TY  - CONF
AU  - Deđanski, Vojislav
AU  - Durlević, Uroš
AU  - Kovjanić, Aleksandar
AU  - Lukić, Tin
PY  - 2023
UR  - http://gery.gef.bg.ac.rs/handle/123456789/1642
AB  - Landslides and slope processes constitute one of the most frequent natural hazards in valleys near major rivers and mountainous regions. The surface layer, characterized by its relatively loose composition, is prone to sliding due to a combination of distinct natural and human-related factors (i.e. landslide causal factors (CF)). Along the right bank of the Danube River, specific sections of Smederevo city face considerable susceptibility to landslide activation, frequently resulting in substantial material losses and posing a risk to the local populace. This study entails on-site investigation, involving the mapping of recent landslides, coupled with database analysis through Geographic Information Systems (GIS) and advanced remote sensing techniques. The initial analysis encompasses geological characteristics, morphometric conditions, hydrological and climatic factors, as well as anthropogenic influences such as land use, all contributing to soil instability. Employing GIS alongside the Multi-Criteria Decision-Making (MCDM) technique, specifically the Best-Worst Method (BWM), yielded insights into landslide susceptibility within the territory of Smederevo city respectively. By visualizing areas highly prone to such disastrous occurrences, policymakers are empowered to enact more suitable environmental protection measures and institute sustainable management practices for agricultural parcels in this region.
PB  - Belgrade : Serbian Academy of Sciences and Arts (SASA)
PB  - Novi Sad : University of Novi Sad - Faculty of Sciences, Department of Geography, Tourism and Hotel Management
C3  - Book of abstract of the International conference "Natural Resources and Environmental Risks : Towards a Sustainable Future", Novi Sad
T1  - GIS-based Landslide Susceptibility Mapping and Assessment using MCDM-BWM: A Case Study - City od Smederevo (Serbia)
SP  - 72
EP  - 72
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1642
ER  - 

@conference{
author = "Deđanski, Vojislav and Durlević, Uroš and Kovjanić, Aleksandar and Lukić, Tin",
year = "2023",
abstract = "Landslides and slope processes constitute one of the most frequent natural hazards in valleys near major rivers and mountainous regions. The surface layer, characterized by its relatively loose composition, is prone to sliding due to a combination of distinct natural and human-related factors (i.e. landslide causal factors (CF)). Along the right bank of the Danube River, specific sections of Smederevo city face considerable susceptibility to landslide activation, frequently resulting in substantial material losses and posing a risk to the local populace. This study entails on-site investigation, involving the mapping of recent landslides, coupled with database analysis through Geographic Information Systems (GIS) and advanced remote sensing techniques. The initial analysis encompasses geological characteristics, morphometric conditions, hydrological and climatic factors, as well as anthropogenic influences such as land use, all contributing to soil instability. Employing GIS alongside the Multi-Criteria Decision-Making (MCDM) technique, specifically the Best-Worst Method (BWM), yielded insights into landslide susceptibility within the territory of Smederevo city respectively. By visualizing areas highly prone to such disastrous occurrences, policymakers are empowered to enact more suitable environmental protection measures and institute sustainable management practices for agricultural parcels in this region.",
publisher = "Belgrade : Serbian Academy of Sciences and Arts (SASA), Novi Sad : University of Novi Sad - Faculty of Sciences, Department of Geography, Tourism and Hotel Management",
journal = "Book of abstract of the International conference "Natural Resources and Environmental Risks : Towards a Sustainable Future", Novi Sad",
title = "GIS-based Landslide Susceptibility Mapping and Assessment using MCDM-BWM: A Case Study - City od Smederevo (Serbia)",
pages = "72-72",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1642"
}

Deđanski, V., Durlević, U., Kovjanić, A.,& Lukić, T.. (2023). GIS-based Landslide Susceptibility Mapping and Assessment using MCDM-BWM: A Case Study - City od Smederevo (Serbia). in Book of abstract of the International conference "Natural Resources and Environmental Risks : Towards a Sustainable Future", Novi Sad
Belgrade : Serbian Academy of Sciences and Arts (SASA)., 72-72.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1642

Deđanski V, Durlević U, Kovjanić A, Lukić T. GIS-based Landslide Susceptibility Mapping and Assessment using MCDM-BWM: A Case Study - City od Smederevo (Serbia). in Book of abstract of the International conference "Natural Resources and Environmental Risks : Towards a Sustainable Future", Novi Sad. 2023;:72-72.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1642 .

Deđanski, Vojislav, Durlević, Uroš, Kovjanić, Aleksandar, Lukić, Tin, "GIS-based Landslide Susceptibility Mapping and Assessment using MCDM-BWM: A Case Study - City od Smederevo (Serbia)" in Book of abstract of the International conference "Natural Resources and Environmental Risks : Towards a Sustainable Future", Novi Sad (2023):72-72,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1642 .

TY  - JOUR
AU  - Kovjanić, Aleksandar
AU  - Pavlović, Mila
AU  - Živanović, Vedran
AU  - Krstić, Filip
PY  - 2023
UR  - http://gery.gef.bg.ac.rs/handle/123456789/1250
AB  - Aging is the subject of various studies by the scientific community and monitoring by responsible institutions. The intensity of aging and the proportion of age groups among various communities differ due to different socio-economic conditions and characteristics. This article researches the impact of the war in Croatia 1991–1995 and postwar living conditions on the divergence of population aging in the ethnically heterogeneous Banija region. The first postwar census in 2001 recorded population decline by 44.9% compared to the 1991 census. We analyze the effects of the war on changes in ethnic and age structure, as well as their interrelations. The quantitative and qualitative magnitude of these demographic changes in the inter-census period had a decisive influence on the correlation of age and ethnic structure. The article examines whether the relative share of Serbs or Croats in the total population of a settlement affects the average age of the settlement. The results confirmed that the Serbs are older than the Croats, as well as the Serbs are in the phase of the most advanced demographic age. These changes raise the question of the demographic future and the biological viability of the Serbs, who were the majority in the region before the war.
PB  - Cambridge University Press on behalf of Association for the Study of Nationalities
T2  - Nationalities Papers
T1  - Impact of the War in Croatia (1991–1995) on the Differentiation of Age Structure between Serbs and Croats: A Case Study of the Banija Region
VL  - 51
IS  - 2
SP  - 370
EP  - 386
DO  - 10.1017/nps.2021.72
ER  - 

