki problemi
Beograd : Univerzitet u Beogradu - Filozofski fakultet, Odeljenje za etnologiju i antropologiju., 14(1), 297-323.
https://doi.org/10.21301/eap.v14i1.12

Simić N, Toković M, Đorđević V. Work Satisfaction of Female Scientists in the Serbian Post-Socialist Transformation Context. in Etnoantropološki problemi. 2019;14(1):297-323.
doi:10.21301/eap.v14i1.12 .

Simić, Nataša, Toković, Milena, Đorđević, Vesna, "Work Satisfaction of Female Scientists in the Serbian Post-Socialist Transformation Context" in Etnoantropološki problemi, 14, no. 1 (2019):297-323,
https://doi.org/10.21301/eap.v14i1.12 . .

TY  - CHAP
AU  - Toković, Milena
PY  - 2018
UR  - http://gery.gef.bg.ac.rs/handle/123456789/1554
AB  - U sociologiji umetnosti i srodnim disciplinama razlikuju se dva osnov na, suprotstavljena gledišta, kada je reč o pitanju uloge umetnosti u društvu (Bastide, 
1981). Prema estetskoj teoriji, umetnost se posmatra kao estetska praksa koja nema 
praktičnu funkciju i koja postoji samo radi umetnosti (l’art pour l’art). S druge strane, 
utilitaristička teorija umetnosti interpretira je kao univerzalni jezik posredstvom kojeg 
se utiče na društveni život. Akcenat u radu biće stavljen na posebnu funkciju umet nosti: društveno angažovanu. Društveno angažovana umetnost je „konceptualizovan 
i ka praksi orijentisan delatni projekat”, intervencija posredstvom umetničkih dela u 
kulturi i društvu, koja podrazumeva subverziju moći sa ciljem kritike i osporavanja 
nekog društvenog odnosa (Šuvaković, 2009). Migracije stanovništva i njihove posledice 
na globalnom i lokalnom nivou poslednjih godina postaju centralna tema pozorišnih i 
filmskih festivala, muzejskih i galerijskih izložbi. Cilj rada je analiza odnosa društveno 
angažovane umetnosti prema pitanju aktuelne migracione krize, na primeru identiteta 
manifestacija: izložbe Muzeja afričke umetnosti (Granica je zatvorena, 2015), Festa 
(Brisanje granica, 2016), Bitefa (Na leđima mahnitog bika, 2016).
PB  - Beograd : Srpsko sociološko društvo
PB  - Beograd : Institut društvenih nauka
PB  - Beograd : Univerzitet u Beogradu - Filozofski fakultet, Institut za sociološka istraživanja
T2  - Temetski zbornik radova vodećeg nacionalnog značaja "Savremene migracije i društveni razvoj: interdisciplinarna perspektiva",
T1  - Na leđima mahnitog bika: društeno angažovana umetnost: brisanje ili zatvaranje granica?
SP  - 61
EP  - 72
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1554
ER  - 

@inbook{
author = "Toković, Milena",
year = "2018",
abstract = "U sociologiji umetnosti i srodnim disciplinama razlikuju se dva osnov na, suprotstavljena gledišta, kada je reč o pitanju uloge umetnosti u društvu (Bastide, 
1981). Prema estetskoj teoriji, umetnost se posmatra kao estetska praksa koja nema 
praktičnu funkciju i koja postoji samo radi umetnosti (l’art pour l’art). S druge strane, 
utilitaristička teorija umetnosti interpretira je kao univerzalni jezik posredstvom kojeg 
se utiče na društveni život. Akcenat u radu biće stavljen na posebnu funkciju umet nosti: društveno angažovanu. Društveno angažovana umetnost je „konceptualizovan 
i ka praksi orijentisan delatni projekat”, intervencija posredstvom umetničkih dela u 
kulturi i društvu, koja podrazumeva subverziju moći sa ciljem kritike i osporavanja 
nekog društvenog odnosa (Šuvaković, 2009). Migracije stanovništva i njihove posledice 
na globalnom i lokalnom nivou poslednjih godina postaju centralna tema pozorišnih i 
filmskih festivala, muzejskih i galerijskih izložbi. Cilj rada je analiza odnosa društveno 
angažovane umetnosti prema pitanju aktuelne migracione krize, na primeru identiteta 
manifestacija: izložbe Muzeja afričke umetnosti (Granica je zatvorena, 2015), Festa 
(Brisanje granica, 2016), Bitefa (Na leđima mahnitog bika, 2016).",
publisher = "Beograd : Srpsko sociološko društvo, Beograd : Institut društvenih nauka, Beograd : Univerzitet u Beogradu - Filozofski fakultet, Institut za sociološka istraživanja",
journal = "Temetski zbornik radova vodećeg nacionalnog značaja "Savremene migracije i društveni razvoj: interdisciplinarna perspektiva",",
booktitle = "Na leđima mahnitog bika: društeno angažovana umetnost: brisanje ili zatvaranje granica?",
pages = "61-72",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1554"
}

Toković, M.. (2018). Na leđima mahnitog bika: društeno angažovana umetnost: brisanje ili zatvaranje granica?. in Temetski zbornik radova vodećeg nacionalnog značaja "Savremene migracije i društveni razvoj: interdisciplinarna perspektiva",
Beograd : Srpsko sociološko društvo., 61-72.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1554

Toković M. Na leđima mahnitog bika: društeno angažovana umetnost: brisanje ili zatvaranje granica?. in Temetski zbornik radova vodećeg nacionalnog značaja "Savremene migracije i društveni razvoj: interdisciplinarna perspektiva",. 2018;:61-72.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1554 .

Toković, Milena, "Na leđima mahnitog bika: društeno angažovana umetnost: brisanje ili zatvaranje granica?" in Temetski zbornik radova vodećeg nacionalnog značaja "Savremene migracije i društveni razvoj: interdisciplinarna perspektiva", (2018):61-72,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1554 .

TY  - BOOK
AU  - Petrović, Mina
AU  - Toković, Milena
PY  - 2018
UR  - http://gery.gef.bg.ac.rs/handle/123456789/1555
AB  - Brendiranje gradova postaje sve uočljivija tendencija i strategija urbanih politika koja delom nastaje kao odgovor na restrukturiranje globalne ekonomije i na izmenjene principe prostorne podele rada koji počinju da se javljaju na horizontu s krajem XX veka. Uspešnost gradova u velikoj meri postaje određena kapacitetima inovativnog promovisanja identiteta, što i jeste središte studije Mine Petrović i Milene Toković, „Gradovi u ogledalu: između identiteta i brend imidža“. Polazeći od premisa neoendogene razvojne paradigme i koncepta teritorijalnog kapitala, autorke na osnovu bogate empirijske građe, analizu centiraju na procesualnost brendiranja u slučaju osam gradova srednje veličine u Srbiji, izdvajajući činioce koji naročito povećavaju snagu njihovog brend imidža
PB  - Beograd : Univerzitet u Beogradu - Filozofski fakultet, Institut za sociološka istraživanja
T1  - Gradovi u ogledalu: između identiteta i brend imidža
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1555
ER  - 

@book{
author = "Petrović, Mina and Toković, Milena",
year = "2018",
abstract = "Brendiranje gradova postaje sve uočljivija tendencija i strategija urbanih politika koja delom nastaje kao odgovor na restrukturiranje globalne ekonomije i na izmenjene principe prostorne podele rada koji počinju da se javljaju na horizontu s krajem XX veka. Uspešnost gradova u velikoj meri postaje određena kapacitetima inovativnog promovisanja identiteta, što i jeste središte studije Mine Petrović i Milene Toković, „Gradovi u ogledalu: između identiteta i brend imidža“. Polazeći od premisa neoendogene razvojne paradigme i koncepta teritorijalnog kapitala, autorke na osnovu bogate empirijske građe, analizu centiraju na procesualnost brendiranja u slučaju osam gradova srednje veličine u Srbiji, izdvajajući činioce koji naročito povećavaju snagu njihovog brend imidža",
publisher = "Beograd : Univerzitet u Beogradu - Filozofski fakultet, Institut za sociološka istraživanja",
title = "Gradovi u ogledalu: između identiteta i brend imidža",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1555"
}

Petrović, M.,& Toković, M.. (2018). Gradovi u ogledalu: između identiteta i brend imidža. 
Beograd : Univerzitet u Beogradu - Filozofski fakultet, Institut za sociološka istraživanja..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1555

Petrović M, Toković M. Gradovi u ogledalu: između identiteta i brend imidža. 2018;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1555 .

