Попис становништва 2022. године у Србији - друштвенополитички контекст и методолошке иновације
The 2022 population census in Serbia: sociopolitical context and methodological innovations
Чланак у часопису (Објављена верзија)
Метаподаци
Приказ свих података о документуАпстракт
Од првог модерног пописа у Србији 1866. године до данас спроведено је 20 пописа, међутим, контроверзе у јавности у вези са спровођењем, структуром питања и употребом података, никад нису биле веће. Друштвено-политички контекст, слично као и у другим европским државама, који је претходио попису, обележен је стидљивим позивима представника власти на учешће у попису, скромном кампањом Републичког завода за статистику, теоријама завера на друштвеним мрежама и позивима на бојкот. Са друге стране, упркос методолошким унапређењима, попис је обележен проблемима у спровођењу, недовољно обученим пописивачима, недостатком људства на терену и импутирањем непописаних лица из административних извора. Чини се да су овог пута неки од важнијих узрока проблема у спровођењу теренског дела акције и поновне методолошке некомпатибилности са претходним пописима, били неадекватна комуникација са јавношћу и недовољна обученост пописивача.
Since the first modern census was conducted in Serbia in 1866, 20 censuses have been conducted to date. However, controversy regarding the field research, structure of questions and use of data has never been stronger. The sociopolitical context, in other European countries alike, that preceded the 2022 census was marked by low-key invitations from government representatives to participate in the Census, an inconspicuous campaign by the Statistical Office of the Republic of Serbia, conspiracy theories on disseminated social networks and calls for a boycott. On the other hand, despite methodological improvements, the census was marked by implementation problems, untrained enumerators, lack of manpower in the field, and the imputation from administrative sources of persons who did not participate in the Census. It seems that this time some of major causes of field research problems and, once again, methodological incompatibilities with previous censuses, were the inadequate communication... with the public and insufficient training levels of enumerators.
Кључне речи:
Србија / Попис становништва 2022 / методологија / Serbia / 2022 Population Census / methodologyИзвор:
Sociološki pregled, 2023, 57, 3, 740-766Издавач:
- Beograd : Srpsko sociološko društvo
Колекције
Институција/група
Geografski fakultetTY - JOUR AU - Васић, Петар Д. PY - 2023 UR - http://gery.gef.bg.ac.rs/handle/123456789/1712 AB - Од првог модерног пописа у Србији 1866. године до данас спроведено је 20 пописа, међутим, контроверзе у јавности у вези са спровођењем, структуром питања и употребом података, никад нису биле веће. Друштвено-политички контекст, слично као и у другим европским државама, који је претходио попису, обележен је стидљивим позивима представника власти на учешће у попису, скромном кампањом Републичког завода за статистику, теоријама завера на друштвеним мрежама и позивима на бојкот. Са друге стране, упркос методолошким унапређењима, попис је обележен проблемима у спровођењу, недовољно обученим пописивачима, недостатком људства на терену и импутирањем непописаних лица из административних извора. Чини се да су овог пута неки од важнијих узрока проблема у спровођењу теренског дела акције и поновне методолошке некомпатибилности са претходним пописима, били неадекватна комуникација са јавношћу и недовољна обученост пописивача. AB - Since the first modern census was conducted in Serbia in 1866, 20 censuses have been conducted to date. However, controversy regarding the field research, structure of questions and use of data has never been stronger. The sociopolitical context, in other European countries alike, that preceded the 2022 census was marked by low-key invitations from government representatives to participate in the Census, an inconspicuous campaign by the Statistical Office of the Republic of Serbia, conspiracy theories on disseminated social networks and calls for a boycott. On the other hand, despite methodological improvements, the census was marked by implementation problems, untrained enumerators, lack of manpower in the field, and the imputation from administrative sources of persons who did not participate in the Census. It seems that this time some of major causes of field research problems and, once again, methodological incompatibilities with previous censuses, were the inadequate communication with the public and insufficient training levels of enumerators. PB - Beograd : Srpsko sociološko društvo T2 - Sociološki pregled T1 - Попис становништва 2022. године у Србији - друштвенополитички контекст и методолошке иновације T1 - The 2022 population census in Serbia: sociopolitical context and methodological innovations VL - 57 IS - 3 SP - 740 EP - 766 DO - 10.5937/socpreg57-45012 ER -
@article{ author = "Васић, Петар Д.", year = "2023", abstract = "Од првог модерног пописа у Србији 1866. године до данас спроведено је 20 пописа, међутим, контроверзе у јавности у вези са спровођењем, структуром питања и употребом података, никад нису биле веће. Друштвено-политички контекст, слично као и у другим европским државама, који је претходио попису, обележен је стидљивим позивима представника власти на учешће у попису, скромном кампањом Републичког завода за статистику, теоријама завера на друштвеним мрежама и позивима на бојкот. Са друге стране, упркос методолошким унапређењима, попис је обележен проблемима у спровођењу, недовољно обученим пописивачима, недостатком људства на терену и импутирањем непописаних лица из административних извора. Чини се да су овог пута неки од важнијих узрока проблема у спровођењу теренског дела акције и поновне методолошке некомпатибилности са претходним пописима, били неадекватна комуникација са јавношћу и недовољна обученост пописивача., Since the first modern census was conducted in Serbia in 1866, 20 censuses have been conducted to date. However, controversy regarding the field research, structure of questions and use of data has never been stronger. The sociopolitical context, in other European countries alike, that preceded the 2022 census was marked by low-key invitations from government representatives to participate in the Census, an inconspicuous campaign by the Statistical Office of the Republic of Serbia, conspiracy theories on disseminated social networks and calls for a boycott. On the other hand, despite methodological improvements, the census was marked by implementation problems, untrained enumerators, lack of manpower in the field, and the imputation from administrative sources of persons who did not participate in the Census. It seems that this time some of major causes of field research problems and, once again, methodological incompatibilities with previous censuses, were the inadequate communication with the public and insufficient training levels of enumerators.", publisher = "Beograd : Srpsko sociološko društvo", journal = "Sociološki pregled", title = "Попис становништва 2022. године у Србији - друштвенополитички контекст и методолошке иновације, The 2022 population census in Serbia: sociopolitical context and methodological innovations", volume = "57", number = "3", pages = "740-766", doi = "10.5937/socpreg57-45012" }
Васић, П. Д.. (2023). Попис становништва 2022. године у Србији - друштвенополитички контекст и методолошке иновације. in Sociološki pregled Beograd : Srpsko sociološko društvo., 57(3), 740-766. https://doi.org/10.5937/socpreg57-45012
Васић ПД. Попис становништва 2022. године у Србији - друштвенополитички контекст и методолошке иновације. in Sociološki pregled. 2023;57(3):740-766. doi:10.5937/socpreg57-45012 .
Васић, Петар Д., "Попис становништва 2022. године у Србији - друштвенополитички контекст и методолошке иновације" in Sociološki pregled, 57, no. 3 (2023):740-766, https://doi.org/10.5937/socpreg57-45012 . .