Природни и антропогени ресурси као потенцијал за развој туризма општине Тутун
Аутори
Шаћировић, СемирКричковић, Емина
Остала ауторства
Павловић, СањаБелиј Радин, Марија
Весић, Марина
Конференцијски прилог (Објављена верзија)
Метаподаци
Приказ свих података о документуАпстракт
У југозападном делу Србије, на површини од 741 km2 простире се територија општине Тутин. Популација од 36.000 становника углавном је смештена у шест већих насеља, од којих највише у центру општине Тутин. Граничи се са седам других општина, од којих су три на простору Републике Црне Горе (Беране, Рожаје и Бијело Поље) и четири на територији Републике Србије (Сјеница, Зубин Поток, Исток и Нови Пазар (коме и гравитира)). Очувана животна средина и разнолики предели на територији општине Тутин условили су постојање мноштва потенцијално атрактивних природних целина. Пре свега крашки облици рељефа, попут пећина, јама и крашких поља, затим планинских предела с разноврсном вегетацијом, чистим ваздухом, амбијеталним и рекреативним вредностима, као и акваристичке целине од којих је најзначајније језеро Газиводе, али и кањон реке Ибар са својим притокама и врелима, затим река Видрењак итд. Само се туризмом могу валоризовати песковите, шљунковите и стеновите обале мора, језера и река, видиковци, пл...анинске падине покривене снегом, мочваре, неки елементи климе, пећине и јаме, реликтни и ендемични примерци биљака и животиња, залазак сунца и сликовитост пејзажа, археолошки локалитети, фреске и слично. Туризам је својеврсан корисник простора, а специфичност му је у томе што није неповратан потрошач природних елемената. Друштвене погодности за развој туризма у Србији обухватају бројне факторе. Међу најзначајнијим су антропогени чиниоци, односно ресурси који су уграђени у основу расположивих укупних туристичких вредности Општине Тутин (зато су они испред других друштвених чинилаца за развој туризма). Потом, ту су битни и оригинални типови насеља и народна архитектура, фолклор и домаћа радиност. Од највећег значаја за развој антропогеног вида туризма свакако је манастир Црна река који је према предањима подигнут у 13. веку и градско језгро Тутина. Контролисаним развојем туризма, уз изградњу одговарајућих садржаја, долази до оплемењивања простора.
Кључне речи:
Општина Тутин, туризам, природни ресурси, антропогени ресурси, животна срединаИзвор:
Књига апстраката научног скупа са међународним учешћем "Традиција и трансформација туризма као просторног феномена", Београд, 2022, 92-93Издавач:
- Београд : Универзитет у Београду- Географски факултет
Колекције
Институција/група
Geografski fakultetTY - CONF AU - Шаћировић, Семир AU - Кричковић, Емина PY - 2022 UR - http://gery.gef.bg.ac.rs/handle/123456789/1242 AB - У југозападном делу Србије, на површини од 741 km2 простире се територија општине Тутин. Популација од 36.000 становника углавном је смештена у шест већих насеља, од којих највише у центру општине Тутин. Граничи се са седам других општина, од којих су три на простору Републике Црне Горе (Беране, Рожаје и Бијело Поље) и четири на територији Републике Србије (Сјеница, Зубин Поток, Исток и Нови Пазар (коме и гравитира)). Очувана животна средина и разнолики предели на територији општине Тутин условили су постојање мноштва потенцијално атрактивних природних целина. Пре свега крашки облици рељефа, попут пећина, јама и крашких поља, затим планинских предела с разноврсном вегетацијом, чистим ваздухом, амбијеталним и рекреативним вредностима, као и акваристичке целине од којих је најзначајније језеро Газиводе, али и кањон реке Ибар са својим притокама и врелима, затим река Видрењак итд. Само се туризмом могу валоризовати песковите, шљунковите и стеновите обале мора, језера и река, видиковци, планинске падине покривене снегом, мочваре, неки елементи климе, пећине и јаме, реликтни и ендемични примерци биљака и животиња, залазак сунца и сликовитост пејзажа, археолошки локалитети, фреске и слично. Туризам је својеврсан корисник простора, а специфичност му је у томе што није неповратан потрошач природних елемената. Друштвене погодности за развој туризма у Србији обухватају бројне факторе. Међу најзначајнијим су антропогени чиниоци, односно ресурси који су уграђени у основу расположивих укупних