Стратешки и плански документи као одговор на адаптацију на климатске промјене

Abstract

Иако се утицај климатских промјена не може са сигурношћу предвидјети, истраживања показују да су екстремне временске прилике, као што су суше или обилне падавине и поплаве, знатно учесталије у посљедњих неколико деценија. Самим тим, климатске промјене све више представљају ризик и могу битно утицати на здравље људи, екосистеме, локалну и глобалну економију, као и на друштвене, политичке и културне обрасце. Као одговор на поменуте изазове које промјене климе са собом носе, у свијету се јављају активности везане за адаптацију. Један од првих корака јесте усвајање националних стратешких и планских докумената који ће утврдити смјернице и мапу пута према климатски отпорном друштву. У првом дијелу рада утврђиван је досадашњи стратешки и законодавни правац развоја система адаптације на климатске промјене Републике Србије и земаља у окружењу – Република Српска, Црна Гора, Сјеверна Македонија и Хрватска. Утврђене су међусобне сличности и разлике у стратешким и законодавним оквирима поменутих земаља, док је у другом дијелу рада ААА модел коришћен за испитивање заступљености проблематике климатских промјена у усвојеним националним планским документима. Резултати рада указују на релативно добро (у Просторном плану Републике Србије и Стратегији просторног развоја Републике Хрватске) до недовољно (у Просторном плану Републике Српске, Црне Горе и Сјеверне Македоније) заступљену проблематику климатских промјена у анализираним планским документима. Најмање је заступљена категорија „Анализе“, што је, између осталог, резултат недовољно развијеног система праћења и пројекција будућих емисија гасова са ефектом стаклене баште, као и процјена осјетљивости појединих система (саобраћајних, санитарних, водених) на климатске промјене. Компонента „Акција“ највише је заступљена у свим анализираним плановима. Плански документи дефинисали су смјернице развоја које су у индиректној вези са климатским промјенама (ревитализација и поновна употреба браунфилд (brownfield) локација, обновљиви извори и соларна енергија, енергетска ефикасност, управљање, контрола и третман отпадних вода, развој мултимодалних саобраћајних система), али су као такве саставни дио политика адаптације на климатске промјене, па самим тим и значајне.