@article{
author = "Kovjanić, Aleksandar and Pavlović, Mila and Živanović, Vedran and Krstić, Filip",
year = "2023",
abstract = "Aging is the subject of various studies by the scientific community and monitoring by responsible institutions. The intensity of aging and the proportion of age groups among various communities differ due to different socio-economic conditions and characteristics. This article researches the impact of the war in Croatia 1991–1995 and postwar living conditions on the divergence of population aging in the ethnically heterogeneous Banija region. The first postwar census in 2001 recorded population decline by 44.9% compared to the 1991 census. We analyze the effects of the war on changes in ethnic and age structure, as well as their interrelations. The quantitative and qualitative magnitude of these demographic changes in the inter-census period had a decisive influence on the correlation of age and ethnic structure. The article examines whether the relative share of Serbs or Croats in the total population of a settlement affects the average age of the settlement. The results confirmed that the Serbs are older than the Croats, as well as the Serbs are in the phase of the most advanced demographic age. These changes raise the question of the demographic future and the biological viability of the Serbs, who were the majority in the region before the war.",
publisher = "Cambridge University Press on behalf of Association for the Study of Nationalities",
journal = "Nationalities Papers",
title = "Impact of the War in Croatia (1991–1995) on the Differentiation of Age Structure between Serbs and Croats: A Case Study of the Banija Region",
volume = "51",
number = "2",
pages = "370-386",
doi = "10.1017/nps.2021.72"
}

Kovjanić, A., Pavlović, M., Živanović, V.,& Krstić, F.. (2023). Impact of the War in Croatia (1991–1995) on the Differentiation of Age Structure between Serbs and Croats: A Case Study of the Banija Region. in Nationalities Papers
Cambridge University Press on behalf of Association for the Study of Nationalities., 51(2), 370-386.
https://doi.org/10.1017/nps.2021.72

Kovjanić A, Pavlović M, Živanović V, Krstić F. Impact of the War in Croatia (1991–1995) on the Differentiation of Age Structure between Serbs and Croats: A Case Study of the Banija Region. in Nationalities Papers. 2023;51(2):370-386.
doi:10.1017/nps.2021.72 .

Kovjanić, Aleksandar, Pavlović, Mila, Živanović, Vedran, Krstić, Filip, "Impact of the War in Croatia (1991–1995) on the Differentiation of Age Structure between Serbs and Croats: A Case Study of the Banija Region" in Nationalities Papers, 51, no. 2 (2023):370-386,
https://doi.org/10.1017/nps.2021.72 . .

TY  - THES
AU  - Kovjanić, Aleksandar
PY  - 2022
UR  - https://eteze.bg.ac.rs/application/showtheses?thesesId=8962
UR  - https://fedorabg.bg.ac.rs/fedora/get/o:28023/bdef:Content/download
UR  - https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/81498377
UR  - https://nardus.mpn.gov.rs/handle/123456789/21210
UR  - http://gery.gef.bg.ac.rs/handle/123456789/1695
AB  - Банија је географска и историјска регија, која се налази у пограничном делу Републике Хрватске. Према регионалногеографској подели Хрватске, Банија припада Панонској макрорегији и мезорегији Перипанонска Хрватска. На основу принципа физиономичности, у оквиру регије издвајају се периферне долинске микрорегије (Посавина, Покупље и Поуње) и Банија у ужем смислу. Посматрано према политичко- административној подели Хрватске, Банија се налази у саставу Сисачко-мославачке жупаније и обухвата њен јужни део. У административним границама регија је подељена на осам општина: Глина, Двор, Доњи Кукурузари, Мајур, Петриња, Суња, Хрватска Дубица и Хрватска Костајница. Научни проблем истраживања односи се на природне и друштвене географске детерминанте, које различитим интензитетом утичу на савремене просторно- функционалне везе, процесе и промене. Научним методама и теренским истраживањем извршено је идентификовање и анализирање релевантних географских детерминанти регионалног развоја и унутарррегионалних диспаритета и дефинисање развојних потенцијала. Комплексном регионалногеографском анализом истакнуте су специфичности регије и њених одређених просторних целина. У циљу објективног сагледавања развојних потенцијала, на којима се може заснивати ревитализација Баније, издвојена су и ограничења регионалног развоја. Физичкогеографске детерминанте регионалног развоја углавном се оцењују као повољне. Међутим, незадовољавајући степен искоришћености природних потенцијала, у функцији регионалног развоја, узрокован је негативним социоекономским променама. Банија је захваћена динамичним социоекономским променама од последње деценије ХХ века. Оне се огледају у интензивној депопулацији, погоршању виталних одлика становништва, повећању незапослености, смањењу и деградацији обрадивих површина и паду индустријске производње. Ове промене првенствено се јављају као последице ратног сукоба (1991-1995) и пратећих појава и процеса у виду присилних миграција, делимичног повратка становништва, материјалног разарања и непотпуне послератне обнове. Драстичне размере негативних промена допринеле су трансформацији Баније из неразвијене аграрно-индустријске регије у проблемску регију високог степена економског и демографског заостајања. Банија, као проблемска регија, захтева одлучније ангажовање виших нивоа власти, јер су се досадашње, универзалне подстицајне мере регионалне политике показале као неефикасне.
AB  - Banija is a geographical and historical region, which is located in the border area of the Republic of Croatia. According to the regionalization of Croatia, Banija is located in Pannonian macroregion and Peripannonian mesoregion of Croatia. Based on the principle of physiognomic regionalization, within the region of Banija are peripheral microregions located in river valleys (Posavina, Pokuplje and Pounje) and Banija proper. According to the political- administrative division of Croatia, Banija is part of the Sisak-Moslavina County and covers its southern part. Within the administrative borders, the region is divided into eight municipalities: Glina, Dvor, Donji Kukuruzari, Majur, Petrinja, Sunja, Hrvatska Dubica and Hrvatska Kostajnica. The scientific problem of research relates to natural and social geographical determinants, which have affected modern spatial-functional connections, processes and changes with varying intensity. Scientific methods and field research have been used to identify and analyse relevant geographical determinants of regional development and intra- regional disparities. The aim was to define development potentials. The complex regional- geographical analysis highlights the specifics of the region and also spatial units within the region. In order to objectively analyse the development potentials, on which the revitalization of Banija can be based, the limitation factors of regional development have been singled out. Physical-geographical determinants of regional development are generally assessed as favorable. However, the insufficient utilization of natural potentials, in the function of regional development, is caused by negative socio-economic changes. Banija has been affected by dynamic socio-economic changes since the last decade of the 20th century. They are characterized by intensive depopulation, deterioration of vital features of the population, increase in unemployment, reduction and degradation of arable land and decline in industrial production. These changes primarily occur because of the war conflict (1991–1995) and accompanying phenomena and processes in the form of forced migration, partial return of the refugees, material destruction and incomplete post-war reconstruction. The drastic dimensions of the negative changes have caused the transformation of Banija from an underdeveloped agrarian-industrial region into a problem region with a high deterioration of economic and demographic potentials. Banija, defined as a problem region, demands more determined engagement of higher levels of government, because the previous, universal incentive measures of regional policy have proven to be ineffective
PB  - Универзитет у Београду, Географски факултет
T1  - Географске детерминанте регионалног развоја Баније
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1695
ER  - 