Petrović, Mina, Toković, Milena, "Gradovi u ogledalu: između identiteta i brend imidža" (2018),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1555 .

TY  - JOUR
AU  - Toković, Milena
AU  - Petrović, Mina
PY  - 2017
UR  - http://gery.gef.bg.ac.rs/handle/123456789/1538
AB  - The aim of this paper was to explore the brand potential of certain “soft” fac tors of territorial capital in the medium-sized cities in Serbia. The concept of territorial 
capital refers to the total city development potential that combines objective, “hard” 
and subjective, “soft” factors of an area, in order to attract investment and generate 
local development. As city branding has become an imperative of local development 
strategies, this paper aims at connecting these concepts in order to emphasize a po ssible brand potential of some “soft“ dimensions of territorial capital. The paper is 
based on the data obtained from the research conducted from 2013 to 2015 by the 
Institute for Sociological Research of University of Belgrade on a representative sam ple of population aged 18-65 in eight medium-sized cities in Serbia. The first part of 
the paper presents the concept of territorial capital and clarifies its connection with 
the city branding. The second part of the paper is dedicated to the analysis related to 
Serbia. It begins by summarizing the key features of its socio-spatial transformation in 
the post-socialist period and points to the discordance between the state of territorial 
capital and the city branding process. Then the method of research which focuses on 
the citizens’ perception (a neglected soft dimension of territorial capital) is presented. 
The obtained questionnaire results are analysed through the lens of the city branding 
approach and the application of somewhat modified dimensions (presence, pulse and 
people) of the City Brand Index (CBI). The concluding part briefly recaps how and 
why the observed soft dimensions of the territorial capital might be recognized as a 
relevant potential in the process of (re) branding of the researched cities.
PB  - Zagreb : Institut za društvena istraživanja u Zagrebu
T2  - Sociologija i prostor
T1  - The Brand Potential of „Soft“ Factors of the Territorial Capital: A Study of Eight Medium Sized Cities in Serbia
VL  - 55
IS  - 1
SP  - 135
EP  - 153
DO  - 10.5673/sip.55.1.7
ER  - 

@article{
author = "Toković, Milena and Petrović, Mina",
year = "2017",
abstract = "The aim of this paper was to explore the brand potential of certain “soft” fac tors of territorial capital in the medium-sized cities in Serbia. The concept of territorial 
capital refers to the total city development potential that combines objective, “hard” 
and subjective, “soft” factors of an area, in order to attract investment and generate 
local development. As city branding has become an imperative of local development 
strategies, this paper aims at connecting these concepts in order to emphasize a po ssible brand potential of some “soft“ dimensions of territorial capital. The paper is 
based on the data obtained from the research conducted from 2013 to 2015 by the 
Institute for Sociological Research of University of Belgrade on a representative sam ple of population aged 18-65 in eight medium-sized cities in Serbia. The first part of 
the paper presents the concept of territorial capital and clarifies its connection with 
the city branding. The second part of the paper is dedicated to the analysis related to 
Serbia. It begins by summarizing the key features of its socio-spatial transformation in 
the post-socialist period and points to the discordance between the state of territorial 
capital and the city branding process. Then the method of research which focuses on 
the citizens’ perception (a neglected soft dimension of territorial capital) is presented. 
The obtained questionnaire results are analysed through the lens of the city branding 
approach and the application of somewhat modified dimensions (presence, pulse and 
people) of the City Brand Index (CBI). The concluding part briefly recaps how and 
why the observed soft dimensions of the territorial capital might be recognized as a 
relevant potential in the process of (re) branding of the researched cities.",
publisher = "Zagreb : Institut za društvena istraživanja u Zagrebu",
journal = "Sociologija i prostor",
title = "The Brand Potential of „Soft“ Factors of the Territorial Capital: A Study of Eight Medium Sized Cities in Serbia",
volume = "55",
number = "1",
pages = "135-153",
doi = "10.5673/sip.55.1.7"
}

Toković, M.,& Petrović, M.. (2017). The Brand Potential of „Soft“ Factors of the Territorial Capital: A Study of Eight Medium Sized Cities in Serbia. in Sociologija i prostor
Zagreb : Institut za društvena istraživanja u Zagrebu., 55(1), 135-153.
https://doi.org/10.5673/sip.55.1.7

Toković M, Petrović M. The Brand Potential of „Soft“ Factors of the Territorial Capital: A Study of Eight Medium Sized Cities in Serbia. in Sociologija i prostor. 2017;55(1):135-153.
doi:10.5673/sip.55.1.7 .

Toković, Milena, Petrović, Mina, "The Brand Potential of „Soft“ Factors of the Territorial Capital: A Study of Eight Medium Sized Cities in Serbia" in Sociologija i prostor, 55, no. 1 (2017):135-153,
https://doi.org/10.5673/sip.55.1.7 . .

TY  - JOUR
AU  - Petrović, Mina
AU  - Toković, Milena
PY  - 2016
UR  - http://gery.gef.bg.ac.rs/handle/123456789/1539
AB  - Postindustrijski razvoj i postfordistički model kapitalizma uzrokovali su zaokret u razvojnim modelima gradova, od programa koji su bili strateški osmišljavani na nacionalnom nivou (top-down pristup) do koncepta koji insistira na lokalno zasnovanom, to jest neoendeogenom razvoju gradova. Cilj rada je da ukaže na različito konceptualno i kontekstualno promišljanje pojma lokalno zasnovanog razvoja u evropskim okvirima, a potom i da na primeru šest gradova u Srbiji (Kragujevac, Zrenjanina, Užice, Šabac, Sombor, Novi Pazar) utvrdi da li se posmatrani gradovi profilišu ka novom, neoendogenom razvojnom modelu. U fokusu analize su stavovi lokalnih eksperata, sa osvrtom na strateška dokumenta istraživanih gradova. U prvom delu teksta bliže se određuju pojmovi lokalizovanog i lokalno zasnovanog, to jest neoendogenog razvoja, a potom se uvode i pojmovi teritorijalnog kapitala, teritorijalizacije, ekološkog paradoksa. U drugom delu teksta ti pojmovi se razmatraju u kontekstu strateških opredeljenja Evropske unije i relevantnih karakteristika postsocijalističke transformacije evropskih zemalja, uključujući i društvo Srbije. U trećem delu teksta specifikuju se ciljevi i metod sprovedenog istraživanja i prikazuju njegovi rezultati. Zaključni deo ukratko sintetizuje sličnosti i razlike između posmatranih gradova u ispoljavanju ekološkog paradoksa, pri ocenjivanju razvojnih potencijala i prepreka u skladu sa modelom neoendogenog razvoja. U analizi su korišćeni kvalitativni podaci iz istraživanja koje je Institut za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu realizovao 2013/2014. godine.
PB  - Beograd : Sociološko naučno društvo Srbije
PB  - Beograd : Univerzitet u Beogradu - Filozofski fakultet, Institut za sociološka istraživanja
T2  - Sociologija
T1  - Neoendogeni razvoj gradova i ekološki paradoks: studija slučaja šest gradova u Srbiji
VL  - 58
IS  - suppl. 1
SP  - 181
EP  - 209
DO  - 10.2298/SOC16S1181P
ER  - 

