Могућности анализе демографских карактеристика потрошача на основу података анкете о потрошњи домаћинстава

Abstract

Анкета о потрошњи домаћинстава се по садашњој методологији спроводи од 2003. године по препорукама EUROSTAT-a. Структура прикупљених података помоћу дневника о личној потрошњи домаћинстава даје нам огромне могућности истраживања демографских карактеристика потрошача, односно домаћинстава као јединица посматрања у сврхе истраживања потрошачких преференција различитих социо-демографских категорија становништва. Иако се ниво обраде, односно публиковања података АПД-а односи само на структуру личне потрошње и структуру прихода домаћинстава која је укрштена са територијалном поделом Србије на Централну Србију, Војводину и Београд, као и са поделом на рурална и урбана подручја, постоји могућност додатног укрштања ових података са различитим демографским и социо-економским обележјима становништва. Тако можемо истраживати карактеристике потрошача према образовном нивоу, брачном статусу, економској активности, занимању, али пре свега полу и старости. Када говоримо о структури потрошње, говоримо о структури потрошње домаћинстава, где се потрошња посматра као агрегат потрошње свих чланова домаћинства, док се вредности демографских обележја у односу на која посматрамо структуру потрошње односе на носиоца домаћинства. АПД нам даје и многе друге могућности за анализу која није у вези са потрошњом домаћинстава, као што је континуирано посматрање промена брачности или образовне структуре на узорку.

Methodology of the Household Consumption Survey was changed in the year 2003. by the EUROSTAT suggestions. Data structure collected by the individual household consumption diary, gives us annormuos possibilities for researching demographic characteristics of consumers, actually household`s demographic characteristics, for researching of consumer`s preferences of different social and demographic categories of population. Although, the data published in HCS regard only household`s consumption structure and household`s income structure related with administrative division of Serbia and urban-rural division, there are posibilities for cross analysing of this data with different demographic, social and economic characteristic of population observed. So, we can explore consumers characteristics according to educational level, marrital status, economic activity, profession, but before all according to sex and age. As we are speaking about consumption structure, we are actually speaking about household consumption structure, where the consumption is observed as every household`s member consumption aggregate, while values of demographic characteristics regarding consumption structure reffer to head of the household. HCS is giving a lot of other possibilities for analysing demographic characteristics of population, not regarding consumption, such as sample analysis of marrital characteristic changes, or educational structure changes.