Рурални простор општине Kњажевац : антропогеографске основе развоја
Аутори
Сибиновић, МикицаАнтић, Марија
Шантић, Даница
Раткај, Иван
Остала ауторства
Стојадиновић, ВладанаИзвештај (Објављена верзија)
Метаподаци
Приказ свих података о документуАпстракт
Проблем руралног развоја је актуелна тема у свету, а решавање овог проблема намеће се kао један од приоритета савременог друштва. Рурални простор општине Књажевац
kонтинуирано се мења, а те промене одређују различити фактори. У географској науци није споран регионални утицај као фактор економског развоја, али су ретки покушаји да се кроз одговарајуће концепције и моделе изразе и истраже спреге у систему простор–човек–пољопривреда. Због тога је основни задатак ове студије фокусиран на проблеме системске организације руралног простора, базних елемената и њихових међусобних веза и односа. Увођењем еволутивне анализе у истраживачки процес омогућено је детаљније сагледавање процеса депопулације, деаграризације и сенилизације сеоских насеља књажевачког краја. Деловање физичко-географских и антропогених услова на рурални простор можемо сагледати и као својеврсне катализаторе пољопривредног развоја, али истовремено и као значајне факторе који су битно допринели и посебно уобличили данашњи с...тадијум развоја руралног простора општине Књажевац. Мрежа сеоских насеља је дисперзивна и карактерише је просторно-демографска ифункционална неравнотежа. Условљена
међузависност посебно је изражена у просторном размештају, специјализацији, концентрацији и интензивности пољопривредне производње, као и могућности примене савремене агротехнике. Улога природних услова је нарочито изражена у биљној производњи, јер физичко-географске особине простора детерминишу у великој мери размештај биљних култура и висину приноса по јединици површине, а самим тим и економичност производње. Утицај антропогених фактора изразито се рефлектује преко пољопривредног становништва, аграрне структуре, земљишног фонда, достигнутог нивоа агротехнике, доступности до тржишта и изграђености индустријских капацитета за прераду пољопривредних производа. Пољопривредно становништво, посебно његов радноактивни део, веома је значајан фактор који утиче на ниво пољопривредне ефикасности. У поступку параметризације руралног система и разраде системских модела, неопходна су сложена емпиријска и теоријска истраживања. Емпиријска истраживања у овој студији базирана су на релевантним статистичким серијама (1961–2012), док је у домену теоријских истраживања посебан акценат стављен на структуру руралног простора, функције појединих елемената, њихове међусобне непосредне и посредне, директне и повратне везе различитог смера и интензитета, и територијалну организацију развојних потенцијала са аспекта пољопривреде. На овај начин утврђени су егзактни параметри неопходни за евалуацију стања.
Извор:
2016, -333Издавач:
- Народна библиотека "Његош", Књажевац
- Београд : Српско географско друштво
Колекције
Институција/група
Geografski fakultetTY - RPRT AU - Сибиновић, Микица AU - Антић, Марија AU - Шантић, Даница AU - Раткај, Иван PY - 2016 UR - http://gery.gef.bg.ac.rs/handle/123456789/1170 AB - Проблем руралног развоја је актуелна тема у свету, а решавање овог проблема намеће се kао један од приоритета савременог друштва. Рурални простор општине Књажевац kонтинуирано се мења, а те промене одређују различити фактори. У географској науци није споран регионални утицај као фактор економског развоја, али су ретки покушаји да се кроз одговарајуће концепције и моделе изразе и истраже спреге у систему простор–човек–пољопривреда. Због тога је основни задатак ове студије фокусиран на проблеме системске организације руралног простора, базних елемената и њихових међусобних веза и односа. Увођењем еволутивне анализе у истраживачки процес омогућено је детаљније сагледавање процеса депопулације, деаграризације и сенилизације сеоских насеља књажевачког краја. Деловање физичко-географских и антропогених услова на рурални простор можемо сагледати и као својеврсне катализаторе пољопривредног развоја, али истовремено и као значајне факторе који су битно допринели и посебно уобличили данашњи стадијум развоја руралног простора општине Књажевац. Мрежа сеоских насеља је дисперзивна и карактерише је просторно-демографска ифункционална неравнотежа. Условљена међузависност посебно је изражена у просторном размештају, специјализацији, концентрацији и интензивности пољопривредне производње, као и могућности примене савремене агротехнике. Улога природних услова је нарочито изражена у биљној производњи, јер физичко-географске особине простора детерминишу у великој мери размештај биљних култура и висину приноса по јединици површине, а самим тим и економичност производње. Утицај антропогених фактора