@article{
author = "Petrović, Mina and Toković, Milena",
year = "2016",
abstract = "Postindustrijski razvoj i postfordistički model kapitalizma uzrokovali su zaokret u razvojnim modelima gradova, od programa koji su bili strateški osmišljavani na nacionalnom nivou (top-down pristup) do koncepta koji insistira na lokalno zasnovanom, to jest neoendeogenom razvoju gradova. Cilj rada je da ukaže na različito konceptualno i kontekstualno promišljanje pojma lokalno zasnovanog razvoja u evropskim okvirima, a potom i da na primeru šest gradova u Srbiji (Kragujevac, Zrenjanina, Užice, Šabac, Sombor, Novi Pazar) utvrdi da li se posmatrani gradovi profilišu ka novom, neoendogenom razvojnom modelu. U fokusu analize su stavovi lokalnih eksperata, sa osvrtom na strateška dokumenta istraživanih gradova. U prvom delu teksta bliže se određuju pojmovi lokalizovanog i lokalno zasnovanog, to jest neoendogenog razvoja, a potom se uvode i pojmovi teritorijalnog kapitala, teritorijalizacije, ekološkog paradoksa. U drugom delu teksta ti pojmovi se razmatraju u kontekstu strateških opredeljenja Evropske unije i relevantnih karakteristika postsocijalističke transformacije evropskih zemalja, uključujući i društvo Srbije. U trećem delu teksta specifikuju se ciljevi i metod sprovedenog istraživanja i prikazuju njegovi rezultati. Zaključni deo ukratko sintetizuje sličnosti i razlike između posmatranih gradova u ispoljavanju ekološkog paradoksa, pri ocenjivanju razvojnih potencijala i prepreka u skladu sa modelom neoendogenog razvoja. U analizi su korišćeni kvalitativni podaci iz istraživanja koje je Institut za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu realizovao 2013/2014. godine.",
publisher = "Beograd : Sociološko naučno društvo Srbije, Beograd : Univerzitet u Beogradu - Filozofski fakultet, Institut za sociološka istraživanja",
journal = "Sociologija",
title = "Neoendogeni razvoj gradova i ekološki paradoks: studija slučaja šest gradova u Srbiji",
volume = "58",
number = "suppl. 1",
pages = "181-209",
doi = "10.2298/SOC16S1181P"
}

Petrović, M.,& Toković, M.. (2016). Neoendogeni razvoj gradova i ekološki paradoks: studija slučaja šest gradova u Srbiji. in Sociologija
Beograd : Sociološko naučno društvo Srbije., 58(suppl. 1), 181-209.
https://doi.org/10.2298/SOC16S1181P

Petrović M, Toković M. Neoendogeni razvoj gradova i ekološki paradoks: studija slučaja šest gradova u Srbiji. in Sociologija. 2016;58(suppl. 1):181-209.
doi:10.2298/SOC16S1181P .

Petrović, Mina, Toković, Milena, "Neoendogeni razvoj gradova i ekološki paradoks: studija slučaja šest gradova u Srbiji" in Sociologija, 58, no. suppl. 1 (2016):181-209,
https://doi.org/10.2298/SOC16S1181P . .

TY  - CHAP
AU  - Vesković, Milica
AU  - Toković, Milena
PY  - 2016
UR  - http://gery.gef.bg.ac.rs/handle/123456789/1553
AB  - Osnovni cilj ovog dela studije jeste da se utvrdi kako savremena politička elita 
u Srbiji shvata nacionalni identitet. Pri tome, nacionalni identitet se posmatra 
kao specifična vrsta vrednosne orijentacije i uzima se kao jedan od kriterijuma za 
procenu stepena konsolidacije ove društvene grupe. Konceptualni okvir rada počiva na Smitovom razlikovanju dva modela nacionalnog identiteta: teritorijalnog, 
odnosno građanskog, i demotskog, odnosno narodnog. Ispituje se i uticaj nekih sociodemografskih faktora na shvatanje identiteta, zatim uticaj ideološko-političke 
identifikacije na liniji levo-desno, kao i odnosa prema nacionalnom pitanju definisanog u političkom programu stranke kojoj pripadnici elite pripadaju. Na kraju, 
komparativno je analizirano shvatanje nacionalnog identiteta od strane aktuelne 
političke elite Srbije, i shvatanje njenih prethodnika, kao i stanovništva i političkih 
elita drugih evropskih zemalja. Empirijsku osnovu analize predstavljaju podaci 
prikupljeni 2015. godine od strane Instituta za sociološka istraživanja Filozofskog 
fakulteta u Beogradu, koji su dopunjeni podacima INTUNE projekta realizovanog 
u dva talasa u više evropskih zemalja.
PB  - Beograd : Univerzitet u Beogradu - Filozofski fakultet, Institut za sociološka istraživanja
T2  - Politička elita u Srbiji u periodu konsolidacije kapitalističkog poretka
T1  - Shvatanje nacionalnog identiteta političke elite
SP  - 179
EP  - 199
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1553
ER  - 

@inbook{
author = "Vesković, Milica and Toković, Milena",
year = "2016",
abstract = "Osnovni cilj ovog dela studije jeste da se utvrdi kako savremena politička elita 
u Srbiji shvata nacionalni identitet. Pri tome, nacionalni identitet se posmatra 
kao specifična vrsta vrednosne orijentacije i uzima se kao jedan od kriterijuma za 
procenu stepena konsolidacije ove društvene grupe. Konceptualni okvir rada počiva na Smitovom razlikovanju dva modela nacionalnog identiteta: teritorijalnog, 
odnosno građanskog, i demotskog, odnosno narodnog. Ispituje se i uticaj nekih sociodemografskih faktora na shvatanje identiteta, zatim uticaj ideološko-političke 
identifikacije na liniji levo-desno, kao i odnosa prema nacionalnom pitanju definisanog u političkom programu stranke kojoj pripadnici elite pripadaju. Na kraju, 
komparativno je analizirano shvatanje nacionalnog identiteta od strane aktuelne 
političke elite Srbije, i shvatanje njenih prethodnika, kao i stanovništva i političkih 
elita drugih evropskih zemalja. Empirijsku osnovu analize predstavljaju podaci 
prikupljeni 2015. godine od strane Instituta za sociološka istraživanja Filozofskog 
fakulteta u Beogradu, koji su dopunjeni podacima INTUNE projekta realizovanog 
u dva talasa u više evropskih zemalja.",
publisher = "Beograd : Univerzitet u Beogradu - Filozofski fakultet, Institut za sociološka istraživanja",
journal = "Politička elita u Srbiji u periodu konsolidacije kapitalističkog poretka",
booktitle = "Shvatanje nacionalnog identiteta političke elite",
pages = "179-199",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1553"
}

Vesković, M.,& Toković, M.. (2016). Shvatanje nacionalnog identiteta političke elite. in Politička elita u Srbiji u periodu konsolidacije kapitalističkog poretka
Beograd : Univerzitet u Beogradu - Filozofski fakultet, Institut za sociološka istraživanja., 179-199.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1553

Vesković M, Toković M. Shvatanje nacionalnog identiteta političke elite. in Politička elita u Srbiji u periodu konsolidacije kapitalističkog poretka. 2016;:179-199.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1553 .

