Demographic and economic aspects of urban shrinkage in Serbia - typology and regional differentiation

Abstract

Urban shrinkage is a process that many European countries have been facing in recent decades. It had started in highly developed regions at the time of deindustrialisation, but since the 1990s, this process has also affected Central, Eastern and South-eastern Europe, with different patterns and dynamics of urban shrinkage. The political and economic crisis in Serbia during the 1990s, as well as the transition from a centrally governed and urban-based industrialisation to a neoliberal market economy, has brought significant changes in the development of cities, which faced declining demographic and economic vitality. This paper is focused on the analysis of the intensity and dynamics of demographic and economic aspects of urban shrinkage in Serbia and on classification of cities according to the different phases of urban shrinkage. Typological classification was performed using the K-means clustering algorithm. The cluster analysis is based on the use of relevant demographic and socio-economic indicators, for the period from 2002 to 2011. After identifying cities that recorded an increase in total population and relatively stable economic development, three types of shrinking cities were determined according to the intensity of demographic and economic shrinkage - cities with low, medium and high shrinkage intensity. The analysis of the main patterns and factors that influenced the different levels of urban shrinkage enabled a better understanding of this phenomenon in Serbia. The results indicate the heterogeneity of urban space due to different levels of demographic and economic shrinkage, thus it can serve as a starting point for future research of uneven urban development in Serbia.

Опадање градова (енг. urban shrinkage) је процес са којим се последњих деценија суочавају многе земље у Европи и свету. Започет у високоразвијеним регионима у време деиндустријализације, овај процес је од 1990-их година интензивиран у постсоцијалистичким земљама Европе, у којима је испољио различите просторне обрасце и динамику. Политичка и економска криза у Србији током 1990-их година, као и прелазак са централизоване економије базиране на индустријализацији на неолибералну тржишну економију, донели су значајне промене у развоју градова, а пре свега опадање демографске и економске виталности. Тежиште рада представља утврђивање степена и динамике демографског и економског опадања градова у Србије и детерминисање различитих типова градова сходно интензитету урбаног опадања. Типолошка класификација је извршена применом "K-means" методе кластер анализе. Методолошки поступак је заснован на коришћењу релевантних демографских и социоекономских индикатора, за период од 2002. до 2011. године. Након идентификовања градова који су забележили пораст укупног становништва и релативно стабилан економски развој, детерминисано је три типа градова сходно динамици и интензитету демографског и економског опадања - градови са ниским, умереним и високим интензитетом опадања. Анализом регионалних разлика и фактора који су условили различиту динамику и степен опадања омогућено је јасније сагледавање овог феномена на простору Србије. Резултати истраживања указују на хетерогеност урбаног простора сходно различитом степену демографског и економског опадања градова, те могу послужити као полазна основа за будућа истраживања неравномерног урбаног развоја Србије.