Značaj Dževonsovog paradoksa i povratnog efekta u saobraćaju

Abstract

Dževonsov paradoks, poznati princip u ekonomiji životne sredine, odnosi se na podizanje energetske efi kasnosti proisteklo iz tehnološkog napretka koje za posledicu ima povećanje (umesto smanjenja) potrošnje energije. Razlozi za ovakve krajnje efekte su, prvenstveno, ekonomske prirode. Potpuno razumevanje ove veze leži u osnovi koncepta održivog razvoja s obzirom da Dževonsov paradoks, ukoliko se ne koriguje određenim politikama zaštite životne sredine, može izazvati dugoročne posledice po iscrpljivanje neobnovljivih energetskih potencijala i izmenu globalne klime. U ovom kontekstu od posebnog interesa je analiza njegove uloge i značaja u oblasti saobraćaja, naročito drumskog. Kroz istoriju, u pokušaju da se smanji potrošnja energije (kao i drugi negativni ekološki efekti) u saobraćaju akcenat je često bio na implementaciji novih saobraćajnih tehnologija i/ili poboljšanju već postojećih. U pitanju su mere kojima se poboljšava efi kasnost samih vozila i goriva. Međutim, ovakvi pokušaji da se unapređenjem energetske efi kasnosti smanji ukupna potrošnja energije u saobraćaju su imali ograničen domet. Ostvarene uštede često su vodile ka većoj tražnji za saobraćajem i većem broju pređenih kilometara. Stoga, fokus treba usmeriti na instrumente koje sa baziraju na podsticajima (i koji podižu cenu), prvenstveno na različite vrste poreza na posedovanje i (posebno) korišćenje automobila.