Географске детерминанте регионалног развоја Баније

Abstract

Банија је географска и историјска регија, која се налази у пограничном делу Републике Хрватске. Према регионалногеографској подели Хрватске, Банија припада Панонској макрорегији и мезорегији Перипанонска Хрватска. На основу принципа физиономичности, у оквиру регије издвајају се периферне долинске микрорегије (Посавина, Покупље и Поуње) и Банија у ужем смислу. Посматрано према политичко- административној подели Хрватске, Банија се налази у саставу Сисачко-мославачке жупаније и обухвата њен јужни део. У административним границама регија је подељена на осам општина: Глина, Двор, Доњи Кукурузари, Мајур, Петриња, Суња, Хрватска Дубица и Хрватска Костајница. Научни проблем истраживања односи се на природне и друштвене географске детерминанте, које различитим интензитетом утичу на савремене просторно- функционалне везе, процесе и промене. Научним методама и теренским истраживањем извршено је идентификовање и анализирање релевантних географских детерминанти регионалног развоја и унутарррегионалних диспаритета и дефинисање развојних потенцијала. Комплексном регионалногеографском анализом истакнуте су специфичности регије и њених одређених просторних целина. У циљу објективног сагледавања развојних потенцијала, на којима се може заснивати ревитализација Баније, издвојена су и ограничења регионалног развоја. Физичкогеографске детерминанте регионалног развоја углавном се оцењују као повољне. Међутим, незадовољавајући степен искоришћености природних потенцијала, у функцији регионалног развоја, узрокован је негативним социоекономским променама. Банија је захваћена динамичним социоекономским променама од последње деценије ХХ века. Оне се огледају у интензивној депопулацији, погоршању виталних одлика становништва, повећању незапослености, смањењу и деградацији обрадивих површина и паду индустријске производње. Ове промене првенствено се јављају као последице ратног сукоба (1991-1995) и пратећих појава и процеса у виду присилних миграција, делимичног повратка становништва, материјалног разарања и непотпуне послератне обнове. Драстичне размере негативних промена допринеле су трансформацији Баније из неразвијене аграрно-индустријске регије у проблемску регију високог степена економског и демографског заостајања. Банија, као проблемска регија, захтева одлучније ангажовање виших нивоа власти, јер су се досадашње, универзалне подстицајне мере регионалне политике показале као неефикасне.

Banija is a geographical and historical region, which is located in the border area of the Republic of Croatia. According to the regionalization of Croatia, Banija is located in Pannonian macroregion and Peripannonian mesoregion of Croatia. Based on the principle of physiognomic regionalization, within the region of Banija are peripheral microregions located in river valleys (Posavina, Pokuplje and Pounje) and Banija proper. According to the political- administrative division of Croatia, Banija is part of the Sisak-Moslavina County and covers its southern part. Within the administrative borders, the region is divided into eight municipalities: Glina, Dvor, Donji Kukuruzari, Majur, Petrinja, Sunja, Hrvatska Dubica and Hrvatska Kostajnica. The scientific problem of research relates to natural and social geographical determinants, which have affected modern spatial-functional connections, processes and changes with varying intensity. Scientific methods and field research have been used to identify and analyse relevant geographical determinants of regional development and intra- regional disparities. The aim was to define development potentials. The complex regional- geographical analysis highlights the specifics of the region and also spatial units within the region. In order to objectively analyse the development potentials, on which the revitalization of Banija can be based, the limitation factors of regional development have been singled out. Physical-geographical determinants of regional development are generally assessed as favorable. However, the insufficient utilization of natural potentials, in the function of regional development, is caused by negative socio-economic changes. Banija has been affected by dynamic socio-economic changes since the last decade of the 20th century. They are characterized by intensive depopulation, deterioration of vital features of the population, increase in unemployment, reduction and degradation of arable land and decline in industrial production. These changes primarily occur because of the war conflict (1991–1995) and accompanying phenomena and processes in the form of forced migration, partial return of the refugees, material destruction and incomplete post-war reconstruction. The drastic dimensions of the negative changes have caused the transformation of Banija from an underdeveloped agrarian-industrial region into a problem region with a high deterioration of economic and demographic potentials. Banija, defined as a problem region, demands more determined engagement of higher levels of government, because the previous, universal incentive measures of regional policy have proven to be ineffective