Домети демографије у истраживањима родног питања

Abstract

У раду се дискутује на тему колико је родна проблематика укључена у демографска истраживања и какви су потенцијали науке о становништву у расветљавању родног питања. Дискусија се базира на теоријско-методолошким карактеристикама демографије. Указује се на природу везе женског статуса и демографских исхода, и на транзицију проучавања "од разлике демографских особености два пола" ка "родним неједнакостима као принципу организације друштва" и фактору демографских понашања. Такође се разматра формални карактер демографије и домети демографске анализе базирани на квантитативним методама, као и досадашњи и будући значај података у разоткривању феноменологије рода. С друге стране, потенцира се социјални и антрополошки карактер демографије, који је често занемарен. Важан део расправе представља приказ критичког промишљања самих демографа истраживачким дометима њихове науке, посебно из аепистемолошке перспективе. У погледу литературе која се тиме бави, поштован је хронолошки приступ како би се увиделе развојне тенденције веза родног питања и демографије. На крају се указује на специфичности и недовољно искоришћене капацитете науке о становништву у истраживању родног питања.

The paper discusses the extent to which gender issues are included in demographic research and the potential of the population science for illuminating gender issues. The discussion is based on the theoretical and methodological characteristics of demogra phy. The nature of the relationship between women’s status and demographic outcomes is emphasized, as well as the transition of the research focus from “the diferences in demographic characteristics of the two sexes” to “gender inequalities as a principle of organization of society” and the factor of the demographic behavior. It also discusses the formal character of demography and the bounds of demographic analysis based on quantitative methods, as well as the current and future relevance of data in unraveling the phenomenology of gender. On the other hand, the paper emphasizes the social and anthropological character of demography, which is often neglected. An important part of the discussion is the presentation of the critical thinking of demographers themselves about their science’s research potential, especially from an epistemological perspective. In reviewing the pertinent literature, a chronological approach was followed in order to determine the developmental tendencies of the connections between gender and demography. Finally, the specifcities and underutilized capacities of the population science in gender research are indicated.