@phdthesis{
author = "Kovjanić, Aleksandar",
year = "2022",
abstract = "Банија је географска и историјска регија, која се налази у пограничном делу Републике Хрватске. Према регионалногеографској подели Хрватске, Банија припада Панонској макрорегији и мезорегији Перипанонска Хрватска. На основу принципа физиономичности, у оквиру регије издвајају се периферне долинске микрорегије (Посавина, Покупље и Поуње) и Банија у ужем смислу. Посматрано према политичко- административној подели Хрватске, Банија се налази у саставу Сисачко-мославачке жупаније и обухвата њен јужни део. У административним границама регија је подељена на осам општина: Глина, Двор, Доњи Кукурузари, Мајур, Петриња, Суња, Хрватска Дубица и Хрватска Костајница. Научни проблем истраживања односи се на природне и друштвене географске детерминанте, које различитим интензитетом утичу на савремене просторно- функционалне везе, процесе и промене. Научним методама и теренским истраживањем извршено је идентификовање и анализирање релевантних географских детерминанти регионалног развоја и унутарррегионалних диспаритета и дефинисање развојних потенцијала. Комплексном регионалногеографском анализом истакнуте су специфичности регије и њених одређених просторних целина. У циљу објективног сагледавања развојних потенцијала, на којима се може заснивати ревитализација Баније, издвојена су и ограничења регионалног развоја. Физичкогеографске детерминанте регионалног развоја углавном се оцењују као повољне. Међутим, незадовољавајући степен искоришћености природних потенцијала, у функцији регионалног развоја, узрокован је негативним социоекономским променама. Банија је захваћена динамичним социоекономским променама од последње деценије ХХ века. Оне се огледају у интензивној депопулацији, погоршању виталних одлика становништва, повећању незапослености, смањењу и деградацији обрадивих површина и паду индустријске производње. Ове промене првенствено се јављају као последице ратног сукоба (1991-1995) и пратећих појава и процеса у виду присилних миграција, делимичног повратка становништва, материјалног разарања и непотпуне послератне обнове. Драстичне размере негативних промена допринеле су трансформацији Баније из неразвијене аграрно-индустријске регије у проблемску регију високог степена економског и демографског заостајања. Банија, као проблемска регија, захтева одлучније ангажовање виших нивоа власти, јер су се досадашње, универзалне подстицајне мере регионалне политике показале као неефикасне., Banija is a geographical and historical region, which is located in the border area of the Republic of Croatia. According to the regionalization of Croatia, Banija is located in Pannonian macroregion and Peripannonian mesoregion of Croatia. Based on the principle of physiognomic regionalization, within the region of Banija are peripheral microregions located in river valleys (Posavina, Pokuplje and Pounje) and Banija proper. According to the political- administrative division of Croatia, Banija is part of the Sisak-Moslavina County and covers its southern part. Within the administrative borders, the region is divided into eight municipalities: Glina, Dvor, Donji Kukuruzari, Majur, Petrinja, Sunja, Hrvatska Dubica and Hrvatska Kostajnica. The scientific problem of research relates to natural and social geographical determinants, which have affected modern spatial-functional connections, processes and changes with varying intensity. Scientific methods and field research have been used to identify and analyse relevant geographical determinants of regional development and intra- regional disparities. The aim was to define development potentials. The complex regional- geographical analysis highlights the specifics of the region and also spatial units within the region. In order to objectively analyse the development potentials, on which the revitalization of Banija can be based, the limitation factors of regional development have been singled out. Physical-geographical determinants of regional development are generally assessed as favorable. However, the insufficient utilization of natural potentials, in the function of regional development, is caused by negative socio-economic changes. Banija has been affected by dynamic socio-economic changes since the last decade of the 20th century. They are characterized by intensive depopulation, deterioration of vital features of the population, increase in unemployment, reduction and degradation of arable land and decline in industrial production. These changes primarily occur because of the war conflict (1991–1995) and accompanying phenomena and processes in the form of forced migration, partial return of the refugees, material destruction and incomplete post-war reconstruction. The drastic dimensions of the negative changes have caused the transformation of Banija from an underdeveloped agrarian-industrial region into a problem region with a high deterioration of economic and demographic potentials. Banija, defined as a problem region, demands more determined engagement of higher levels of government, because the previous, universal incentive measures of regional policy have proven to be ineffective",
publisher = "Универзитет у Београду, Географски факултет",
title = "Географске детерминанте регионалног развоја Баније",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1695"
}

Kovjanić, A.. (2022). Географске детерминанте регионалног развоја Баније. 
Универзитет у Београду, Географски факултет..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1695

Kovjanić A. Географске детерминанте регионалног развоја Баније. 2022;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1695 .

