Промена парадигме о демографском старењу
Аутори
Девеџић, МирјанаОстала ауторства
Костић, Владимир С.Ђукић Дејановић, Славица
Рашевић, Мирјана
Конференцијски прилог (Објављена верзија)
Метаподаци
Приказ свих података о документуАпстракт
Старење становништва је доминантан демограсфки процес који трансформише друштво и отвара алармантна питања економске и социјалне одрживости. У проналажњу решења за бројне импликације пораста старог становништва, креирана је парадигма активног старења. За разлику од претходне, која се базирала на стереотипима и била окренута ка збрињавању и нези остарелих, нова се фокусира на потенцијале, а не ограничења старијих. Концепт активног старења још није праћен кохерентним политикама, упркос акционом плану међународне заједнице. У критичким освртима на његову реализацију у пракси, уочава се пут од слогана ка ефикасној мери за успостављање друштва за све генерације. Током концептуализације нове парадигме уочене су замке неадекватних интерпретација и могућности нових видова искључености старих, па су неопходна правила тумачења концепта и изградња хуманог друштва, као гаранције његове успешне имплементације. Промена прадигме иницирана је убрзаним темпом и интензитетом старења, а базирана је на ре...дефинисању старости, уочавању генерацијске хетерогености и различитих стилова живота сениора. Активно старење је омогућило афирмацију старог становништва и обликовало транзициону параболу њиховог друштвеног статуса. Демографски подаци показују да је најстарији континент Европа, а Србија у групи демографски најстаријих земаља, те се питање формулисања политике активног старења у нашој земљи актуелизује.
Кључне речи:
демографско старење / парадигма / промена / активно старењеИзвор:
Зборник радова научног склупа "Ка бољој демографској будућности Србије", 2018, 144-163Издавач:
- Институт друштвених наука, Београд
- Српска академија наука и уметности - САНУ
Колекције
Институција/група
Geografski fakultetTY - CONF AU - Девеџић, Мирјана PY - 2018 UR - http://gery.gef.bg.ac.rs/handle/123456789/1165 AB - Старење становништва је доминантан демограсфки процес који трансформише друштво и отвара алармантна питања економске и социјалне одрживости. У проналажњу решења за бројне импликације пораста старог становништва, креирана је парадигма активног старења. За разлику од претходне, која се базирала на стереотипима и била окренута ка збрињавању и нези остарелих, нова се фокусира на потенцијале, а не ограничења старијих. Концепт активног старења још није праћен кохерентним политикама, упркос акционом плану међународне заједнице. У критичким освртима на његову реализацију у пракси, уочава се пут од слогана ка ефикасној мери за успостављање друштва за све генерације. Током концептуализације нове парадигме уочене су замке неадекватних интерпретација и могућности нових видова искључености старих, па су неопходна правила тумачења концепта и изградња хуманог друштва, као гаранције његове успешне имплементације. Промена прадигме иницирана је убрзаним темпом и интензитетом старења, а базирана је на редефинисању старости, уочавању генерацијске хетерогености и различитих стилова живота сениора. Активно старење је омогућило афирмацију старог становништва и обликовало транзициону параболу њиховог друштвеног статуса. Демографски подаци показују да је најстарији континент Европа, а Србија у групи демографски најстаријих земаља, те се питање формулисања политике активног старења у нашој земљи актуелизује. PB - Институт друштвених наука, Београд PB - Српска академија наука и уметности - САНУ C3 - Зборник радова научног склупа "Ка бољој демографској будућности Србије" T1 - Промена парадигме о демографском старењу SP - 144 EP - 163 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1165 ER -
@conference{ author = "Девеџић, Мирјана", year = "2018", abstract = "Старење становништва је доминантан демограсфки процес који трансформише друштво и отвара алармантна питања економске и социјалне одрживости. У проналажњу решења за бројне импликације пораста старог становништва, креирана је парадигма активног старења. За разлику од претходне, која се базирала на стереотипима и била окренута ка збрињавању и нези остарелих, нова се фокусира на потенцијале, а не ограничења старијих. Концепт активног старења још није праћен кохерентним политикама, упркос акционом плану међународне заједнице. У критичким освртима на његову реализацију у пракси, уочава се пут од слогана ка ефикасној мери за успостављање друштва за све генерације. Током концептуализације нове парадигме уочене су замке неадекватних интерпретација и могућности нових видова искључености старих, па су неопходна правила тумачења концепта и изградња хуманог друштва, као гаранције његове успешне имплементације. Промена прадигме иницирана је убрзаним темпом и интензитетом старења, а базирана је на редефинисању старости, уочавању генерацијске хетерогености и различитих стилова живота сениора. Активно старење је омогућило афирмацију старог становништва и обликовало транзициону параболу њиховог друштвеног статуса. Демографски подаци показују да је најстарији континент Европа, а Србија у групи демографски најстаријих земаља, те се питање формулисања политике активног старења у нашој земљи актуелизује.", publisher = "Институт друштвених наука, Београд, Српска академија наука и уметности - САНУ", journal = "Зборник радова научног склупа "Ка бољој демографској будућности Србије"", title = "Промена парадигме о демографском старењу", pages = "144-163", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1165" }
Девеџић, М.. (2018). Промена парадигме о демографском старењу. in Зборник радова научног склупа "Ка бољој демографској будућности Србије" Институт друштвених наука, Београд., 144-163. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1165
Девеџић М. Промена парадигме о демографском старењу. in Зборник радова научног склупа "Ка бољој демографској будућности Србије". 2018;:144-163. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1165 .
Девеџић, Мирјана, "Промена парадигме о демографском старењу" in Зборник радова научног склупа "Ка бољој демографској будућности Србије" (2018):144-163, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1165 .