Картографски метод у контексту геовизуелизације
Конференцијски прилог (Објављена верзија)
Метаподаци
Приказ свих података о документуАпстракт
Сазнања о геопростору заснивају се на разноврсним облицима картографске визуелизације. Она омогућава ефикасну
системску организацију, презентацију, комуникацију и употребу геопросторних података у графичком, дигиталном и тактилном облику. Спектар примене наменски, кориснички оријентисаних модела картографске визуелизације све више се развија. У бројним научним и практичним областима примене геоподатака, као основе сазнања, форме картографске визуелизације у фокусу су истраживања. Проблематика визуелног идентификовања и разумевања реалних и апстрактних компонената
геопросторног садржаја захтева развијену картографску праксу.
Неопходна знања о геопросторним компонентама не зависе
само од квалитета геореференцираних података, већ и од начина њихове визуелизације. Сложеност и разноврсност проблематике картирања и презентације карактеристика геопросторног садржаја успешно се остварује применом картографског метода. Картографски метод и језик карте повезују картографију
са другим геонау...кама. Опредмећивањем картографског метода
у процесу истраживања и картографисања настаје специфичан
графички модел - карта. Његова основна - сазнајна категорија
јесте картографисање, тј. моделовање, под којим се карта схвата
као својеврсна материјализација сазнања о реалном свету и
интерпретација тог сазнања. Примена картографског метода у
облику је картографско-методског алгоритма.
Карта као графички израз преноса информација о локацији, структурним и функционалним карактеристикама и везама природних, друштвених и географских појава и процеса,
има велики значај при реализацији бројних људских активности
везаних за простор, од локалног до глобалног нивоа. Картом се
значења великог броја геоподатака јасно и прегледно интерпретира великом броју корисника. Дигитална технологија проширила је могућности геовизуелизације и тиме повећала информативну вредност картографских модела. Она је рационализовала и повећала њихов аналитички потенцијал.
Кључне речи:
картографија / картографски метод / геовизуелизација / информацијаИзвор:
Зборник радова научног скупа "Наука и стварност", књига 14, Пале, 2020, 421-434Издавач:
- Универзитет у Источном Сарајеву - Филозофски факултет, Источно Сарајево
Колекције
Институција/група
Geografski fakultetTY - CONF AU - Јовановић, Јасмина М. AU - Живковић, Драгица PY - 2020 UR - http://gery.gef.bg.ac.rs/handle/123456789/1423 AB - Сазнања о геопростору заснивају се на разноврсним облицима картографске визуелизације. Она омогућава ефикасну системску организацију, презентацију, комуникацију и употребу геопросторних података у графичком, дигиталном и тактилном облику. Спектар примене наменски, кориснички оријентисаних модела картографске визуелизације све више се развија. У бројним научним и практичним областима примене геоподатака, као основе сазнања, форме картографске визуелизације у фокусу су истраживања. Проблематика визуелног идентификовања и разумевања реалних и апстрактних компонената геопросторног садржаја захтева развијену картографску праксу. Неопходна знања о геопросторним компонентама не зависе само од квалитета геореференцираних података, већ и од начина њихове визуелизације. Сложеност и разноврсност проблематике картирања и презентације карактеристика геопросторног садржаја успешно се остварује применом картографског метода. Картографски метод и језик карте повезују картографију са другим геонаукама. Опредмећивањем картографског метода у процесу истраживања и картографисања настаје специфичан графички модел - карта. Његова основна - сазнајна категорија јесте картографисање, тј. моделовање, под којим се карта схвата као својеврсна материјализација сазнања о реалном свету и интерпретација тог сазнања. Примена картографског метода у облику је картографско-методског алгоритма. Карта као графички израз преноса информација о локацији, структурним и функционалним карактеристикама и везама природних, друштвених и географских појава и процеса, има велики значај при реализацији бројних људских активности везаних за простор, од локалног до глобалног нивоа. Картом се значења великог броја геоподатака јасно и прегледно интерпретира великом броју корисника. Дигитална технологија проширила је могућности геовизуелизације и тиме повећала информативну вредност картографских модела. Она је рационализовала и повећала њихов аналитички потенцијал. PB - Универзитет у Источном Сарајеву - Филозофски факултет, Источно Сарајево C3 - Зборник радова научног скупа "Наука и стварност", књига 14, Пале T1 - Картографски метод у контексту геовизуелизације SP - 421 EP - 434 DO - 10.7251/NIS2014421J ER -
@conference{ author = "Јовановић, Јасмина М. and Живковић, Драгица", year = "2020", abstract = "Сазнања о геопростору заснивају се на разноврсним облицима картографске визуелизације. Она омогућава ефикасну системску организацију, презентацију, комуникацију и употребу геопросторних података у графичком, дигиталном и тактилном облику. Спектар примене наменски, кориснички оријентисаних модела картографске визуелизације све више се развија. У бројним научним и практичним областима примене геоподатака, као основе сазнања, форме картографске визуелизације у фокусу су истраживања. Проблематика визуелног идентификовања и разумевања реалних и апстрактних компонената геопросторног садржаја захтева развијену картографску праксу. Неопходна знања о геопросторним компонентама не зависе само од квалитета геореференцираних података, већ и од начина њихове визуелизације. Сложеност и разноврсност проблематике картирања и презентације карактеристика геопросторног садржаја успешно се остварује применом картографског метода. Картографски метод и језик карте повезују картографију са другим геонаукама. Опредмећивањем картографског метода у процесу истраживања и картографисања настаје специфичан графички модел - карта. Његова основна - сазнајна категорија јесте картографисање, тј. моделовање, под којим се карта схвата као својеврсна материјализација сазнања о реалном свету и интерпретација тог сазнања. Примена картографског метода у облику је картографско-методског алгоритма. Карта као графички израз преноса информација о локацији, структурним и функционалним карактеристикама и везама природних, друштвених и географских појава и процеса, има велики значај при реализацији бројних људских активности везаних за простор, од локалног до глобалног нивоа. Картом се значења великог броја геоподатака јасно и прегледно интерпретира великом броју корисника. Дигитална технологија проширила је могућности геовизуелизације и тиме повећала информативну вредност картографских модела. Она је рационализовала и повећала њихов аналитички потенцијал.", publisher = "Универзитет у Источном Сарајеву - Филозофски факултет, Источно Сарајево", journal = "Зборник радова научног скупа "Наука и стварност", књига 14, Пале", title = "Картографски метод у контексту геовизуелизације", pages = "421-434", doi = "10.7251/NIS2014421J" }
Јовановић, Ј. М.,& Живковић, Д.. (2020). Картографски метод у контексту геовизуелизације. in Зборник радова научног скупа "Наука и стварност", књига 14, Пале Универзитет у Источном Сарајеву - Филозофски факултет, Источно Сарајево., 421-434. https://doi.org/10.7251/NIS2014421J
Јовановић ЈМ, Живковић Д. Картографски метод у контексту геовизуелизације. in Зборник радова научног скупа "Наука и стварност", књига 14, Пале. 2020;:421-434. doi:10.7251/NIS2014421J .
Јовановић, Јасмина М., Живковић, Драгица, "Картографски метод у контексту геовизуелизације" in Зборник радова научног скупа "Наука и стварност", књига 14, Пале (2020):421-434, https://doi.org/10.7251/NIS2014421J . .