Vesković, Milica, Toković, Milena, "Shvatanje nacionalnog identiteta političke elite" in Politička elita u Srbiji u periodu konsolidacije kapitalističkog poretka (2016):179-199,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1553 .

TY  - CHAP
AU  - Stanojević, Milena
PY  - 2015
UR  - http://gery.gef.bg.ac.rs/handle/123456789/1552
AB  - Rad ima za cilj da konceptualnim razumevanjem „kreativnog” i 
„uzbudljivog” grada prepozna potencijale lokalnog razvoja gradova srednje 
veličine: Šapca, Sombora i Zrenjanina. Navedeni gradovi predstavljaju 
odabrani uzorak (tri od šest) gradova koji je uključen u anketno istraživanje 
Instituta za sociološka istraživanja: „Karakteristike teritorijalnog kapitala u 
Srbiji” koje je sprovedeno 2013. i 2014. Prema analizi rađenoj za Prostorni 
plan Republike Srbije (PPRS), navedeni gradovi imaju status centara 
nacionalnog značaja. Analitički okvir rada baziraće se na konceptima 
„kreativnog” grada (Florida, Landry) kao razvojne koncepcije i ključne 
strategije urbanog razvoja koja ističe značaj kulturnih industrija, kulturnih 
prednosti i „kreativne klase”. U radu ćemo koristiti i koncept „uzbudljivog” 
grada (Ričards i Palmer) koji ima za cilj da pokaže kako kulturne aktivnosti, 
kulturne manifestacije i ekonomija iskustva pomažu gradovima da ostvare 
kulturološke, ekonomske i društvene ciljeve. Navedeni koncepti posmatraće 
se u okviru šireg koncepta – identiteta grada, sa naglaskom na kulturni 
identitet i festivalizaciju grada. Imajući u vidu da se poslednjih godina 
identiteti gradova vezuju i za ekonomski razvoj (kultura u službi ekonomije), 
razmotrićemo potencijale brendiranja navedenih gradova srednje veličine kao 
„kreativnih” i „uzbudljivih”, ali osvetlićemo i postojeće strukturalne prepreke 
lokalnog razvoja gradova. U radu će se pored kvalitativnih i kvantitativnih 
podataka istraživanja koristiti i postojeća strateška dokumenta navedenih 
gradova.
PB  - Beograd : Srpsko sociološko društvo
PB  - Beograd : Institut za uporedno pravo
PB  - Novi Sad : Univerzitet u Novom Sadu - Filozofski fakultet
T2  - Zbornik radova međunarodne naučnae konferencije "Društvo i prostor: Urbani i ruralni prostor - ekonomski, pravni i organizacioni prostor", Novi Sad
T1  - Koncept „kreativnog“ i „uzbudljivog“ grada u razvoju gradova srednje veličine: Šabac, Sombor i Zrenjanin
SP  - 63
EP  - 76
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1552
ER  - 

@inbook{
author = "Stanojević, Milena",
year = "2015",
abstract = "Rad ima za cilj da konceptualnim razumevanjem „kreativnog” i 
„uzbudljivog” grada prepozna potencijale lokalnog razvoja gradova srednje 
veličine: Šapca, Sombora i Zrenjanina. Navedeni gradovi predstavljaju 
odabrani uzorak (tri od šest) gradova koji je uključen u anketno istraživanje 
Instituta za sociološka istraživanja: „Karakteristike teritorijalnog kapitala u 
Srbiji” koje je sprovedeno 2013. i 2014. Prema analizi rađenoj za Prostorni 
plan Republike Srbije (PPRS), navedeni gradovi imaju status centara 
nacionalnog značaja. Analitički okvir rada baziraće se na konceptima 
„kreativnog” grada (Florida, Landry) kao razvojne koncepcije i ključne 
strategije urbanog razvoja koja ističe značaj kulturnih industrija, kulturnih 
prednosti i „kreativne klase”. U radu ćemo koristiti i koncept „uzbudljivog” 
grada (Ričards i Palmer) koji ima za cilj da pokaže kako kulturne aktivnosti, 
kulturne manifestacije i ekonomija iskustva pomažu gradovima da ostvare 
kulturološke, ekonomske i društvene ciljeve. Navedeni koncepti posmatraće 
se u okviru šireg koncepta – identiteta grada, sa naglaskom na kulturni 
identitet i festivalizaciju grada. Imajući u vidu da se poslednjih godina 
identiteti gradova vezuju i za ekonomski razvoj (kultura u službi ekonomije), 
razmotrićemo potencijale brendiranja navedenih gradova srednje veličine kao 
„kreativnih” i „uzbudljivih”, ali osvetlićemo i postojeće strukturalne prepreke 
lokalnog razvoja gradova. U radu će se pored kvalitativnih i kvantitativnih 
podataka istraživanja koristiti i postojeća strateška dokumenta navedenih 
gradova.",
publisher = "Beograd : Srpsko sociološko društvo, Beograd : Institut za uporedno pravo, Novi Sad : Univerzitet u Novom Sadu - Filozofski fakultet",
journal = "Zbornik radova međunarodne naučnae konferencije "Društvo i prostor: Urbani i ruralni prostor - ekonomski, pravni i organizacioni prostor", Novi Sad",
booktitle = "Koncept „kreativnog“ i „uzbudljivog“ grada u razvoju gradova srednje veličine: Šabac, Sombor i Zrenjanin",
pages = "63-76",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1552"
}

Stanojević, M.. (2015). Koncept „kreativnog“ i „uzbudljivog“ grada u razvoju gradova srednje veličine: Šabac, Sombor i Zrenjanin. in Zbornik radova međunarodne naučnae konferencije "Društvo i prostor: Urbani i ruralni prostor - ekonomski, pravni i organizacioni prostor", Novi Sad
Beograd : Srpsko sociološko društvo., 63-76.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1552

Stanojević M. Koncept „kreativnog“ i „uzbudljivog“ grada u razvoju gradova srednje veličine: Šabac, Sombor i Zrenjanin. in Zbornik radova međunarodne naučnae konferencije "Društvo i prostor: Urbani i ruralni prostor - ekonomski, pravni i organizacioni prostor", Novi Sad. 2015;:63-76.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1552 .

Stanojević, Milena, "Koncept „kreativnog“ i „uzbudljivog“ grada u razvoju gradova srednje veličine: Šabac, Sombor i Zrenjanin" in Zbornik radova međunarodne naučnae konferencije "Društvo i prostor: Urbani i ruralni prostor - ekonomski, pravni i organizacioni prostor", Novi Sad (2015):63-76,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1552 .

