Стратешки и плански документи као одговор на адаптацију на климатске промјене
Аутори
Филиповић, ДејанДушков, Љубица
Остала ауторства
Трбић, ГоранПопов, Татјана
Мирјанић, Драгољуб
Поглавље у монографији (Објављена верзија)
Метаподаци
Приказ свих података о документуАпстракт
Иако се утицај климатских промјена не може са сигурношћу предвидјети, истраживања показују да су екстремне временске прилике, као што су суше или обилне падавине и поплаве, знатно учесталије у посљедњих неколико деценија. Самим тим, климатске промјене све више представљају ризик и могу битно утицати на здравље људи, екосистеме, локалну и глобалну економију, као и на друштвене, политичке и културне обрасце. Као одговор на поменуте изазове које промјене климе са собом носе, у свијету се јављају активности везане за адаптацију. Један од првих корака јесте усвајање националних стратешких и планских докумената који ће утврдити смјернице и мапу пута према климатски отпорном друштву. У првом дијелу рада утврђиван је досадашњи стратешки и законодавни правац развоја система адаптације на климатске промјене Републике Србије и земаља у окружењу – Република Српска, Црна Гора, Сјеверна Македонија и Хрватска. Утврђене су међусобне сличности и разлике у стратешким и законодавним оквирима поменутих зе...маља, док је у другом дијелу рада ААА модел коришћен за испитивање заступљености проблематике климатских промјена у усвојеним националним планским документима.
Резултати рада указују на релативно добро (у Просторном плану Републике Србије и Стратегији просторног развоја Републике Хрватске) до недовољно (у Просторном плану Републике Српске, Црне Горе и Сјеверне Македоније) заступљену проблематику климатских промјена у анализираним планским документима.
Најмање је заступљена категорија „Анализе“, што је, између осталог, резултат недовољно развијеног система праћења и пројекција будућих емисија гасова са ефектом стаклене баште, као и процјена осјетљивости појединих система (саобраћајних, санитарних, водених) на климатске промјене. Компонента „Акција“ највише је заступљена у свим анализираним плановима. Плански документи дефинисали су смјернице развоја које су у индиректној вези са климатским промјенама (ревитализација и поновна употреба браунфилд (brownfield) локација, обновљиви извори и соларна енергија, енергетска ефикасност, управљање, контрола и третман отпадних вода, развој мултимодалних саобраћајних система), али су као такве саставни дио политика адаптације на климатске промјене, па самим тим и значајне.
Кључне речи:
Климатске промјене / адаптација / стратегије / просторни план / Република Србија / Република Црна Гора / Република Српска / Република Хрватска / Република Сјеверна МакедонијаИзвор:
Управљање природним ресурсима у ери климатских промјена, 2023, 333-367Издавач:
- Бања Лука : Академија наука и умјетности Републике Српске
Напомена:
- Одјељење природно математичких и техничких наука, Одбор за биотехничке науке, Књига 52
URI
https://www.dropbox.com/scl/fi/0oegr9f80t6t03v2218oa/Monografija_4-UPRAVLJANJE_PRIRODNIM_RESURSIMA_U_ERI_KLIM_.pdf?rlkey=1zuqgrrf1kxcfeerc4beyab86&e=1&dl=0http://gery.gef.bg.ac.rs/handle/123456789/1742
Колекције
Институција/група
Geografski fakultetTY - CHAP AU - Филиповић, Дејан AU - Душков, Љубица PY - 2023 UR - https://www.dropbox.com/scl/fi/0oegr9f80t6t03v2218oa/Monografija_4-UPRAVLJANJE_PRIRODNIM_RESURSIMA_U_ERI_KLIM_.pdf?rlkey=1zuqgrrf1kxcfeerc4beyab86&e=1&dl=0 UR - http://gery.gef.bg.ac.rs/handle/123456789/1742 AB - Иако се утицај климатских промјена не може са сигурношћу предвидјети, истраживања показују да су екстремне временске прилике, као што су суше или обилне падавине и поплаве, знатно учесталије у посљедњих неколико деценија. Самим тим, климатске промјене све више представљају ризик и могу битно утицати на здравље људи, екосистеме, локалну и глобалну економију, као и на друштвене, политичке и културне обрасце. Као одговор на поменуте изазове које промјене климе са собом носе, у свијету се јављају активности везане за адаптацију. Један од првих корака јесте усвајање националних стратешких и планских докумената који ће утврдити смјернице и мапу пута према климатски отпорном друштву. У првом дијелу рада утврђиван је досадашњи стратешки и законодавни правац развоја система адаптације на климатске промјене Републике Србије и земаља у окружењу – Република Српска, Црна Гора, Сјеверна Македонија и Хрватска. Утврђене су међусобне сличности и разлике у стратешким и законодавним оквирима поменутих земаља, док је у другом дијелу рада ААА модел коришћен за испитивање заступљености проблематике климатских промјена у усвојеним националним планским документима. Резултати