Kovjanić, Aleksandar, "Географске детерминанте регионалног развоја Баније" (2022),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1695 .

TY  - CONF
AU  - Vujadinović, Snežana
AU  - Golić, Rajko
AU  - Malinić, Vladimir
AU  - Kovjanić, Aleksandar
AU  - Josifov, Nemanja
PY  - 2022
UR  - http://gery.gef.bg.ac.rs/handle/123456789/1266
AB  - Stanovništvo je glavni generator privrednog razvoja određene oblasti. Prirodne i mehaničke
komponente kretanja stanovništva i različite kategorije strukture stanovništva (starosne,
ekonomske, obrazovne) značajan su indikator mogućnosti razvoja naselja. Brojne jedinice
lokalne samouprave u Srbiji se suočavaju sa problemima depopulacije, uzrokovane negativnim
prirodnim priraštajem i intenzivnim emigracijama stanovništva, čije su posledice starenje
stanovništva, smanjivanje radno aktivnog stanovništva i odseljavanje obrazovanog kadra.
U radu su analizirani depopulacioni problemi razvoja ruralnih naselja na teritoriji grada Pirota.
Predmet istraživanja su sledeći demografski indikatori na nivou naselja: promene broja stanovnika, domaćinstava i prosečnog broja članova po domaćinstvu. U radu su izdvojena naselja koja se nalaze pred biološkim gašenjem, kao i ona naselja koja se prema rezultatima
poslednjeg popisa nalaze u stadijumu duboke demografske starosti. Na bazi dobijenih rezultata
izvršena je regionalizacija demografski najugroženijih naselja i analizirane su mogućnosti
za razvoj ruralnih naselja u skladu sa trenutnom demografskom situacijom. Ukazano je na
mere populacione politike koje je moguće primeniti kako bi se izvršila revitalizacija ruralnih
naselja koja su u izvesnoj meri sačuvala demografsku vitalnost.
PB  - Beograd : Univerzitet u Beogradu - Fakultet bezbednosti
C3  - Zbornik radova Druge naučne konferencije "Urbana bezbednost i urbani razvoj", Beograd
T1  - Demografski problemi ruralnog razvoja naselja Grada Pirota
SP  - 376
EP  - 383
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1266
ER  - 

@conference{
author = "Vujadinović, Snežana and Golić, Rajko and Malinić, Vladimir and Kovjanić, Aleksandar and Josifov, Nemanja",
year = "2022",
abstract = "Stanovništvo je glavni generator privrednog razvoja određene oblasti. Prirodne i mehaničke
komponente kretanja stanovništva i različite kategorije strukture stanovništva (starosne,
ekonomske, obrazovne) značajan su indikator mogućnosti razvoja naselja. Brojne jedinice
lokalne samouprave u Srbiji se suočavaju sa problemima depopulacije, uzrokovane negativnim
prirodnim priraštajem i intenzivnim emigracijama stanovništva, čije su posledice starenje
stanovništva, smanjivanje radno aktivnog stanovništva i odseljavanje obrazovanog kadra.
U radu su analizirani depopulacioni problemi razvoja ruralnih naselja na teritoriji grada Pirota.
Predmet istraživanja su sledeći demografski indikatori na nivou naselja: promene broja stanovnika, domaćinstava i prosečnog broja članova po domaćinstvu. U radu su izdvojena naselja koja se nalaze pred biološkim gašenjem, kao i ona naselja koja se prema rezultatima
poslednjeg popisa nalaze u stadijumu duboke demografske starosti. Na bazi dobijenih rezultata
izvršena je regionalizacija demografski najugroženijih naselja i analizirane su mogućnosti
za razvoj ruralnih naselja u skladu sa trenutnom demografskom situacijom. Ukazano je na
mere populacione politike koje je moguće primeniti kako bi se izvršila revitalizacija ruralnih
naselja koja su u izvesnoj meri sačuvala demografsku vitalnost.",
publisher = "Beograd : Univerzitet u Beogradu - Fakultet bezbednosti",
journal = "Zbornik radova Druge naučne konferencije "Urbana bezbednost i urbani razvoj", Beograd",
title = "Demografski problemi ruralnog razvoja naselja Grada Pirota",
pages = "376-383",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1266"
}

Vujadinović, S., Golić, R., Malinić, V., Kovjanić, A.,& Josifov, N.. (2022). Demografski problemi ruralnog razvoja naselja Grada Pirota. in Zbornik radova Druge naučne konferencije "Urbana bezbednost i urbani razvoj", Beograd
Beograd : Univerzitet u Beogradu - Fakultet bezbednosti., 376-383.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1266

Vujadinović S, Golić R, Malinić V, Kovjanić A, Josifov N. Demografski problemi ruralnog razvoja naselja Grada Pirota. in Zbornik radova Druge naučne konferencije "Urbana bezbednost i urbani razvoj", Beograd. 2022;:376-383.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1266 .

Vujadinović, Snežana, Golić, Rajko, Malinić, Vladimir, Kovjanić, Aleksandar, Josifov, Nemanja, "Demografski problemi ruralnog razvoja naselja Grada Pirota" in Zbornik radova Druge naučne konferencije "Urbana bezbednost i urbani razvoj", Beograd (2022):376-383,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1266 .

