The significance of the Danube ecological corridor in the proceedings of implementing ecological networks in Serbia

Abstract

With the modern processes for exploiting land people have altered the original appearance of areas and created cultural environments. The remaining natural environments, whether protected or not, take up a relatively small portion of space and represent isolated islands which in itself can not be sufficient for the preservation of biodiversity or for the fulfillment of national, regional or international goals and commitments related to their preservation. In order to secure the preservation of biodiversity, the strengthening of integrity and the natural processes, such as animal migrations, succession of vegetation and evolution processes, the communication between natural habitats is imperative. Ecological corridors, as integral elements of ecological networks, ensure the preservation of vital ecological interactions by providing a connection between different habitats or areas. Depending on a range of factors, from the fulfillment of demands of different species to the connecting of regions, corridors of local, sub-regional, regional and international importance are identified. The Danube ecological corridor is one of the most significant corridors of international importance which encompasses a large number of habitats which are part of the natural watercourse of the corridor. There are numerous protected areas in the Danube coastal area on Serbia's territory which present themselves as central areas for forming the ecological network, such as: Gornje Podunavlje, Karađorđevo, Fruška Gora, Titelski Breg hill, Kovalski rit marsh, Dunavski loess bluffs, the Sava mouth, Labudovo okno, Deliblato sands, Đerdap and Mala Vrbica. The diverse and mosaic vegetation of the floodplain, as well as the consistency of the protected areas within the Danube corridor have a direct influence on the quality and functionality of this corridor. The goal of this paper is to show the significance of the Danube ecological corridor in the process of implementing ecological networks, the potential of the area in question for forming corridors, but also to present the limitations which may decrease the functionality of the corridors as well as the guidelines for a sustainable management of the corridor on Serbia's territory.

Савременим процесима коришћења земљишта човек је изменио исконски лик предела и створио културну средину. Преостале природне површине, заштићене или не, заузимају релативно мали простор и представљају изолована острва која сама по себи не могу бити довољна за очување биодиверзитета или за испуњавање националних, регионалних или међународних циљева и обавеза везаних за њихово очување. Да би се обезбедило очување биодиверзитета, ојачавање целовитости и одвијање свих природних процеса, као што су миграције животиња, сукцесија биљног покривача, еволутивни процеси, неопходна је комуникација између природних станишта. Еколошки коридори, као саставни елементи еколошких мрежа обезбеђују очување виталних еколошких интеракција остваривањем везе између различитих станишта, односно предела. У зависности од задовољавања специјалних захтева одређених врста, до спајања региона, издвајају се локални, предеони, регионални и коридори међународног значаја. Еколошки коридор Дунава један је од најважнијих коридора од међународног значаја у чијем склопу се налази велики број евидентираних станишта који су саставни делови речног коридора овог водотока. На подручју обалског појаса Дунава на територији Србије налазе се заштићена природна добра представљена као централна подручја за формирање еколошке мреже: Горње Подунавље, Карађорђево, Тиквара, Фрушка гора, Тителски брег, Ковиљски рит, Дунавски лесни одсек, Велико ратно острво, Лабудово окно, Делиблатска пешчара, Ђердап и Мала Врбица. Мозаичност и разноврсност вегетације плавног подручја, као и постојаност заштићених подручја у склопу коридора Дунава, директно утичу на квалитет и функционалност овог коридора. Рад има за циљ представљање значаја еколошког коридора Дунава у процесу увођења еколошке мреже, потенцијала који су присутни на предметном подручју за формирање коридора али и ограничења који могу смањити функционалност коридора и смернице за одрживо управљање овим еколошким коридором на територији Србије.