Изазови глобализације културе: културни идентитет и глобализација
Апстракт
„Културни идентитет је процес у којем се директно сучељавају потребе за универзализацијом појединих култура и неминовност поштовања свих посебности” (Коковић 2005, 298). Глобално-културни приступ, у оквиру дебате о глобализацији, разматра питање опстанка културног, односно националног идентитета у условима „глобалне културе” (Склер). Глобализација културе је као предмет овог рада узета као засебна димензија глобализације. Група аутора дефинише процес културне глобализације као процес денационализације и културне унификације који носи опасност укидања плурализма култура и брисања културних, односно националних идентитета. Поставља се питање: да ли нестанак националних граница нарушава националну културу једне земље.
У раду ће бити проблематизовани следећи процеси: напетости између културне хомогенизације и културне хетерогенизације (Ападурај 2011), односи етничке и културне фрагментације и модернистичке хомогенизације (Фридман), однос глобалног и локалног, као и процеси универзализациј...е и партикуларизације (Робертсон). Наведени процеси резултат су додира сусрета различитих култура које се често посматрају у релацији доминантна vs подређена култура, при чему се најчешће истиче утицај западних културних образаца у односу на незападна друштва. Међутим, постоје аутори који подсећају да је тај однос знатно комплекснији – мање политичке целине увек страхују од доминације оних већег обима, посебно ако се налазе у њиховом суседству. Из наведеног следи да се хомогенизација не односи искључиво на доминантне културне обрасце Запада (процес американизације/вестернизације) већ се може говорити и о процесима јапанизације (за Корејце), русизације (за балтичке републике) итд. (Ападурај 2011).
Предмет овог рада је разматрање комплексности процеса културне глобализације. У погледу проблема очувања националног културног идентитета у условима глобализације, циљ рада је да се прикажу и размотре различити модели глобалних културних образаца, као и димензије глобалних културних токова, односно да сагледа питање садашњости и будућност глобализације културе.
Кључне речи:
културни идентитет / национални идентитет / културна глобализација / глокализацијаИзвор:
Међународни тематски зборник "Глобализација и десуверенизација", Косовска Митровица, 2013, 897-918Издавач:
- Косовска Митровица : Универзитет у Приштини - Филозофски факултет
- Београд : Српско социолошко друштво
- Београд : Институт за упоредно право
Финансирање / пројекти:
- Изазови нове друштвене интеграције у Србији: концепти и актери (RS-MESTD-Basic Research (BR or ON)-179035)
- Косово и Метохија између националног идентитета и евроинтеграција (RS-MESTD-Integrated and Interdisciplinary Research (IIR or III)-47023)
Колекције
Институција/група
Geografski fakultetTY - CHAP AU - Станојевић, Милена PY - 2013 UR - http://gery.gef.bg.ac.rs/handle/123456789/1556 AB - „Културни идентитет је процес у којем се директно сучељавају потребе за универзализацијом појединих култура и неминовност поштовања свих посебности” (Коковић 2005, 298). Глобално-културни приступ, у оквиру дебате о глобализацији, разматра питање опстанка културног, односно националног идентитета у условима „глобалне културе” (Склер). Глобализација културе је као предмет овог рада узета као засебна димензија глобализације. Група аутора дефинише процес културне глобализације као процес денационализације и културне унификације који носи опасност укидања плурализма култура и брисања културних, односно националних идентитета. Поставља се питање: да ли нестанак националних граница нарушава националну културу једне земље. У раду ће бити проблематизовани следећи процеси: напетости између културне хомогенизације и културне хетерогенизације (Ападурај 2011), односи етничке и културне фрагментације и модернистичке хомогенизације (Фридман), однос глобалног и локалног, као и процеси универзализације и партикуларизације (Робертсон). Наведени процеси резултат су додира сусрета различитих култура које се често посматрају у релацији доминантна vs подређена култура, при чему се најчешће истиче утицај западних културних образаца у односу на незападна друштва. Међутим, постоје аутори који подсећају да је тај однос знатно комплекснији – мање политичке целине увек страхују од доминације оних већег обима, посебно ако се налазе у њиховом суседству. Из