Историјскодемографске и етнодемографске основе развитка становништва Источне Србије

Abstract

Специфичности демографског развитка Источне Србије произилазе из јединствености депопулационих процеса започетих још у другој половини XIX века, а резултат су историјских збивања, аутентичног културно-историјског наслеђа и менталитета становништва које га насељава. Данашњи размештај и етничка структура становништва Источне Србије су резултат снажног деловања миграционих кретања у прошлости, односно досељавања нових етничких маса које су у процесима адаптације и асимилације са староседелачким становништвом дале нова социо-културна обележја овом делу Србије. Источна Србија већ више од једног века непрекидно губи популациону снагу. Узроци депопулације Источне Србије нису једноставни и једнообразни, и крећу се у широком распону, између специфичности демографског развитка са једне стране, и чиниоца, интензитета и праваца друштвено-историјског и социоекономског развоја са друге стране, као и њихове међузависности и веза. Неповољни демографски процеси у Источној Србији имају своју предисторију и почели су да се јављају раније него што су евидентирани као демографски проблем, док неки њихови узроци сежу у далеку прошлост, па је неопходно и научно оправдано да их данас посматрамо дугорочно у оној мери колико нам то омогућавају извори података. Зато је циљ овог рада утврђивање и научно аргументовано објашњење етнодемографских карактеристика и специфичности демографског развитка Источне Србије. У том смислу, главни задаци истраживања су разматрање историјског наслеђа и савремених проблема демографског развитка, научно сагледавање демографских и недемографских утицаја на успостављање и формирање демографских трендова и токова демографске транзиције, временско датирање и просторно детерминисање појава и последица биолошке депопулације, установљавање фаза, стадијума и последица демографског старења, као и научна анализа међузависности развитка становништва и простора на коме је оно настањено. Значајно место у етнодемографским истраживањима Источне Србије заузима проучавање порекла, бројности, размештаја, и опште улоге влашког становништва у процесу укупног демографског развитка. У пописима становништва Србије се прати број Влаха још од 1866. године, када су чинили око 10% од укунног становништва, али етностатистички подаци потврђују да су Власи етничка заједница изразито флотантног понашања при националном декларисању што узрокује отежано добијање квалитетних статистичких података који су неопходни за праћење демографских појава и процеса, не само влашког, него и укупног становништва Источне Србије. Етничка симбиоза Срба и Влаха у Источној Србији која се одвијала према потребама и схватањима становништва је нераскидиво повезана са заједничком прошлошћу, а међусобно повезивање становништва није само потврђивано родбинским везама већ и кроз све друге облике свакодневног живота што је допринело стварању посебног осећања припадништва Влаха већинској српској етничкој заједници на које указују и статистички подаци. Непоклапање стварног и декларисаног етничког идентитета представља кључни проблем у етнодемографским истраживањима, међутим званична етностатистичка слика се мора прихватити као историјска, политичка и демографска реалност, према којој смо се у нашим опсервацијама и анализама односили као према званично утврђеној чињеници. Процес демографског развитка Источне Србије током XIX и XX века обележен је појавом биолошке депопулације још од друге половине XIX века, што је означило и почетак демографске транзиције, односно транзиције репродукције и прихватања контроле рађања. Објашњење за рану појаву биолошке депопулације у Источној Србији је могуће пронаћи у одређеним социо-културним појавама које су се манифестовале контролом рађања и увођењем тзв. ''система једног детета'', а пад наталитета и природног прираштаја у XIX веку најпре је отпочео у окрузима у којима је концетрисано влашко становништво. Током друге половине ХХ и почетком XXI века природни прираштај становништва Источне Србије је имао опадајући тренд, а негативна вредност је први пут забележена 1978. године, знатно раније у односу на друге делове Србије. Етничка структура општина у којима је најраније забележен негативан природни прираштај указује на етнодемографски карактер биолошке депопулације, а изразито неповољна стaросна структура, као и одмакли процес демографског старења представљају основне одлике највећег броја општина, а посебно оних у којима је концентрисано влашко становништво. Источну Србију карактерише изразито низак ниво урбанизације, који је нарочито изражен у општинама у којима је заступљено влашко становништво, а сва насеља у Источној Србији у којима Власи чине апсолутну или релативну већину спадају у категорију ''остала'', односно сеоска. Иако је захваљујући свом географском положају становништво Источне Србије током своје историје највећим делом остало изван главних токова модернизације и друштвене трансформације, оно је било суочено са важним демографским и другим променама које су већ с краја XIX века формирале оквир и поставиле основе за излазак из традиционалне, и улазак у савремену фазу демографског развитка која је карактеристична за данашња развијена друштва. Промене које су регистроване у компонентама популационе динамике нису биле исте по интензитету и смеру у свим деловима посматране географске области, и директно су зависиле од више непосредних и посредних фактора који су били резултат динамичних историјских околности, али и специфичног културно-цивилизацијског наслеђа које се и данас испољава низом аутентичних социо-културних феномена.