изразито се рефлектује преко пољопривредног становништва, аграрне структуре, земљишног фонда, достигнутог нивоа агротехнике, доступности до тржишта и изграђености индустријских капацитета за прераду пољопривредних производа. Пољопривредно становништво, посебно његов радноактивни део, веома је значајан фактор који утиче на ниво пољопривредне ефикасности. У поступку параметризације руралног система и разраде системских модела, неопходна су сложена емпиријска и теоријска истраживања. Емпиријска истраживања у овој студији базирана су на релевантним статистичким серијама (1961–2012), док је у домену теоријских истраживања посебан акценат стављен на структуру руралног простора, функције појединих елемената, њихове међусобне непосредне и посредне, директне и повратне везе различитог смера и интензитета, и територијалну организацију развојних потенцијала са аспекта пољопривреде. На овај начин утврђени су егзактни параметри неопходни за евалуацију стања. PB - Народна библиотека "Његош", Књажевац PB - Београд : Српско географско друштво T1 - Рурални простор општине Kњажевац : антропогеографске основе развоја EP - 333 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1170 ER -
@techreport{ author = "Сибиновић, Микица and Антић, Марија and Шантић, Даница and Раткај, Иван", year = "2016", abstract = "Проблем руралног развоја је актуелна тема у свету, а решавање овог проблема намеће се kао један од приоритета савременог друштва. Рурални простор општине Књажевац kонтинуирано се мења, а те промене одређују различити фактори. У географској науци није споран регионални утицај као фактор економског развоја, али су ретки покушаји да се кроз одговарајуће концепције и моделе изразе и истраже спреге у систему простор–човек–пољопривреда. Због тога је основни задатак ове студије фокусиран на проблеме системске организације руралног простора, базних елемената и њихових међусобних веза и односа. Увођењем еволутивне анализе у истраживачки процес омогућено је детаљније сагледавање процеса депопулације, деаграризације и сенилизације сеоских насеља књажевачког краја. Деловање физичко-географских и антропогених услова на рурални простор можемо сагледати и као својеврсне катализаторе пољопривредног развоја, али истовремено и као значајне факторе који су битно допринели и посебно уобличили данашњи стадијум развоја руралног простора општине Књажевац. Мрежа сеоских насеља је дисперзивна и карактерише је просторно-демографска ифункционална неравнотежа. Условљена међузависност посебно је изражена у просторном размештају, специјализацији, концентрацији и интензивности пољопривредне производње, као и могућности примене савремене агротехнике. Улога природних услова је нарочито изражена у биљној производњи, јер физичко-географске особине простора детерминишу у великој мери размештај биљних култура и висину приноса по јединици површине, а самим тим и економичност производње. Утицај антропогених фактора изразито се рефлектује преко пољопривредног становништва, аграрне структуре, земљишног фонда, достигнутог нивоа агротехнике, доступности до тржишта и изграђености индустријских капацитета за прераду пољопривредних производа. Пољопривредно становништво, посебно његов радноактивни део, веома је значајан фактор који утиче на ниво пољопривредне ефикасности. У поступку параметризације руралног система и разраде системских модела, неопходна су сложена емпиријска и теоријска истраживања. Емпиријска истраживања у овој студији базирана су на релевантним статистичким серијама (1961–2012), док је у домену теоријских истраживања посебан акценат стављен на структуру руралног простора, функције појединих елемената, њихове међусобне непосредне и посредне, директне и повратне везе различитог смера и интензитета, и територијалну организацију развојних потенцијала са аспекта пољопривреде. На овај начин утврђени су егзактни параметри неопходни за евалуацију стања.", publisher = "Народна библиотека "Његош", Књажевац, Београд : Српско географско друштво", title = "Рурални простор општине Kњажевац : антропогеографске основе развоја", pages = "333", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1170" }
Сибиновић, М., Антић, М., Шантић, Д.,& Раткај, И.. (2016). Рурални простор општине Kњажевац : антропогеографске основе развоја. Народна библиотека "Његош", Књажевац.. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1170
Сибиновић М, Антић М, Шантић Д, Раткај И. Рурални простор општине Kњажевац : антропогеографске основе развоја. 2016;:null-333. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1170 .
Сибиновић, Микица, Антић, Марија, Шантић, Даница, Раткај, Иван, "Рурални простор општине Kњажевац : антропогеографске основе развоја" (2016), https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1170 .