рада указују на релативно добро (у Просторном плану Републике Србије и Стратегији просторног развоја Републике Хрватске) до недовољно (у Просторном плану Републике Српске, Црне Горе и Сјеверне Македоније) заступљену проблематику климатских промјена у анализираним планским документима. Најмање је заступљена категорија „Анализе“, што је, између осталог, резултат недовољно развијеног система праћења и пројекција будућих емисија гасова са ефектом стаклене баште, као и процјена осјетљивости појединих система (саобраћајних, санитарних, водених) на климатске промјене. Компонента „Акција“ највише је заступљена у свим анализираним плановима. Плански документи дефинисали су смјернице развоја које су у индиректној вези са климатским промјенама (ревитализација и поновна употреба браунфилд (brownfield) локација, обновљиви извори и соларна енергија, енергетска ефикасност, управљање, контрола и третман отпадних вода, развој мултимодалних саобраћајних система), али су као такве саставни дио политика адаптације на климатске промјене, па самим тим и значајне. PB - Бања Лука : Академија наука и умјетности Републике Српске T2 - Управљање природним ресурсима у ери климатских промјена T1 - Стратешки и плански документи као одговор на адаптацију на климатске промјене SP - 333 EP - 367 DO - 10.7251/EORU2308333F ER -
@inbook{ author = "Филиповић, Дејан and Душков, Љубица", year = "2023", abstract = "Иако се утицај климатских промјена не може са сигурношћу предвидјети, истраживања показују да су екстремне временске прилике, као што су суше или обилне падавине и поплаве, знатно учесталије у посљедњих неколико деценија. Самим тим, климатске промјене све више представљају ризик и могу битно утицати на здравље људи, екосистеме, локалну и глобалну економију, као и на друштвене, политичке и културне обрасце. Као одговор на поменуте изазове које промјене климе са собом носе, у свијету се јављају активности везане за адаптацију. Један од првих корака јесте усвајање националних стратешких и планских докумената који ће утврдити смјернице и мапу пута према климатски отпорном друштву. У првом дијелу рада утврђиван је досадашњи стратешки и законодавни правац развоја система адаптације на климатске промјене Републике Србије и земаља у окружењу – Република Српска, Црна Гора, Сјеверна Македонија и Хрватска. Утврђене су међусобне сличности и разлике у стратешким и законодавним оквирима поменутих земаља, док је у другом дијелу рада ААА модел коришћен за испитивање заступљености проблематике климатских промјена у усвојеним националним планским документима. Резултати рада указују на релативно добро (у Просторном плану Републике Србије и Стратегији просторног развоја Републике Хрватске) до недовољно (у Просторном плану Републике Српске, Црне Горе и Сјеверне Македоније) заступљену проблематику климатских промјена у анализираним планским документима. Најмање је заступљена категорија „Анализе“, што је, између осталог, резултат недовољно развијеног система праћења и пројекција будућих емисија гасова са ефектом стаклене баште, као и процјена осјетљивости појединих система (саобраћајних, санитарних, водених) на климатске промјене. Компонента „Акција“ највише је заступљена у свим анализираним плановима. Плански документи дефинисали су смјернице развоја које су у индиректној вези са климатским промјенама (ревитализација и поновна употреба браунфилд (brownfield) локација, обновљиви извори и соларна енергија, енергетска ефикасност, управљање, контрола и третман отпадних вода, развој мултимодалних саобраћајних система), али су као такве саставни дио политика адаптације на климатске промјене, па самим тим и значајне.", publisher = "Бања Лука : Академија наука и умјетности Републике Српске", journal = "Управљање природним ресурсима у ери климатских промјена", booktitle = "Стратешки и плански документи као одговор на адаптацију на климатске промјене", pages = "333-367", doi = "10.7251/EORU2308333F" }
Филиповић, Д.,& Душков, Љ.. (2023). Стратешки и плански документи као одговор на адаптацију на климатске промјене. in Управљање природним ресурсима у ери климатских промјена Бања Лука : Академија наука и умјетности Републике Српске., 333-367. https://doi.org/10.7251/EORU2308333F
Филиповић Д, Душков Љ. Стратешки и плански документи као одговор на адаптацију на климатске промјене. in Управљање природним ресурсима у ери климатских промјена. 2023;:333-367. doi:10.7251/EORU2308333F .
Филиповић, Дејан, Душков, Љубица, "Стратешки и плански документи као одговор на адаптацију на климатске промјене" in Управљање природним ресурсима у ери климатских промјена (2023):333-367, https://doi.org/10.7251/EORU2308333F . .