Uloga scenarija u planiranju na lokalnom nivou: razumevanje sistema i prepoznavanje javnog interesa

Abstract

Prostorno planiranje, kao racionalno, vrednosno neutralno, sa pristupom odozgo-nadole se pokazalo kao neuspešno prilikom suočavanja sa složenim problemima pluralističkih društava u krizi. Povećanje heterogenosti društva dovelo je do stvaranja različitih koncepata javnog interesa, koji i danas muče prostorno planiranje. Zajedno sa krizom države blagostanja i demokratskog kapitalizma, došlo je do marginalizacije direktnog razmatranja javnog interesa u planiranju, dok je sa druge strane povećano razmatranje pitanja održivosti, otpornosti, nejednakosti, pravde, itd. Prepoznavanje različitih interesa javnosti i pojedinaca na različitim nivoima, razumevanje njihovih odnosa u prostoru i kasnije obezbeđivanje vertikalne i horizontalne koordinacije kroz usklađivanje planskih dokumenata, je postalo ključni izazov planera u oblasti njihovog delovanja. Ova potreba je posebno izražena na lokalnom nivou, gde je za razumevanje procesa u prostoru i javnog interesa potrebno koristiti naučne metode, tehničke veštine i etičke principe uz pomoću kojih bi došli do drugih vrsta znanja, kao što su lokalno, iskustveno i intuitivno. Međutim, prikupljanje različitih vrsta saznanja nije cilj samo po sebi. Cilj je izgradnja i jačanje kapaciteta za sprovođenje procesa tokom kojeg planeri uz participaciju javnosti, kreiraju nova znanja, koja su važna za prepoznavanje i zaštitu javnog interesa na lokalnom nivou, postizanje konsenzusa i donošenje odluka o akcijama i budućem pravcu prostornog razvoja. Metod scenarija, kao proces oblikovanja mogućih budućnosti, nudi osnovu za ostvarenje prethodno pomenutog cilja. Izrada scenarija ima ulogu da poveže racionalno planiranje sa uključivanjem javnosti u proces planiranja, kroz zamišljanje normativne budućnosti. Ovom ulogom izrada scenarija doprinosi boljem razumevanju procesa u prostoru i defi nisanju javnog interesa, tako što upotrebom kvantitativnih i kvalitativnih analiza uz učešće javnosti dovodi do kreiranja alternativnih ciljeva i planskih rešenja, do kojih se ne može doći isključivo korišćenjem podataka ili predikcijom zasnovanoj na matematičkim modelima.