TY  - CHAP
AU  - Станојевић, Милена
PY  - 2013
UR  - http://gery.gef.bg.ac.rs/handle/123456789/1556
AB  - „Културни идентитет је процес у којем се директно сучељавају потребе за универзализацијом појединих култура и неминовност поштовања свих посебности” (Коковић 2005, 298). Глобално-културни приступ, у оквиру дебате о глобализацији, разматра питање опстанка културног, односно националног идентитета у условима „глобалне културе” (Склер). Глобализација културе је као предмет овог рада узета као засебна димензија глобализације. Група аутора дефинише процес културне глобализације као процес денационализације и културне унификације који носи опасност укидања плурализма култура и брисања културних, односно националних идентитета. Поставља се питање: да ли нестанак националних граница нарушава националну културу једне земље.
У раду ће бити проблематизовани следећи процеси: напетости између културне хомогенизације и културне хетерогенизације (Ападурај 2011), односи етничке и културне фрагментације и модернистичке хомогенизације (Фридман), однос глобалног и локалног, као и процеси универзализације и партикуларизације (Робертсон). Наведени процеси резултат су додира сусрета различитих култура које се често посматрају у релацији доминантна vs подређена култура, при чему се најчешће истиче утицај западних културних образаца у односу на незападна друштва. Међутим, постоје аутори који подсећају да је тај однос знатно комплекснији – мање политичке целине увек страхују од доминације оних већег обима, посебно ако се налазе у њиховом суседству. Из наведеног следи да се хомогенизација не односи искључиво на доминантне културне обрасце Запада (процес американизације/вестернизације) већ се може говорити и о процесима јапанизације (за Корејце), русизације (за балтичке републике) итд. (Ападурај 2011). 
Предмет овог рада је разматрање комплексности процеса културне глобализације. У погледу проблема очувања националног културног идентитета у условима глобализације, циљ рада је да се прикажу и размотре различити модели глобалних културних образаца, као и димензије глобалних културних токова, односно да сагледа питање садашњости и будућност глобализације културе.
PB  - Косовска Митровица : Универзитет у Приштини - Филозофски факултет
PB  - Београд : Српско социолошко друштво
PB  - Београд : Институт за упоредно право
T2  - Међународни тематски зборник "Глобализација и десуверенизација", Косовска Митровица
T1  - Изазови глобализације културе: културни идентитет и глобализација
SP  - 897
EP  - 918
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1556
ER  - 

@inbook{
author = "Станојевић, Милена",
year = "2013",
abstract = "„Културни идентитет је процес у којем се директно сучељавају потребе за универзализацијом појединих култура и неминовност поштовања свих посебности” (Коковић 2005, 298). Глобално-културни приступ, у оквиру дебате о глобализацији, разматра питање опстанка културног, односно националног идентитета у условима „глобалне културе” (Склер). Глобализација културе је као предмет овог рада узета као засебна димензија глобализације. Група аутора дефинише процес културне глобализације као процес денационализације и културне унификације који носи опасност укидања плурализма култура и брисања културних, односно националних идентитета. Поставља се питање: да ли нестанак националних граница нарушава националну културу једне земље.
У раду ће бити проблематизовани следећи процеси: напетости између културне хомогенизације и културне хетерогенизације (Ападурај 2011), односи етничке и културне фрагментације и модернистичке хомогенизације (Фридман), однос глобалног и локалног, као и процеси универзализације и партикуларизације (Робертсон). Наведени процеси резултат су додира сусрета различитих култура које се често посматрају у релацији доминантна vs подређена култура, при чему се најчешће истиче утицај западних културних образаца у односу на незападна друштва. Међутим, постоје аутори који подсећају да је тај однос знатно комплекснији – мање политичке целине увек страхују од доминације оних већег обима, посебно ако се налазе у њиховом суседству. Из наведеног следи да се хомогенизација не односи искључиво на доминантне културне обрасце Запада (процес американизације/вестернизације) већ се може говорити и о процесима јапанизације (за Корејце), русизације (за балтичке републике) итд. (Ападурај 2011). 
Предмет овог рада је разматрање комплексности процеса културне глобализације. У погледу проблема очувања националног културног идентитета у условима глобализације, циљ рада је да се прикажу и размотре различити модели глобалних културних образаца, као и димензије глобалних културних токова, односно да сагледа питање садашњости и будућност глобализације културе.",
publisher = "Косовска Митровица : Универзитет у Приштини - Филозофски факултет, Београд : Српско социолошко друштво, Београд : Институт за упоредно право",
journal = "Међународни тематски зборник "Глобализација и десуверенизација", Косовска Митровица",
booktitle = "Изазови глобализације културе: културни идентитет и глобализација",
pages = "897-918",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1556"
}

Станојевић, М.. (2013). Изазови глобализације културе: културни идентитет и глобализација. in Међународни тематски зборник "Глобализација и десуверенизација", Косовска Митровица
Косовска Митровица : Универзитет у Приштини - Филозофски факултет., 897-918.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1556

Станојевић М. Изазови глобализације културе: културни идентитет и глобализација. in Међународни тематски зборник "Глобализација и десуверенизација", Косовска Митровица. 2013;:897-918.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1556 .

Станојевић, Милена, "Изазови глобализације културе: културни идентитет и глобализација" in Међународни тематски зборник "Глобализација и десуверенизација", Косовска Митровица (2013):897-918,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1556 .