Klima i nestanak civilizacije Maja

Abstract

Istovremenost suše i nestanka civilizacije Maja je samo jedan primer od mnogih. Na jugozapadu SAD podaci godova drveća ukazuju na uslove suve klime u periodu od 1275 do 1300, koji su bili dovoljni da odigraju ulogu u nestajanju Anasazi naroda. Takođe postoje indikacije da su slične promene klime mogle da budu odgovorne i za druga velika zbivanja u istoriji društva. Nestanak imperije Akada u Mesopotamiji pre 4200 godine, nestanak kulture Mohika na obalama Perua pre 1500 godina kao i kraj kulture Tiuanako na Bolivijsko-peruanskom altiplanu pre 1000 godina, danas se povezuju sa dugotrajnim sušama u ovim oblastima. Pre nego su geološki dokazi o sušama u prošlosti postali dostupni svaki od ovih civilizacijskih nestanaka kao i nestanak Maja, objašnjavan je ljudskim faktorima-ratovima i porastom stanovništva. Uspon i pad civilizacije Maja svojevrstan je primer društvene evolucije. U tom smislu je značajan u otkrivanju povezanosti istorije Maja i prirodnih uslova. Ako je civilizacija Maja mogla da nestane pod uticajem prirodnih faktora, onda je veoma značajno pitanje na koji način moderno društvo može da bude suočeno sa nepredvidivim uslovima klime. Razumevanje načina na koji su stare civilizacije odgovorile na promene klime u prošlosti može nam obezbediti važne lekcije za čovečanstvo u budućnosti.