TY  - JOUR
AU  - Ковјанић, Александар
PY  - 2022
UR  - http://gery.gef.bg.ac.rs/handle/123456789/1261
AB  - У политичко-географском смислу простор Закавказја најчешће поистовећујемо са државама Грузијом, Јерменијом и Азербејџаном. Овој прелазној или контактној регији Европе и Азије не придаје се већа пажња у домаћој географској литератури или јавности, иако се са простором Балкана могу направити одређене паралеле. Већини наших сународника Закавказје је
непознато, док остали са овим простором повезују најпознатије синониме
регије: древне градове Тбилиси и Јереван, велелепни и раскошни Баку, Каспијско језеро (највеће језеро на свету), Кавказ (гранични и највиши планински ланац Европе), црноморску обалу, сукобе у Абхазији, Јужној Осетији и Нагорно Карабаху. Међутим, Закавказје поседује многобројне друге туристички привлачне мотиве. Због тога ће овај рад кроз представљање појединих специфичних објеката географског и историјског наслеђа бити мали
искорак у упознавању тог дела света.
PB  - Београд : Српско географско друштво
T2  - Земља и људи – популарно научни зборник
T1  - Специфични објекти географског и историјског наслеђа на Закавказју
VL  - 72
SP  - 119
EP  - 130
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1261
ER  - 

@article{
author = "Ковјанић, Александар",
year = "2022",
abstract = "У политичко-географском смислу простор Закавказја најчешће поистовећујемо са државама Грузијом, Јерменијом и Азербејџаном. Овој прелазној или контактној регији Европе и Азије не придаје се већа пажња у домаћој географској литератури или јавности, иако се са простором Балкана могу направити одређене паралеле. Већини наших сународника Закавказје је
непознато, док остали са овим простором повезују најпознатије синониме
регије: древне градове Тбилиси и Јереван, велелепни и раскошни Баку, Каспијско језеро (највеће језеро на свету), Кавказ (гранични и највиши планински ланац Европе), црноморску обалу, сукобе у Абхазији, Јужној Осетији и Нагорно Карабаху. Међутим, Закавказје поседује многобројне друге туристички привлачне мотиве. Због тога ће овај рад кроз представљање појединих специфичних објеката географског и историјског наслеђа бити мали
искорак у упознавању тог дела света.",
publisher = "Београд : Српско географско друштво",
journal = "Земља и људи – популарно научни зборник",
title = "Специфични објекти географског и историјског наслеђа на Закавказју",
volume = "72",
pages = "119-130",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1261"
}

Ковјанић, А.. (2022). Специфични објекти географског и историјског наслеђа на Закавказју. in Земља и људи – популарно научни зборник
Београд : Српско географско друштво., 72, 119-130.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1261

Ковјанић А. Специфични објекти географског и историјског наслеђа на Закавказју. in Земља и људи – популарно научни зборник. 2022;72:119-130.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1261 .

Ковјанић, Александар, "Специфични објекти географског и историјског наслеђа на Закавказју" in Земља и људи – популарно научни зборник, 72 (2022):119-130,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1261 .

TY  - JOUR
AU  - Živanović, Vedran
AU  - Joksimović, Marko
AU  - Golić, Rajko
AU  - Malinić, Vladimir
AU  - Krstić, Filip
AU  - Sedlak, Marko
AU  - Kovjanić, Aleksandar
PY  - 2022
UR  - http://gery.gef.bg.ac.rs/handle/123456789/1249
AB  - Depopulated or abandoned spaces are a consequence of the emptying of settlements and the complete disappearance of the human factor in the use of space. The aim of this paper is to determine the size and structure of this space—clusters that can be considered abandoned at the regional level. In the focus of this paper is the space at the district level in Serbia, within which significant changes in land use occurred in the period 1990–2018. Time series of formal databases and data obtained by GIS tools were analysed in order to observe the changes in the structure of surfaces and to define the trend of merging or increasing the empty space during the last two decades. This paper analyses planning documents and strategies in order to determine with which problems the state identifies abandoned areas and what planning solutions are possible. A new method for calculating the homogenization of abandoned space is presented. The results indicate the homogenization of the abandoned space in the border regions in the south of Serbia, as well as major changes in land use, such as reforestation and reclamation of agricultural land.
PB  - Basel : MDPI
T2  - Sustainability
T1  - Depopulated and Abandoned Areas in Serbia in the 21st Century – From a Local to a National Problem
VL  - 14
IS  - 17
SP  - 10765
DO  - 10.3390/su141710765
ER  - 

@article{
author = "Živanović, Vedran and Joksimović, Marko and Golić, Rajko and Malinić, Vladimir and Krstić, Filip and Sedlak, Marko and Kovjanić, Aleksandar",
year = "2022",
abstract = "Depopulated or abandoned spaces are a consequence of the emptying of settlements and the complete disappearance of the human factor in the use of space. The aim of this paper is to determine the size and structure of this space—clusters that can be considered abandoned at the regional level. In the focus of this paper is the space at the district level in Serbia, within which significant changes in land use occurred in the period 1990–2018. Time series of formal databases and data obtained by GIS tools were analysed in order to observe the changes in the structure of surfaces and to define the trend of merging or increasing the empty space during the last two decades. This paper analyses planning documents and strategies in order to determine with which problems the state identifies abandoned areas and what planning solutions are possible. A new method for calculating the homogenization of abandoned space is presented. The results indicate the homogenization of the abandoned space in the border regions in the south of Serbia, as well as major changes in land use, such as reforestation and reclamation of agricultural land.",
publisher = "Basel : MDPI",
journal = "Sustainability",
title = "Depopulated and Abandoned Areas in Serbia in the 21st Century – From a Local to a National Problem",
volume = "14",
number = "17",
pages = "10765",
doi = "10.3390/su141710765"
}

Živanović, V., Joksimović, M., Golić, R., Malinić, V., Krstić, F., Sedlak, M.,& Kovjanić, A.. (2022). Depopulated and Abandoned Areas in Serbia in the 21st Century – From a Local to a National Problem. in Sustainability
Basel : MDPI., 14(17), 10765.
https://doi.org/10.3390/su141710765

Živanović V, Joksimović M, Golić R, Malinić V, Krstić F, Sedlak M, Kovjanić A. Depopulated and Abandoned Areas in Serbia in the 21st Century – From a Local to a National Problem. in Sustainability. 2022;14(17):10765.
doi:10.3390/su141710765 .