TY  - CHAP
AU  - Stanojević, Milena
PY  - 2014
UR  - http://gery.gef.bg.ac.rs/handle/123456789/1551
AB  - Rad ima za cilj da doprinese konceptualnom i empirijskom razumevanju strate gije brendiranja gradova u segmentu kreativne upotrebe lokalne tradicije na pri meru studije slučaja četiri grada u Srbiji: Užice, Šabac, Kragujevac i Novi Pazar. Poslednjih decenija XX veka gradovi postaju deo ekonomije simbola i industrije kulture. Brendiranje predstavlja novo ime za promovisanje kulturnog identiteta grada, sada neposrednije vezano za ekonomski razvoj (kultura u službi ekonomi je). Da bi postao brend, grad mora da ponudi više od funkcionalnosti, a kreativ ne industrije i kreativnost postaju osnov poboljšanja kvaliteta života u gradskim područjima. Kreativni resursi u razvojnim politikama trebalo bi da se stave u službu: jačanja identiteta lokalnih zajednica, stvaranja bolje investicione klime i povoljnog okruženja za investiranje u njima, promovisanja pozitivnih vrednosti, podizanja nivoa javne/društvene svesti o značaju različitosti za održiv razvoj. Konceptualni okvir oslanja se na pojmove teritorijalni kapital, kulturni identitet grada i proces brendiranja. U radu će se razmotriti CBI (City Brand Index) za svaki istraživani grad. CBI objedinjuje 6 aspekata brenda grada u strukturu heksagona: prepoznatljivost, mesto, potencijal, puls grada, preduslovi i ljudi.
PB  - Beograd : Sociološko udruženje Srbije i Crne Gore
PB  - Beograd : Univerzitet u Beogradu - Filozofski fakultet, Institut za sociološka istraživanja
T2  - Strukturni i delatni potencijal lokalnog razvoja
T1  - Potencijali lokanog razvoja gradova:  kreativna upotreba lokalne tradicije
SP  - 181
EP  - 215
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1551
ER  - 

@inbook{
author = "Stanojević, Milena",
year = "2014",
abstract = "Rad ima za cilj da doprinese konceptualnom i empirijskom razumevanju strate gije brendiranja gradova u segmentu kreativne upotrebe lokalne tradicije na pri meru studije slučaja četiri grada u Srbiji: Užice, Šabac, Kragujevac i Novi Pazar. Poslednjih decenija XX veka gradovi postaju deo ekonomije simbola i industrije kulture. Brendiranje predstavlja novo ime za promovisanje kulturnog identiteta grada, sada neposrednije vezano za ekonomski razvoj (kultura u službi ekonomi je). Da bi postao brend, grad mora da ponudi više od funkcionalnosti, a kreativ ne industrije i kreativnost postaju osnov poboljšanja kvaliteta života u gradskim područjima. Kreativni resursi u razvojnim politikama trebalo bi da se stave u službu: jačanja identiteta lokalnih zajednica, stvaranja bolje investicione klime i povoljnog okruženja za investiranje u njima, promovisanja pozitivnih vrednosti, podizanja nivoa javne/društvene svesti o značaju različitosti za održiv razvoj. Konceptualni okvir oslanja se na pojmove teritorijalni kapital, kulturni identitet grada i proces brendiranja. U radu će se razmotriti CBI (City Brand Index) za svaki istraživani grad. CBI objedinjuje 6 aspekata brenda grada u strukturu heksagona: prepoznatljivost, mesto, potencijal, puls grada, preduslovi i ljudi.",
publisher = "Beograd : Sociološko udruženje Srbije i Crne Gore, Beograd : Univerzitet u Beogradu - Filozofski fakultet, Institut za sociološka istraživanja",
journal = "Strukturni i delatni potencijal lokalnog razvoja",
booktitle = "Potencijali lokanog razvoja gradova:  kreativna upotreba lokalne tradicije",
pages = "181-215",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1551"
}

Stanojević, M.. (2014). Potencijali lokanog razvoja gradova:  kreativna upotreba lokalne tradicije. in Strukturni i delatni potencijal lokalnog razvoja
Beograd : Sociološko udruženje Srbije i Crne Gore., 181-215.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1551

Stanojević M. Potencijali lokanog razvoja gradova:  kreativna upotreba lokalne tradicije. in Strukturni i delatni potencijal lokalnog razvoja. 2014;:181-215.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1551 .

Stanojević, Milena, "Potencijali lokanog razvoja gradova:  kreativna upotreba lokalne tradicije" in Strukturni i delatni potencijal lokalnog razvoja (2014):181-215,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1551 .

TY  - JOUR
AU  - Bobić, Mirjana
AU  - Stanojević, Milena
PY  - 2014
UR  - http://gery.gef.bg.ac.rs/handle/123456789/1540
AB  - Rad je proizašao iz zasnovane teorije („grounded theory”) na osnovu intervjua i posmatranja 30 parova (60 muškaraca i žena), u okviru istraživanja na temi Politike roditeljstva, iz 2013/14. pri Institutu za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta u Beogradu. Primenjeni metododološki individualizam imao je cilj da uspostavi konceptualizaciju različitih modela odnosa parova u kritičkoj tački prelaza iz faze konjugalne dijade u roditeljstvo. Prvo smo detaljno proučile celokupnu empirijsku evidenciju, koja nam je ukazala na svu raznovrsnost strategija parova tokom njihovog prelaza kroz tri glavne faze porodične promene: pre rađanja (pripremnu), rađanje (glavna faza) i nakon rađanja (rekonstituisanje porodice). Iskristalisala su nam se tri para, kao veoma specifična zbog naročitog odnosa prema bračno porodičnoj krizi koja prati transformaciju. Dodelili smo im simboličke grupne nazive koji koncizno ukazuju na njihov dominantan bihejvioralni model. Prve smo nazvale „inteligencijom”, druge, „stratezima”, a treće „defetistima”. Različito od većine domaćih kvalitativnih istraživanja odnosno studija slučaja, ovde su sve tri životne priče analizirane integralno. U tekstu se postepeno i celovitom analizom narativa parova razotkrivaju životni događaji i socijalno biografski kontekst. Prethodni uvid u celinu prikupljene empirijske evidencije omogućio nam je da konstruišemo jedinice analize – semantičke šeme (nodove) i njihove uže poddimenzije (kodove), koje smo potom ispunjavali konkretnim definicijama sitaucije svakog para. Interpretaciju svakog pojedinačnog para prati i komparativna analiza sličnosti i razlika u njihovim osećanjima, delanjima i akcionom potencijalu. Osnovna ideja nam je bila da pokažemo u kojoj meri parovi kritički preispituju sebe, svoga partnera, brak, životnu situaciju, kakav je njihov odnos prema sadašnjosti i budućnosti, da li postavljaju jasne ciljeve u smislu napredovanja i kakve su im u tom smislu eventualne strategije. Takođe, želele smo da procenimo u kojoj meri uspevaju da uspostave kontrolu nad sobom i socijalnim okruženjem tokom socijalnog stresa koji prati promenu kao i da planiraju svoje biografije. Smatrale smo da time partneri zapravo otkrivaju i svoje lične i grupne kapacitete za promenom, odnosno aktivnijom socijalnom integracijom u stalno menjajućem okruženju, što je, čini se, zakasnela, ali nužna individualna strategija, kada je reč o globalnoj, drugoj modernizaciji.
PB  - Beograd : Sociološko udruženje Srbije i Crne Gore
PB  - Beograd : Univerzitet u Beogradu - Filozofski fakultet, Institut za sociološka istraživanja
T2  - Sociologija
T1  - Prelaz iz braka u roditeljstvo: diskursi i prakse – dijadna perspektiva
T1  - Transition from marriage into parenthood: Discourses and practice: Dyadic perspective
VL  - 56
IS  - 4
SP  - 427
EP  - 444
DO  - 10.2298/SOC1404427B
ER  - 

