TY  - CONF
AU  - Шаћировић, Семир
AU  - Кричковић, Емина
PY  - 2022
UR  - http://gery.gef.bg.ac.rs/handle/123456789/1242
AB  - У југозападном делу Србије, на површини од 741 km2 простире се територија општине Тутин. Популација од 36.000 становника углавном је смештена у шест већих насеља, од којих највише у центру општине Тутин. Граничи се са седам других општина, од којих су три на простору Републике Црне Горе (Беране, Рожаје и Бијело Поље) и четири на територији Републике Србије (Сјеница, Зубин Поток, Исток и Нови Пазар (коме и гравитира)). Очувана животна средина и разнолики предели на територији општине Тутин условили су постојање мноштва потенцијално атрактивних природних целина. Пре свега крашки облици рељефа, попут пећина, јама и крашких поља, затим планинских предела с разноврсном вегетацијом, чистим ваздухом, амбијеталним и рекреативним вредностима, као и акваристичке целине од којих је најзначајније језеро Газиводе, али и кањон реке Ибар са својим притокама и врелима, затим река Видрењак итд. Само се туризмом могу валоризовати песковите, шљунковите и стеновите обале мора, језера и река, видиковци, планинске падине покривене снегом, мочваре, неки елементи климе, пећине и јаме, реликтни и ендемични примерци биљака и животиња, залазак сунца и сликовитост пејзажа, археолошки локалитети, фреске и слично. Туризам је својеврсан корисник простора, а специфичност му је у томе што није неповратан потрошач природних елемената. Друштвене погодности за развој туризма у Србији обухватају бројне факторе. Међу најзначајнијим су антропогени чиниоци, односно ресурси који су уграђени у основу расположивих укупних туристичких вредности Општине Тутин (зато су они испред других друштвених чинилаца за развој туризма). Потом, ту су битни и оригинални типови насеља и народна архитектура, фолклор и домаћа радиност. Од највећег значаја за развој антропогеног вида туризма свакако је манастир Црна река који је према предањима подигнут у 13. веку и градско језгро Тутина. Контролисаним развојем туризма, уз изградњу одговарајућих садржаја, долази до оплемењивања простора.
PB  - Београд : Универзитет у Београду- Географски факултет
C3  - Књига апстраката научног скупа са међународним учешћем "Традиција и трансформација туризма као просторног феномена", Београд
T1  - Природни и антропогени ресурси као потенцијал за развој туризма општине Тутун
SP  - 92
EP  - 93
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1242
ER  - 

@conference{
author = "Шаћировић, Семир and Кричковић, Емина",
year = "2022",
abstract = "У југозападном делу Србије, на површини од 741 km2 простире се територија општине Тутин. Популација од 36.000 становника углавном је смештена у шест већих насеља, од којих највише у центру општине Тутин. Граничи се са седам других општина, од којих су три на простору Републике Црне Горе (Беране, Рожаје и Бијело Поље) и четири на територији Републике Србије (Сјеница, Зубин Поток, Исток и Нови Пазар (коме и гравитира)). Очувана животна средина и разнолики предели на територији општине Тутин условили су постојање мноштва потенцијално атрактивних природних целина. Пре свега крашки облици рељефа, попут пећина, јама и крашких поља, затим планинских предела с разноврсном вегетацијом, чистим ваздухом, амбијеталним и рекреативним вредностима, као и акваристичке целине од којих је најзначајније језеро Газиводе, али и кањон реке Ибар са својим притокама и врелима, затим река Видрењак итд. Само се туризмом могу валоризовати песковите, шљунковите и стеновите обале мора, језера и река, видиковци, планинске падине покривене снегом, мочваре, неки елементи климе, пећине и јаме, реликтни и ендемични примерци биљака и животиња, залазак сунца и сликовитост пејзажа, археолошки локалитети, фреске и слично. Туризам је својеврсан корисник простора, а специфичност му је у томе што није неповратан потрошач природних елемената. Друштвене погодности за развој туризма у Србији обухватају бројне факторе. Међу најзначајнијим су антропогени чиниоци, односно ресурси који су уграђени у основу расположивих укупних туристичких вредности Општине Тутин (зато су они испред других друштвених чинилаца за развој туризма). Потом, ту су битни и оригинални типови насеља и народна архитектура, фолклор и домаћа радиност. Од највећег значаја за развој антропогеног вида туризма свакако је манастир Црна река који је према предањима подигнут у 13. веку и градско језгро Тутина. Контролисаним развојем туризма, уз изградњу одговарајућих садржаја, долази до оплемењивања простора.",
publisher = "Београд : Универзитет у Београду- Географски факултет",
journal = "Књига апстраката научног скупа са међународним учешћем "Традиција и трансформација туризма као просторног феномена", Београд",
title = "Природни и антропогени ресурси као потенцијал за развој туризма општине Тутун",
pages = "92-93",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1242"
}

Шаћировић, С.,& Кричковић, Е.. (2022). Природни и антропогени ресурси као потенцијал за развој туризма општине Тутун. in Књига апстраката научног скупа са међународним учешћем "Традиција и трансформација туризма као просторног феномена", Београд
Београд : Универзитет у Београду- Географски факултет., 92-93.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1242

Шаћировић С, Кричковић Е. Природни и антропогени ресурси као потенцијал за развој туризма општине Тутун. in Књига апстраката научног скупа са међународним учешћем "Традиција и трансформација туризма као просторног феномена", Београд. 2022;:92-93.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1242 .

Шаћировић, Семир, Кричковић, Емина, "Природни и антропогени ресурси као потенцијал за развој туризма општине Тутун" in Књига апстраката научног скупа са међународним учешћем "Традиција и трансформација туризма као просторног феномена", Београд (2022):92-93,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1242 .