Будућност пашњака на Копаоничким планинама - развој пољопривреде или туризам

Abstract

Савремено друштво сусреће се са бројним изазовима (политичка, миграциона и економска криза и пандемија корона вируса), док изворне вредности, еколошки простори и органски производи добијају на значају. Развој туризма на овим вредностима данас је једна од растућих и значајних грана туризма. Агротуризам, екотуризам или зелени туризам имју велики утицај на развој регија из различитих перспектива. Развојем ових облика туризма у регији, позитивно се утиче на развој економске, социјалне и еколошке ситуације. Копаоничкој групи планина припадају планине: Копаоник, Жељин, Гоч и Столови, које су од давнина познате по пространим пашњацима и узгојем сточарства, а од краја 20. века и по узгоју јагодичастог воћа. Развој туризма на овим планинама у великој мери се ослања на радну снагу и производе локалних пољопривредних газдинстава који су заинтересовани за даљи економски раст кроз туризам. Поставља се питање да ли укључивање газдинстава у сектор туризма подразумева и економску одрживост? У овом истраживању спроведено је анкетно истраживање и детаљни интервјуи са пољопривредницима Копаоничких планина на тему стање, изазови и перспективе развоја туризма у оквиру свијих газдинстава. Из ове студије изводи се закључак да је интересовање за туризмом прилично ограничено. Истиче се потреба за едукацијом и додатним подстицајним средствима која би била усмерена на адаптацији постојећих и изградњу нових смештајних објеката, али и шанса за тржиштем својих производа. Потреба подизања конкурентности пољопивредних газдинстава кључни је фактор опстанка популације у овим руралним планинским насељима.