Рурални простор општине Kњажевац : антропогеографске основе развоја

Abstract

Проблем руралног развоја је актуелна тема у свету, а решавање овог проблема намеће се kао један од приоритета савременог друштва. Рурални простор општине Књажевац kонтинуирано се мења, а те промене одређују различити фактори. У географској науци није споран регионални утицај као фактор економског развоја, али су ретки покушаји да се кроз одговарајуће концепције и моделе изразе и истраже спреге у систему простор–човек–пољопривреда. Због тога је основни задатак ове студије фокусиран на проблеме системске организације руралног простора, базних елемената и њихових међусобних веза и односа. Увођењем еволутивне анализе у истраживачки процес омогућено је детаљније сагледавање процеса депопулације, деаграризације и сенилизације сеоских насеља књажевачког краја. Деловање физичко-географских и антропогених услова на рурални простор можемо сагледати и као својеврсне катализаторе пољопривредног развоја, али истовремено и као значајне факторе који су битно допринели и посебно уобличили данашњи стадијум развоја руралног простора општине Књажевац. Мрежа сеоских насеља је дисперзивна и карактерише је просторно-демографска ифункционална неравнотежа. Условљена међузависност посебно је изражена у просторном размештају, специјализацији, концентрацији и интензивности пољопривредне производње, као и могућности примене савремене агротехнике. Улога природних услова је нарочито изражена у биљној производњи, јер физичко-географске особине простора детерминишу у великој мери размештај биљних култура и висину приноса по јединици површине, а самим тим и економичност производње. Утицај антропогених фактора изразито се рефлектује преко пољопривредног становништва, аграрне структуре, земљишног фонда, достигнутог нивоа агротехнике, доступности до тржишта и изграђености индустријских капацитета за прераду пољопривредних производа. Пољопривредно становништво, посебно његов радноактивни део, веома је значајан фактор који утиче на ниво пољопривредне ефикасности. У поступку параметризације руралног система и разраде системских модела, неопходна су сложена емпиријска и теоријска истраживања. Емпиријска истраживања у овој студији базирана су на релевантним статистичким серијама (1961–2012), док је у домену теоријских истраживања посебан акценат стављен на структуру руралног простора, функције појединих елемената, њихове међусобне непосредне и посредне, директне и повратне везе различитог смера и интензитета, и територијалну организацију развојних потенцијала са аспекта пољопривреде. На овај начин утврђени су егзактни параметри неопходни за евалуацију стања.