Živanović, Vedran, Joksimović, Marko, Golić, Rajko, Malinić, Vladimir, Krstić, Filip, Sedlak, Marko, Kovjanić, Aleksandar, "Depopulated and Abandoned Areas in Serbia in the 21st Century – From a Local to a National Problem" in Sustainability, 14, no. 17 (2022):10765,
https://doi.org/10.3390/su141710765 . .

TY  - JOUR
AU  - Živanović, Vedran
AU  - Pavlović, Mila
AU  - Kovjanić, Aleksandar
AU  - Tošić, Dragutin
AU  - Krstić, Filip
PY  - 2021
UR  - https://gery.gef.bg.ac.rs/handle/123456789/1082
AB  - Contemporary scientific literature and strategic documents suggest the concept of polycentricity as a key factor and the aim of regional development policies. One of the aims of this study is to analyze spatial relations between the nodal regions and to determine (calculate) the level of polycentricity in the region of Vojvodina (Northern Serbia). By quantifying spatial relations in the region (using selected methods), we pointed out the relevance of regional development policies, i.e., the extent to which the proposed measures for reducing regional inequalities are in line with the direction of contemporary spatial relations in the region of Vojvodina. We have used four different methodological tools: rank-size rule, urban primacy index, index of functional centrality, and commuting patterns (levels of functional dependence). The obtained results identified the existence of morphological polycentricity, but also the growing domination of the cities of Novi Sad and Belgrade in regulating and managing spatial and functional relations in the region of Vojvodina. These results are not completely in line with the development directions declared in the strategic documents. Our approach focuses on assessing the influence of the main nodal (sub)centers in managing further spatial and functional relations in the region of Vojvodina.
PB  - Beograd : Srpska akademija nauka i umetnosti SANU - Geografski institut "Jovan Cvijić"
T2  - Zbornik radova Geografskog instituta "Jovan Cvijić", SANU
T1  - Concept of polycentricity—the differences between development policies and spatial reality
VL  - 71
IS  - 1
SP  - 75
EP  - 90
DO  - 10.2298/IJGI2101075Z
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1082
ER  - 

@article{
author = "Živanović, Vedran and Pavlović, Mila and Kovjanić, Aleksandar and Tošić, Dragutin and Krstić, Filip",
year = "2021",
abstract = "Contemporary scientific literature and strategic documents suggest the concept of polycentricity as a key factor and the aim of regional development policies. One of the aims of this study is to analyze spatial relations between the nodal regions and to determine (calculate) the level of polycentricity in the region of Vojvodina (Northern Serbia). By quantifying spatial relations in the region (using selected methods), we pointed out the relevance of regional development policies, i.e., the extent to which the proposed measures for reducing regional inequalities are in line with the direction of contemporary spatial relations in the region of Vojvodina. We have used four different methodological tools: rank-size rule, urban primacy index, index of functional centrality, and commuting patterns (levels of functional dependence). The obtained results identified the existence of morphological polycentricity, but also the growing domination of the cities of Novi Sad and Belgrade in regulating and managing spatial and functional relations in the region of Vojvodina. These results are not completely in line with the development directions declared in the strategic documents. Our approach focuses on assessing the influence of the main nodal (sub)centers in managing further spatial and functional relations in the region of Vojvodina.",
publisher = "Beograd : Srpska akademija nauka i umetnosti SANU - Geografski institut "Jovan Cvijić"",
journal = "Zbornik radova Geografskog instituta "Jovan Cvijić", SANU",
title = "Concept of polycentricity—the differences between development policies and spatial reality",
volume = "71",
number = "1",
pages = "75-90",
doi = "10.2298/IJGI2101075Z",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1082"
}

Živanović, V., Pavlović, M., Kovjanić, A., Tošić, D.,& Krstić, F.. (2021). Concept of polycentricity—the differences between development policies and spatial reality. in Zbornik radova Geografskog instituta "Jovan Cvijić", SANU
Beograd : Srpska akademija nauka i umetnosti SANU - Geografski institut "Jovan Cvijić"., 71(1), 75-90.
https://doi.org/10.2298/IJGI2101075Z
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1082

Živanović V, Pavlović M, Kovjanić A, Tošić D, Krstić F. Concept of polycentricity—the differences between development policies and spatial reality. in Zbornik radova Geografskog instituta "Jovan Cvijić", SANU. 2021;71(1):75-90.
doi:10.2298/IJGI2101075Z
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1082 .

Živanović, Vedran, Pavlović, Mila, Kovjanić, Aleksandar, Tošić, Dragutin, Krstić, Filip, "Concept of polycentricity—the differences between development policies and spatial reality" in Zbornik radova Geografskog instituta "Jovan Cvijić", SANU, 71, no. 1 (2021):75-90,
https://doi.org/10.2298/IJGI2101075Z .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1082 .