наведеног следи да се хомогенизација не односи искључиво на доминантне културне обрасце Запада (процес американизације/вестернизације) већ се може говорити и о процесима јапанизације (за Корејце), русизације (за балтичке републике) итд. (Ападурај 2011). Предмет овог рада је разматрање комплексности процеса културне глобализације. У погледу проблема очувања националног културног идентитета у условима глобализације, циљ рада је да се прикажу и размотре различити модели глобалних културних образаца, као и димензије глобалних културних токова, односно да сагледа питање садашњости и будућност глобализације културе. PB - Косовска Митровица : Универзитет у Приштини - Филозофски факултет PB - Београд : Српско социолошко друштво PB - Београд : Институт за упоредно право T2 - Међународни тематски зборник "Глобализација и десуверенизација", Косовска Митровица T1 - Изазови глобализације културе: културни идентитет и глобализација SP - 897 EP - 918 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1556 ER -
@inbook{ author = "Станојевић, Милена", year = "2013", abstract = "„Културни идентитет је процес у којем се директно сучељавају потребе за универзализацијом појединих култура и неминовност поштовања свих посебности” (Коковић 2005, 298). Глобално-културни приступ, у оквиру дебате о глобализацији, разматра питање опстанка културног, односно националног идентитета у условима „глобалне културе” (Склер). Глобализација културе је као предмет овог рада узета као засебна димензија глобализације. Група аутора дефинише процес културне глобализације као процес денационализације и културне унификације који носи опасност укидања плурализма култура и брисања културних, односно националних идентитета. Поставља се питање: да ли нестанак националних граница нарушава националну културу једне земље. У раду ће бити проблематизовани следећи процеси: напетости између културне хомогенизације и културне хетерогенизације (Ападурај 2011), односи етничке и културне фрагментације и модернистичке хомогенизације (Фридман), однос глобалног и локалног, као и процеси универзализације и партикуларизације (Робертсон). Наведени процеси резултат су додира сусрета различитих култура које се често посматрају у релацији доминантна vs подређена култура, при чему се најчешће истиче утицај западних културних образаца у односу на незападна друштва. Међутим, постоје аутори који подсећају да је тај однос знатно комплекснији – мање политичке целине увек страхују од доминације оних већег обима, посебно ако се налазе у њиховом суседству. Из наведеног следи да се хомогенизација не односи искључиво на доминантне културне обрасце Запада (процес американизације/вестернизације) већ се може говорити и о процесима јапанизације (за Корејце), русизације (за балтичке републике) итд. (Ападурај 2011). Предмет овог рада је разматрање комплексности процеса културне глобализације. У погледу проблема очувања националног културног идентитета у условима глобализације, циљ рада је да се прикажу и размотре различити модели глобалних културних образаца, као и димензије глобалних културних токова, односно да сагледа питање садашњости и будућност глобализације културе.", publisher = "Косовска Митровица : Универзитет у Приштини - Филозофски факултет, Београд : Српско социолошко друштво, Београд : Институт за упоредно право", journal = "Међународни тематски зборник "Глобализација и десуверенизација", Косовска Митровица", booktitle = "Изазови глобализације културе: културни идентитет и глобализација", pages = "897-918", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1556" }
Станојевић, М.. (2013). Изазови глобализације културе: културни идентитет и глобализација. in Међународни тематски зборник "Глобализација и десуверенизација", Косовска Митровица Косовска Митровица : Универзитет у Приштини - Филозофски факултет., 897-918. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1556
Станојевић М. Изазови глобализације културе: културни идентитет и глобализација. in Међународни тематски зборник "Глобализација и десуверенизација", Косовска Митровица. 2013;:897-918. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1556 .
Станојевић, Милена, "Изазови глобализације културе: културни идентитет и глобализација" in Међународни тематски зборник "Глобализација и десуверенизација", Косовска Митровица (2013):897-918, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1556 .