Валоризација Смедеревске тврђаве у функцији развоја културног туризма

Abstract

Културно наслеђе рефлектује историју културе живљења једног народа, као и друштвено-историјске околности у којима је то наслеђе стварано. Оно се налази у функцији развоја културног туризма, при чему и култура, и туризам остварују одговарајуће ефекте. Развој туризма једног места генерише приход који се усмерава на очување, заштиту и промоцију културног наслеђа, али и повећава свест о значају културе код локалне заједнице. Смедеревска тврђава је била културно, духовно и књижевно седиште Србије деспота Ђурђа Бранковића, а данас је непокретно културно добро од изузетног значаја и сведок богате историје нашег народа. У циљу сагледавања потенцијала којима Смедеревска тврђава располаже, извршена је њена туристичка валоризација по моделу Хилари ду Крос (Hilary du Cros). Суштина овог модела огледа се у препознавању могућности за укључивање културног наслеђа у одрживи развој туризма.

Cultural heritage reflects the history of the culture of one nation’s life, as well as the socio-historical circumstances in which this heritage is created. Its function lies in the development of cultural tourism, where both culture and tourism have appropriate effects. The development of tourism generates income that focuses on the preservation, protection and promotion of cultural heritage, but also raises awareness of the importance of culture in the local community. The Smederevo fortress was the cultural, spiritual and literary center of Serbia during the rule of Despot Đurađ Branković, and nowadays it is an immovable cultural property of great importance and a witness to the rich history of Serbia. In order to recognize the potentials of the Smederevo fortress, tourist valorization was carried out according to the Hilary du Cros model. The essence of this model is reflected in the recognition of the possibility of including cultural heritage in the sustainable development of tourism.