туристичких вредности Општине Тутин (зато су они испред других друштвених чинилаца за развој туризма). Потом, ту су битни и оригинални типови насеља и народна архитектура, фолклор и домаћа радиност. Од највећег значаја за развој антропогеног вида туризма свакако је манастир Црна река који је према предањима подигнут у 13. веку и градско језгро Тутина. Контролисаним развојем туризма, уз изградњу одговарајућих садржаја, долази до оплемењивања простора. PB - Београд : Универзитет у Београду- Географски факултет C3 - Књига апстраката научног скупа са међународним учешћем "Традиција и трансформација туризма као просторног феномена", Београд T1 - Природни и антропогени ресурси као потенцијал за развој туризма општине Тутун SP - 92 EP - 93 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1242 ER -
@conference{ author = "Шаћировић, Семир and Кричковић, Емина", year = "2022", abstract = "У југозападном делу Србије, на површини од 741 km2 простире се територија општине Тутин. Популација од 36.000 становника углавном је смештена у шест већих насеља, од којих највише у центру општине Тутин. Граничи се са седам других општина, од којих су три на простору Републике Црне Горе (Беране, Рожаје и Бијело Поље) и четири на територији Републике Србије (Сјеница, Зубин Поток, Исток и Нови Пазар (коме и гравитира)). Очувана животна средина и разнолики предели на територији општине Тутин условили су постојање мноштва потенцијално атрактивних природних целина. Пре свега крашки облици рељефа, попут пећина, јама и крашких поља, затим планинских предела с разноврсном вегетацијом, чистим ваздухом, амбијеталним и рекреативним вредностима, као и акваристичке целине од којих је најзначајније језеро Газиводе, али и кањон реке Ибар са својим притокама и врелима, затим река Видрењак итд. Само се туризмом могу валоризовати песковите, шљунковите и стеновите обале мора, језера и река, видиковци, планинске падине покривене снегом, мочваре, неки елементи климе, пећине и јаме, реликтни и ендемични примерци биљака и животиња, залазак сунца и сликовитост пејзажа, археолошки локалитети, фреске и слично. Туризам је својеврсан корисник простора, а специфичност му је у томе што није неповратан потрошач природних елемената. Друштвене погодности за развој туризма у Србији обухватају бројне факторе. Међу најзначајнијим су антропогени чиниоци, односно ресурси који су уграђени у основу расположивих укупних туристичких вредности Општине Тутин (зато су они испред других друштвених чинилаца за развој туризма). Потом, ту су битни и оригинални типови насеља и народна архитектура, фолклор и домаћа радиност. Од највећег значаја за развој антропогеног вида туризма свакако је манастир Црна река који је према предањима подигнут у 13. веку и градско језгро Тутина. Контролисаним развојем туризма, уз изградњу одговарајућих садржаја, долази до оплемењивања простора.", publisher = "Београд : Универзитет у Београду- Географски факултет", journal = "Књига апстраката научног скупа са међународним учешћем "Традиција и трансформација туризма као просторног феномена", Београд", title = "Природни и антропогени ресурси као потенцијал за развој туризма општине Тутун", pages = "92-93", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1242" }
Шаћировић, С.,& Кричковић, Е.. (2022). Природни и антропогени ресурси као потенцијал за развој туризма општине Тутун. in Књига апстраката научног скупа са међународним учешћем "Традиција и трансформација туризма као просторног феномена", Београд Београд : Универзитет у Београду- Географски факултет., 92-93. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1242
Шаћировић С, Кричковић Е. Природни и антропогени ресурси као потенцијал за развој туризма општине Тутун. in Књига апстраката научног скупа са међународним учешћем "Традиција и трансформација туризма као просторног феномена", Београд. 2022;:92-93. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1242 .
Шаћировић, Семир, Кричковић, Емина, "Природни и антропогени ресурси као потенцијал за развој туризма општине Тутун" in Књига апстраката научног скупа са међународним учешћем "Традиција и трансформација туризма као просторног феномена", Београд (2022):92-93, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1242 .