@article{
author = "Bobić, Mirjana and Stanojević, Milena",
year = "2014",
abstract = "Rad je proizašao iz zasnovane teorije („grounded theory”) na osnovu intervjua i posmatranja 30 parova (60 muškaraca i žena), u okviru istraživanja na temi Politike roditeljstva, iz 2013/14. pri Institutu za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta u Beogradu. Primenjeni metododološki individualizam imao je cilj da uspostavi konceptualizaciju različitih modela odnosa parova u kritičkoj tački prelaza iz faze konjugalne dijade u roditeljstvo. Prvo smo detaljno proučile celokupnu empirijsku evidenciju, koja nam je ukazala na svu raznovrsnost strategija parova tokom njihovog prelaza kroz tri glavne faze porodične promene: pre rađanja (pripremnu), rađanje (glavna faza) i nakon rađanja (rekonstituisanje porodice). Iskristalisala su nam se tri para, kao veoma specifična zbog naročitog odnosa prema bračno porodičnoj krizi koja prati transformaciju. Dodelili smo im simboličke grupne nazive koji koncizno ukazuju na njihov dominantan bihejvioralni model. Prve smo nazvale „inteligencijom”, druge, „stratezima”, a treće „defetistima”. Različito od većine domaćih kvalitativnih istraživanja odnosno studija slučaja, ovde su sve tri životne priče analizirane integralno. U tekstu se postepeno i celovitom analizom narativa parova razotkrivaju životni događaji i socijalno biografski kontekst. Prethodni uvid u celinu prikupljene empirijske evidencije omogućio nam je da konstruišemo jedinice analize – semantičke šeme (nodove) i njihove uže poddimenzije (kodove), koje smo potom ispunjavali konkretnim definicijama sitaucije svakog para. Interpretaciju svakog pojedinačnog para prati i komparativna analiza sličnosti i razlika u njihovim osećanjima, delanjima i akcionom potencijalu. Osnovna ideja nam je bila da pokažemo u kojoj meri parovi kritički preispituju sebe, svoga partnera, brak, životnu situaciju, kakav je njihov odnos prema sadašnjosti i budućnosti, da li postavljaju jasne ciljeve u smislu napredovanja i kakve su im u tom smislu eventualne strategije. Takođe, želele smo da procenimo u kojoj meri uspevaju da uspostave kontrolu nad sobom i socijalnim okruženjem tokom socijalnog stresa koji prati promenu kao i da planiraju svoje biografije. Smatrale smo da time partneri zapravo otkrivaju i svoje lične i grupne kapacitete za promenom, odnosno aktivnijom socijalnom integracijom u stalno menjajućem okruženju, što je, čini se, zakasnela, ali nužna individualna strategija, kada je reč o globalnoj, drugoj modernizaciji.",
publisher = "Beograd : Sociološko udruženje Srbije i Crne Gore, Beograd : Univerzitet u Beogradu - Filozofski fakultet, Institut za sociološka istraživanja",
journal = "Sociologija",
title = "Prelaz iz braka u roditeljstvo: diskursi i prakse – dijadna perspektiva, Transition from marriage into parenthood: Discourses and practice: Dyadic perspective",
volume = "56",
number = "4",
pages = "427-444",
doi = "10.2298/SOC1404427B"
}

Bobić, M.,& Stanojević, M.. (2014). Prelaz iz braka u roditeljstvo: diskursi i prakse – dijadna perspektiva. in Sociologija
Beograd : Sociološko udruženje Srbije i Crne Gore., 56(4), 427-444.
https://doi.org/10.2298/SOC1404427B

Bobić M, Stanojević M. Prelaz iz braka u roditeljstvo: diskursi i prakse – dijadna perspektiva. in Sociologija. 2014;56(4):427-444.
doi:10.2298/SOC1404427B .

Bobić, Mirjana, Stanojević, Milena, "Prelaz iz braka u roditeljstvo: diskursi i prakse – dijadna perspektiva" in Sociologija, 56, no. 4 (2014):427-444,
https://doi.org/10.2298/SOC1404427B . .

TY  - JOUR
AU  - Bobić, Mirjana
AU  - Stanojević, Milena
PY  - 2014
UR  - http://gery.gef.bg.ac.rs/handle/123456789/1543
AB  - Rad je proizašao iz interpretacije drugog dela rezultata zasnovane teorije na intervjuima i posmatranjima 30 parova (60 muškaraca i žena) iz Beograda, u okviru istraživanja na temi Politike roditeljstva, iz 2013/14, pri Institutu za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta u Beogradu. Primenjeni metododološki individualizam i u ovom radu imao je za cilj da opiše specifičnost i različitost toka promena u kritičkoj tački prelaza (nakon rođenja deteta). Da bi se on postigao, obe autorke su nezavisno proučile celokupnu iskustvenu evidenciju, a onda su konsenzualno izabrale tri para. Izdvojeni parovi su specifični zbog različitog i naročitog odnosa: prema socijalnom stresu (porodičnoj krizi koja prati bračno porodičnu transformaciju), zatim prema vrednosnim i ponašajnim modelima porodica porekla i najzad, po načinima adaptacije i konsolidacije nove grupe. Dodeljena su im simbolička imena koja koncizno, doduše provizorno, opisuju njihove dominantne bihejvioralne modele: 'inteligencija', 'stratezi' i 'defetisti'. Kod sva tri para poklapaju se objektivna sociološka merila i njihove subjektivne definicije životne situacije, tako da oni pripadaju srednjem ili nižem srednjem sloju. U cilju interpretacije rezultata kontruisale smo jedinice analize - semantičke šeme (nodove) i njihove uže poddimenzije (kodove), koje smo popunjavale konketnim definicijama sitaucije parova. Interpretacija svakog pojedinačnog para prati i komparativna analiza sličnosti i razlika u njihovim osećanjima, delanjima i akcionom potencijalu. Osnovna ideja nam je i ovde bila da pokažemo u kojoj meri parovi kritički preispituju sebe, svoje životne zajednice, kakav je njihov odnos prema sadašnjosti i budućnosti, da li postavljaju jasne ciljeve u smislu napredovanja i kakve su im strategije delovanja. Cilj nam je bio da procenimo u kojoj meri parovi uspevaju da uspostave kontrolu nad sobom i socijalnim okruženjem, da li ponavljaju ili prave otklon u odnosu na porodicu porekla i kakvo je subjektivno značenje u slučaju raskida sa prošlošću. Smatrale smo da time partneri pokazuju i svoje lične i grupne kapacitete za promenom, odgovornom i aktivnom socijalnom participacijom, u stalno menjajućem okruženju.
PB  - Beograd : Sociološko udruženje Srbije i Crne Gore
PB  - Beograd : Univerzitet u Beogradu - Filozofski fakultet, Institut za sociološka istraživanja
T2  - Sociologija
T1  - Procesualnost porodične transformacije i refleksivnost aktera – dijadna perspektiva
VL  - 56
IS  - 4
SP  - 445
EP  - 457
DO  - 10.2298/SOC1404445B
ER  - 