TY  - CONF
AU  - Kovjanić, Aleksandar
AU  - Živanović, Vedran
PY  - 2020
UR  - http://gery.gef.bg.ac.rs/handle/123456789/1258
AB  - Nakon raspada SFR Jugoslavije u ratnim sukobima, prostor Pounja je podeljen
državnim i entitetskim granicama. Ovi dezintegracioni društveno-politički događaji negativno
su uticali na lokalnu privredu i demografski razvoj. Usled kraha industrije, koja je bila
vodeća delatnost, turizam je prepoznat kao razvojna šansa. Osnovu za razvoj turizma predstavlja
bogato prirodno i kulturno nasleđe. Značaj turizma je postao veći posle formiranja
Nacionalnog parka Una 2008. godine. Cilj rada je da istraži kako je razvoj turizma uticao na
integraciju ovog pograničnog, postkonfliktnog prostora, odnosno predstavi ulogu turizma
u (ponovnom) povezivanju tri dominantne etničke zajednice, jedinica lokalne samouprave,
entiteta i susednih država. Hrvatska je članica Evropske unije, a Bosna i Hercegovina ima
status potencijalnog kandidata, zbog čega su brojni programi i projekti prekogranične saradnje
u oblasti turizma podržani od strane Evropske unije.
PB  - Beograd : Asocijacija prostornih planera Srbije
PB  - Beograd : Univerzitet u Beogradu - Geografski fakultet
C3  - Zbornik radova mladih istraživača Osmog naučno-stručnog skupa sa međunarodnim učešćem "Lokalna samouprava u planiranju i uređenju prostora i naselja", Beograd
T1  - Turizam kao faktor integracije postkonfliktnog prostora – Pounje
SP  - 55
EP  - 62
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1258
ER  - 

@conference{
author = "Kovjanić, Aleksandar and Živanović, Vedran",
year = "2020",
abstract = "Nakon raspada SFR Jugoslavije u ratnim sukobima, prostor Pounja je podeljen
državnim i entitetskim granicama. Ovi dezintegracioni društveno-politički događaji negativno
su uticali na lokalnu privredu i demografski razvoj. Usled kraha industrije, koja je bila
vodeća delatnost, turizam je prepoznat kao razvojna šansa. Osnovu za razvoj turizma predstavlja
bogato prirodno i kulturno nasleđe. Značaj turizma je postao veći posle formiranja
Nacionalnog parka Una 2008. godine. Cilj rada je da istraži kako je razvoj turizma uticao na
integraciju ovog pograničnog, postkonfliktnog prostora, odnosno predstavi ulogu turizma
u (ponovnom) povezivanju tri dominantne etničke zajednice, jedinica lokalne samouprave,
entiteta i susednih država. Hrvatska je članica Evropske unije, a Bosna i Hercegovina ima
status potencijalnog kandidata, zbog čega su brojni programi i projekti prekogranične saradnje
u oblasti turizma podržani od strane Evropske unije.",
publisher = "Beograd : Asocijacija prostornih planera Srbije, Beograd : Univerzitet u Beogradu - Geografski fakultet",
journal = "Zbornik radova mladih istraživača Osmog naučno-stručnog skupa sa međunarodnim učešćem "Lokalna samouprava u planiranju i uređenju prostora i naselja", Beograd",
title = "Turizam kao faktor integracije postkonfliktnog prostora – Pounje",
pages = "55-62",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1258"
}

Kovjanić, A.,& Živanović, V.. (2020). Turizam kao faktor integracije postkonfliktnog prostora – Pounje. in Zbornik radova mladih istraživača Osmog naučno-stručnog skupa sa međunarodnim učešćem "Lokalna samouprava u planiranju i uređenju prostora i naselja", Beograd
Beograd : Asocijacija prostornih planera Srbije., 55-62.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1258

Kovjanić A, Živanović V. Turizam kao faktor integracije postkonfliktnog prostora – Pounje. in Zbornik radova mladih istraživača Osmog naučno-stručnog skupa sa međunarodnim učešćem "Lokalna samouprava u planiranju i uređenju prostora i naselja", Beograd. 2020;:55-62.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1258 .

Kovjanić, Aleksandar, Živanović, Vedran, "Turizam kao faktor integracije postkonfliktnog prostora – Pounje" in Zbornik radova mladih istraživača Osmog naučno-stručnog skupa sa međunarodnim učešćem "Lokalna samouprava u planiranju i uređenju prostora i naselja", Beograd (2020):55-62,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1258 .

TY  - CONF
AU  - Živanović, Vedran
AU  - Kovjanić, Aleksandar
PY  - 2020
UR  - http://gery.gef.bg.ac.rs/handle/123456789/1259
AB  - Na prostoru Banata izdvajaju se četiri dominantna gradska centra: Pančevo, Zrenjanin,
Kikinda i Vršac. Njihov disperzni razmeštaj i velika međusobna udaljenost (više od
50 km) značajne su prepreke u ostvarivanju intenzivnijih međusobnih funkcionalnih odnosa.
Iz ovog razloga, proces regionalne integracije Banata ima policentrični karakter i odlikuje
ga prostorno-funkcionalna dinamika koja se najčešće ostvaruje na relaciji: gradski centar
– njegovo gravitaciono područje. Cilj ovog rada je analiza prostorno-vremenske dinamike
interregionalnih odnosa razvijenih u ovakvim okolnostima. Prilikom analize biće korišćeni
podaci o dnevnim migracijama na nivou naselja, kao i podaci o saobraćajnom opterećenju
određenih deonica puteva. Za potrebe utvrđivanja pravaca i dinamike prostornih odnosa,
kao i uloge i značaja gradskih centara u regionalnoj integraciji okolnog prostora biće primenjen
“model funkcionalne zavisnosti”. Ovaj model ima za cilj da odredi u kojoj meri su
ostala naselja zavisna od funkcionalnog uticaja dominantnog gradskog centra i kakva je
uloga tih centara u procesu regionalnih integracija Banata. S druge strane, analiza dinamike
saobraćajnog opterećenja na deonicama puteva koji vode ka gradskim centrima, ali i onim
deonicama koje ih međusobno povezuju, važna je prilikom utvrđivanja stepena razvoja ekonomskih aktivnosti u određenim subregionalnim celinama.
PB  - Beograd : Asocijacija prostornih planera Srbije
PB  - Beograd : Univerzitet u Beogradu - Geografski fakultet
C3  - Zbornik radova mladih istraživača Osmog naučno-stručnog skupa sa međunarodnim učešćem "Lokalna samouprava u planiranju i uređenju prostora i naselja", Beograd
T1  - Značaj i uloga gradskih centara u procesu regionalne integracije Banata
SP  - 15
EP  - 22
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1259
ER  - 