Specifics of the demographic development of Eastern Serbia arise from the uniqueness of the depopulation process that began in the second half of the 19th century, and are the result of historical events, authentic cultural and historical heritage and mentality of the population that inhabits it. Today distribution and ethnic structure of Eastern Serbia are the result of strong effects of the migratory movements in the past, as well as immigrations of new ethnic groups, that in the process of adaptation and assimilation with indigenous population, were gave the new anthropological and sociocultural features of this part of Serbia. The Eastern Serbia steadily losing population power more than a century. The causes of the depopulation in Eastern Serbia are not simple and uniform, ranging over a wide range, between specific demographic development on the one hand, and the factors, the intensity and directions of socio-historical and socio-economic development on the other hand, as well as their interdependencies and relationships. Unfavourable demographics in Eastern Serbia have a prehistory and began to appear, before they were recognized as a demographic problem. Some of the causes date back into the past, so it is necessary and scientifically justifiable long term observation, to the extent that we are allowed by the data sources. Therefore, the aim of this paper is to determine and scientific explain ethno-demographic characteristics and specific of demographic development of Eastern Serbia. In this context, the main objectives of the study were: review of historical heritage and contemporary problems of demographic development, scientific analysis of demographic and non-demographic impact on demographic trends and the establishment of demographic transition, temporal and the spatial determination of phenomena and consequences of biological depopulation, the establishment phases and the consequences of demographic aging, and scientific analysis of the interdependence of population development and the area that inhabits it. Ethno-demographic research of Eastern Serbian include and the study of the origin, number, disposition, and general role of the Vlach population in the overall population development. Although the Vlach population was included in censuses since 1866, when accounted for 10% of the total population, the ethno-statistical data confirm the highly floating behaviour of Vlach population in censuses, causing difficulty obtaining the quality statistical data necessary for monitoring demographic phenomena and processes, not just Vlach population, but the total population of Eastern Serbia. The ethnic symbiosis of Serbs and Vlach population in Eastern Serbia, which took place according to the needs and beliefs of the population, is unbreakable linked to the common past. Interconnection of population was created, not only by family ties but all the other forms of everyday life, contributing to the creation of a special feeling of belonging Vlach population to majority Serbian ethnic community, as reflected in statistics. Discrepancy between real and the declared ethnic identity is a key problem in ethnodemographic research. However, the official ethnic structure should be accepted as historical, political, and demographic reality, which we will treat as formally established state of facts in our further observations and analyzes. During the 19th and 20th century the process of demographic development of Eastern Serbia was marked by the advent of biological depopulation since the second half of the nineteenth century, which marked the beginning of the demographic transition, and transition of reproduction and acceptance of birth control. The explanation for the early appearance of biological depopulation of Eastern Serbia can be found in certain sociocultural phenomena manifested by birth control and application of ''one child system''. Declining of birth rate and natural growth in the nineteenth century began early in the districts where the Vlach population was most concentrated. During the second half of XX and beginning of XXI century, natural growth of Eeastern Serbia declined, a negative value was recorded in 1978, much earlier than in other parts of Serbia. The ethnic structure of the municipalities with the earliest negative natural growth indicates to the ethno-demographic character of biological depopulation, and the extremely unfavourable age structure and faster process of demographic aging are the main features of the municipalities where the Vlach population was most concentrated. Eastern Serbia is characterized by extremely low level of urbanization, which is particularly announced in municipalities where the present Vlach population. All villages in eastern Serbia where Vlachs are an absolute or relative majority belong to the category of ''other'' (rural). Although, due to its geographical location, the population of Eastern Serbia largest part of their history was beyond most important trends of modernization and social transformation, it was exposed to the important demographic and other changes, which formed the framework in the late 19th century, and establish the basis for getting out of traditional and entry into the contemporary stage of demographic development, which is characteristic of today developed societies. The changes that have been registered in the components of population dynamics were not the same in intensity and direction in all parts of the observed geographic areas; they were directly dependent on several direct and indirect factors that are the result of dynamic historical context, and the specific cultural and civilization heritage, whose are also manifesting today by series of authentic sociocultural phenomena.