@article{
author = "Bobić, Mirjana and Stanojević, Milena",
year = "2014",
abstract = "Rad je proizašao iz interpretacije drugog dela rezultata zasnovane teorije na intervjuima i posmatranjima 30 parova (60 muškaraca i žena) iz Beograda, u okviru istraživanja na temi Politike roditeljstva, iz 2013/14, pri Institutu za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta u Beogradu. Primenjeni metododološki individualizam i u ovom radu imao je za cilj da opiše specifičnost i različitost toka promena u kritičkoj tački prelaza (nakon rođenja deteta). Da bi se on postigao, obe autorke su nezavisno proučile celokupnu iskustvenu evidenciju, a onda su konsenzualno izabrale tri para. Izdvojeni parovi su specifični zbog različitog i naročitog odnosa: prema socijalnom stresu (porodičnoj krizi koja prati bračno porodičnu transformaciju), zatim prema vrednosnim i ponašajnim modelima porodica porekla i najzad, po načinima adaptacije i konsolidacije nove grupe. Dodeljena su im simbolička imena koja koncizno, doduše provizorno, opisuju njihove dominantne bihejvioralne modele: 'inteligencija', 'stratezi' i 'defetisti'. Kod sva tri para poklapaju se objektivna sociološka merila i njihove subjektivne definicije životne situacije, tako da oni pripadaju srednjem ili nižem srednjem sloju. U cilju interpretacije rezultata kontruisale smo jedinice analize - semantičke šeme (nodove) i njihove uže poddimenzije (kodove), koje smo popunjavale konketnim definicijama sitaucije parova. Interpretacija svakog pojedinačnog para prati i komparativna analiza sličnosti i razlika u njihovim osećanjima, delanjima i akcionom potencijalu. Osnovna ideja nam je i ovde bila da pokažemo u kojoj meri parovi kritički preispituju sebe, svoje životne zajednice, kakav je njihov odnos prema sadašnjosti i budućnosti, da li postavljaju jasne ciljeve u smislu napredovanja i kakve su im strategije delovanja. Cilj nam je bio da procenimo u kojoj meri parovi uspevaju da uspostave kontrolu nad sobom i socijalnim okruženjem, da li ponavljaju ili prave otklon u odnosu na porodicu porekla i kakvo je subjektivno značenje u slučaju raskida sa prošlošću. Smatrale smo da time partneri pokazuju i svoje lične i grupne kapacitete za promenom, odgovornom i aktivnom socijalnom participacijom, u stalno menjajućem okruženju.",
publisher = "Beograd : Sociološko udruženje Srbije i Crne Gore, Beograd : Univerzitet u Beogradu - Filozofski fakultet, Institut za sociološka istraživanja",
journal = "Sociologija",
title = "Procesualnost porodične transformacije i refleksivnost aktera – dijadna perspektiva",
volume = "56",
number = "4",
pages = "445-457",
doi = "10.2298/SOC1404445B"
}

Bobić, M.,& Stanojević, M.. (2014). Procesualnost porodične transformacije i refleksivnost aktera – dijadna perspektiva. in Sociologija
Beograd : Sociološko udruženje Srbije i Crne Gore., 56(4), 445-457.
https://doi.org/10.2298/SOC1404445B

Bobić M, Stanojević M. Procesualnost porodične transformacije i refleksivnost aktera – dijadna perspektiva. in Sociologija. 2014;56(4):445-457.
doi:10.2298/SOC1404445B .

Bobić, Mirjana, Stanojević, Milena, "Procesualnost porodične transformacije i refleksivnost aktera – dijadna perspektiva" in Sociologija, 56, no. 4 (2014):445-457,
https://doi.org/10.2298/SOC1404445B . .

TY  - CHAP
AU  - Станојевић, Милена
PY  - 2013
UR  - http://gery.gef.bg.ac.rs/handle/123456789/1556
AB  - „Културни идентитет је процес у којем се директно сучељавају потребе за универзализацијом појединих култура и неминовност поштовања свих посебности” (Коковић 2005, 298). Глобално-културни приступ, у оквиру дебате о глобализацији, разматра питање опстанка културног, односно националног идентитета у условима „глобалне културе” (Склер). Глобализација културе је као предмет овог рада узета као засебна димензија глобализације. Група аутора дефинише процес културне глобализације као процес денационализације и културне унификације који носи опасност укидања плурализма култура и брисања културних, односно националних идентитета. Поставља се питање: да ли нестанак националних граница нарушава националну културу једне земље.
У раду ће бити проблематизовани следећи процеси: напетости између културне хомогенизације и културне хетерогенизације (Ападурај 2011), односи етничке и културне фрагментације и модернистичке хомогенизације (Фридман), однос глобалног и локалног, као и процеси универзализације и партикуларизације (Робертсон). Наведени процеси резултат су додира сусрета различитих култура које се често посматрају у релацији доминантна vs подређена култура, при чему се најчешће истиче утицај западних културних образаца у односу на незападна друштва. Међутим, постоје аутори који подсећају да је тај однос знатно комплекснији – мање политичке целине увек страхују од доминације оних већег обима, посебно ако се налазе у њиховом суседству. Из наведеног следи да се хомогенизација не односи искључиво на доминантне културне обрасце Запада (процес американизације/вестернизације) већ се може говорити и о процесима јапанизације (за Корејце), русизације (за балтичке републике) итд. (Ападурај 2011). 
Предмет овог рада је разматрање комплексности процеса културне глобализације. У погледу проблема очувања националног културног идентитета у условима глобализације, циљ рада је да се прикажу и размотре различити модели глобалних културних образаца, као и димензије глобалних културних токова, односно да сагледа питање садашњости и будућност глобализације културе.
PB  - Косовска Митровица : Универзитет у Приштини - Филозофски факултет
PB  - Београд : Српско социолошко друштво
PB  - Београд : Институт за упоредно право
T2  - Међународни тематски зборник "Глобализација и десуверенизација", Косовска Митровица
T1  - Изазови глобализације културе: културни идентитет и глобализација
SP  - 897
EP  - 918
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1556
ER  - 

@inbook{
author = "Станојевић, Милена",
year = "2013",
abstract = "„Културни идентитет је процес у којем се директно сучељавају потребе за универзализацијом појединих култура и неминовност поштовања свих посебности” (Коковић 2005, 298). Глобално-културни приступ, у оквиру дебате о глобализацији, разматра питање опстанка културног, односно националног идентитета у условима „глобалне културе” (Склер). Глобализација културе је као предмет овог рада узета као засебна димензија глобализације. Група аутора дефинише процес културне глобализације као процес денационализације и културне унификације који носи опасност укидања плурализма култура и брисања културних, односно националних идентитета. Поставља се питање: да ли нестанак националних граница нарушава националну културу једне земље.
У раду ће бити проблематизовани следећи процеси: напетости између културне хомогенизације и културне хетерогенизације (Ападурај 2011), односи етничке и културне фрагментације и модернистичке хомогенизације (Фридман), однос глобалног и локалног, као и процеси универзализације и партикуларизације (Робертсон). Наведени процеси резултат су додира сусрета различитих култура које се често посматрају у релацији доминантна vs подређена култура, при чему се најчешће истиче утицај западних културних образаца у односу на незападна друштва. Међутим, постоје аутори који подсећају да је тај однос знатно комплекснији – мање политичке целине увек страхују од доминације оних већег обима, посебно ако се налазе у њиховом суседству. Из наведеног следи да се хомогенизација не односи искључиво на доминантне културне обрасце Запада (процес американизације/вестернизације) већ се може говорити и о процесима јапанизације (за Корејце), русизације (за балтичке републике) итд. (Ападурај 2011). 
Предмет овог рада је разматрање комплексности процеса културне глобализације. У погледу проблема очувања националног културног идентитета у условима глобализације, циљ рада је да се прикажу и размотре различити модели глобалних културних образаца, као и димензије глобалних културних токова, односно да сагледа питање садашњости и будућност глобализације културе.",
publisher = "Косовска Митровица : Универзитет у Приштини - Филозофски факултет, Београд : Српско социолошко друштво, Београд : Институт за упоредно право",
journal = "Међународни тематски зборник "Глобализација и десуверенизација", Косовска Митровица",
booktitle = "Изазови глобализације културе: културни идентитет и глобализација",
pages = "897-918",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1556"
}

