Turističko-geografski aspekt životne sredine

Abstract

U procesu izučavanja razvija turizma, posebno na planu formiranja turističkih potreba, nauka je defi nisala dve vrste prostora: morbidni i sanatogeni. Po pravilu turističke potrebe, naročito rekreativne, zdravstvene i izletničke, formiraju se na prostoru ugroženih osnovnih životnih uslova, posebno vode, klime i vegetacije. Iste se razrešavaju u prostoru izvorne ili dobro očuvane i zaštićene prirode i kulturnog nasleđa u njoj. Iz toga se može izvesti zaključak da ukoliko su razlike između morbidnih i sanatogenih prostora veće, utoliko su turistička kretanja masovnija i učestalija. Naravno, za sveukupni razvoj privrede i poboljšanja uslova života, bez obzira na turizam, razlike između prvih i drugih ne treba povećavati, već životnu sredinu štititi i unapređivati uvek, svuda i na najbolji mogući način. Turizam i zaštita prostora moraju se tretiratai ne parcijalno i povremeno, već jedinstveno, komplementarno i na duži rok, jer razvoj jedne katagorije na račun druge vodi produbljivanju nesklada i narušavanju osnovnih, vekovima uspostavljanih, biotskih i abiotskih, ekoloških odnosa i procesa.