Станојевић, М.. (2013). Изазови глобализације културе: културни идентитет и глобализација. in Међународни тематски зборник "Глобализација и десуверенизација", Косовска Митровица
Косовска Митровица : Универзитет у Приштини - Филозофски факултет., 897-918.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1556

Станојевић М. Изазови глобализације културе: културни идентитет и глобализација. in Међународни тематски зборник "Глобализација и десуверенизација", Косовска Митровица. 2013;:897-918.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1556 .

Станојевић, Милена, "Изазови глобализације културе: културни идентитет и глобализација" in Међународни тематски зборник "Глобализација и десуверенизација", Косовска Митровица (2013):897-918,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1556 .

TY  - JOUR
AU  - Петровић, Дејан
AU  - Токовић, Милена
PY  - 2012
UR  - http://gery.gef.bg.ac.rs/handle/123456789/1542
AB  - Једно од најважнијих имена српске социологије у периоду између два светска рата свакако је Мирко Косић. Међутим, за велики део савремене социолошке научне заједнице у оквиру Србије овај аутор, који је иза себе оставио низ научних радова и један уџбеник социологије, остао је непознаница. Треба још споменути и Друштвен и живот, један од првих часописа за друштвене науке у Србији, који је Косић основао и уређивао. У датом контексту, овим прилогом се настоје, у кратким цртама, при казати становишта поменутог социолога о предмету, циљевима и методу социологије као посебне друштвене науке. Поред наведеног, посебан нагласак биће стављен на Косићеву оштру критику марксизма и ауторову везу са Недићевим режимом, а уциљу приказивања фактора који су допринели занемаривању његовог рада у оквиру домаће социологије након Другог светског рата, а самим тим и постепеном забораву Мирка Косића.
PB  - Београд : Социолошко друштво Србије
T2  - Sociološki pregled, Posebno izdanje "Sto godina sociologije u Srbiji", sv. 1
T1  - Мирко Косић - једна заборављена социологија
VL  - 46
IS  - 1
SP  - 337
EP  - 352
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1542
ER  - 

@article{
author = "Петровић, Дејан and Токовић, Милена",
year = "2012",
abstract = "Једно од најважнијих имена српске социологије у периоду између два светска рата свакако је Мирко Косић. Међутим, за велики део савремене социолошке научне заједнице у оквиру Србије овај аутор, који је иза себе оставио низ научних радова и један уџбеник социологије, остао је непознаница. Треба још споменути и Друштвен и живот, један од првих часописа за друштвене науке у Србији, који је Косић основао и уређивао. У датом контексту, овим прилогом се настоје, у кратким цртама, при казати становишта поменутог социолога о предмету, циљевима и методу социологије као посебне друштвене науке. Поред наведеног, посебан нагласак биће стављен на Косићеву оштру критику марксизма и ауторову везу са Недићевим режимом, а уциљу приказивања фактора који су допринели занемаривању његовог рада у оквиру домаће социологије након Другог светског рата, а самим тим и постепеном забораву Мирка Косића.",
publisher = "Београд : Социолошко друштво Србије",
journal = "Sociološki pregled, Posebno izdanje "Sto godina sociologije u Srbiji", sv. 1",
title = "Мирко Косић - једна заборављена социологија",
volume = "46",
number = "1",
pages = "337-352",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1542"
}

Петровић, Д.,& Токовић, М.. (2012). Мирко Косић - једна заборављена социологија. in Sociološki pregled, Posebno izdanje "Sto godina sociologije u Srbiji", sv. 1
Београд : Социолошко друштво Србије., 46(1), 337-352.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1542

Петровић Д, Токовић М. Мирко Косић - једна заборављена социологија. in Sociološki pregled, Posebno izdanje "Sto godina sociologije u Srbiji", sv. 1. 2012;46(1):337-352.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1542 .

Петровић, Дејан, Токовић, Милена, "Мирко Косић - једна заборављена социологија" in Sociološki pregled, Posebno izdanje "Sto godina sociologije u Srbiji", sv. 1, 46, no. 1 (2012):337-352,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1542 .

TY  - JOUR
AU  - Станојевић, Милена
PY  - 2010
UR  - http://gery.gef.bg.ac.rs/handle/123456789/1541
AB  - Чланак се бави улогом кафане у развоју модерног друштва кроз функције које је као институција кроз историју имала. У тексту je изложенa еманципаторска, културна, друштвена, доколичарска, економска и политичка улога кафане, кафана као извориште информација, али и наличје ове институције – кафана као место порока. Наведене функције анализиране су помоћу концепата развијених унутар појма модерног, односно постмодерног друштва, да би се осветлили социолошки релевантни аспекти кафане. Имајући у виду просторни оквир, акценат је стављен на београдске кафане, али су поменуте и источна и западна кафанска култура, на местима где аутор сматра да су поређења различитих кафанских традиција значајна за наглашавање одређених општих карактеристика кафане.
PB  - Ниш : Универзитет у Нишу
T2  - Teme
T1  - Institucija kafane u Srbiji i razvoj modernog društva : funkcije kafane
T1  - Институција кафане у Србији и развој модерног друштва : функције кафане
VL  - 34
IS  - 3
SP  - 821
EP  - 837
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1541
ER  - 

@article{
author = "Станојевић, Милена",
year = "2010",
abstract = "Чланак се бави улогом кафане у развоју модерног друштва кроз функције које је као институција кроз историју имала. У тексту je изложенa еманципаторска, културна, друштвена, доколичарска, економска и политичка улога кафане, кафана као извориште информација, али и наличје ове институције – кафана као место порока. Наведене функције анализиране су помоћу концепата развијених унутар појма модерног, односно постмодерног друштва, да би се осветлили социолошки релевантни аспекти кафане. Имајући у виду просторни оквир, акценат је стављен на београдске кафане, али су поменуте и источна и западна кафанска култура, на местима где аутор сматра да су поређења различитих кафанских традиција значајна за наглашавање одређених општих карактеристика кафане.",
publisher = "Ниш : Универзитет у Нишу",
journal = "Teme",
title = "Institucija kafane u Srbiji i razvoj modernog društva : funkcije kafane, Институција кафане у Србији и развој модерног друштва : функције кафане",
volume = "34",
number = "3",
pages = "821-837",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1541"
}

Станојевић, М.. (2010). Institucija kafane u Srbiji i razvoj modernog društva : funkcije kafane. in Teme
Ниш : Универзитет у Нишу., 34(3), 821-837.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1541

Станојевић М. Institucija kafane u Srbiji i razvoj modernog društva : funkcije kafane. in Teme. 2010;34(3):821-837.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1541 .

Станојевић, Милена, "Institucija kafane u Srbiji i razvoj modernog društva : funkcije kafane" in Teme, 34, no. 3 (2010):821-837,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1541 .