@conference{
author = "Živanović, Vedran and Kovjanić, Aleksandar",
year = "2020",
abstract = "Na prostoru Banata izdvajaju se četiri dominantna gradska centra: Pančevo, Zrenjanin,
Kikinda i Vršac. Njihov disperzni razmeštaj i velika međusobna udaljenost (više od
50 km) značajne su prepreke u ostvarivanju intenzivnijih međusobnih funkcionalnih odnosa.
Iz ovog razloga, proces regionalne integracije Banata ima policentrični karakter i odlikuje
ga prostorno-funkcionalna dinamika koja se najčešće ostvaruje na relaciji: gradski centar
– njegovo gravitaciono područje. Cilj ovog rada je analiza prostorno-vremenske dinamike
interregionalnih odnosa razvijenih u ovakvim okolnostima. Prilikom analize biće korišćeni
podaci o dnevnim migracijama na nivou naselja, kao i podaci o saobraćajnom opterećenju
određenih deonica puteva. Za potrebe utvrđivanja pravaca i dinamike prostornih odnosa,
kao i uloge i značaja gradskih centara u regionalnoj integraciji okolnog prostora biće primenjen
“model funkcionalne zavisnosti”. Ovaj model ima za cilj da odredi u kojoj meri su
ostala naselja zavisna od funkcionalnog uticaja dominantnog gradskog centra i kakva je
uloga tih centara u procesu regionalnih integracija Banata. S druge strane, analiza dinamike
saobraćajnog opterećenja na deonicama puteva koji vode ka gradskim centrima, ali i onim
deonicama koje ih međusobno povezuju, važna je prilikom utvrđivanja stepena razvoja ekonomskih aktivnosti u određenim subregionalnim celinama.",
publisher = "Beograd : Asocijacija prostornih planera Srbije, Beograd : Univerzitet u Beogradu - Geografski fakultet",
journal = "Zbornik radova mladih istraživača Osmog naučno-stručnog skupa sa međunarodnim učešćem "Lokalna samouprava u planiranju i uređenju prostora i naselja", Beograd",
title = "Značaj i uloga gradskih centara u procesu regionalne integracije Banata",
pages = "15-22",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1259"
}

Živanović, V.,& Kovjanić, A.. (2020). Značaj i uloga gradskih centara u procesu regionalne integracije Banata. in Zbornik radova mladih istraživača Osmog naučno-stručnog skupa sa međunarodnim učešćem "Lokalna samouprava u planiranju i uređenju prostora i naselja", Beograd
Beograd : Asocijacija prostornih planera Srbije., 15-22.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1259

Živanović V, Kovjanić A. Značaj i uloga gradskih centara u procesu regionalne integracije Banata. in Zbornik radova mladih istraživača Osmog naučno-stručnog skupa sa međunarodnim učešćem "Lokalna samouprava u planiranju i uređenju prostora i naselja", Beograd. 2020;:15-22.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1259 .

Živanović, Vedran, Kovjanić, Aleksandar, "Značaj i uloga gradskih centara u procesu regionalne integracije Banata" in Zbornik radova mladih istraživača Osmog naučno-stručnog skupa sa međunarodnim učešćem "Lokalna samouprava u planiranju i uređenju prostora i naselja", Beograd (2020):15-22,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1259 .

TY  - JOUR
AU  - Pavlović, Mila
AU  - Krstić, Filip
AU  - Živanović, Vedran
AU  - Kovjanić, Aleksandar
PY  - 2020
UR  - https://gery.gef.bg.ac.rs/handle/123456789/1070
AB  - Climate is one of the most important factors of tourism development. Tourism trends and activities are largely determined by climatic conditions, as well as potential tourist investments. South Serbia is characterized by climate diversity on a relatively small territory. This region is characterized by heterogeneity and richness in geomorphological, hydrological, and cultural tourism resources. However, more intensive tourism development is limited by a weak financial tourism base. The aims of the work are to evaluate climatic conditions in the main tourism centers of South Serbia and to determine the impact of climate change on the development of tourism in the region. Bioclimatic indicators, primarily the tourism climatic index, were used as a statistical and qualitative method for the evaluation of climatological data for the needs of tourism. The results of the research will point to the advantages, but also to the deficiencies of the climate as a tourism resource of South Serbia.
PB  - Budapest : Hungarian Meteorological Service
T2  - Időjárás
T1  - Valorisation of climate conditions in tourist centers of South Serbia
VL  - 124
IS  - 3
SP  - 363
EP  - 380
DO  - 10.28974/idojaras.2020.3.4
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1070
ER  - 

@article{
author = "Pavlović, Mila and Krstić, Filip and Živanović, Vedran and Kovjanić, Aleksandar",
year = "2020",
abstract = "Climate is one of the most important factors of tourism development. Tourism trends and activities are largely determined by climatic conditions, as well as potential tourist investments. South Serbia is characterized by climate diversity on a relatively small territory. This region is characterized by heterogeneity and richness in geomorphological, hydrological, and cultural tourism resources. However, more intensive tourism development is limited by a weak financial tourism base. The aims of the work are to evaluate climatic conditions in the main tourism centers of South Serbia and to determine the impact of climate change on the development of tourism in the region. Bioclimatic indicators, primarily the tourism climatic index, were used as a statistical and qualitative method for the evaluation of climatological data for the needs of tourism. The results of the research will point to the advantages, but also to the deficiencies of the climate as a tourism resource of South Serbia.",
publisher = "Budapest : Hungarian Meteorological Service",
journal = "Időjárás",
title = "Valorisation of climate conditions in tourist centers of South Serbia",
volume = "124",
number = "3",
pages = "363-380",
doi = "10.28974/idojaras.2020.3.4",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1070"
}

Pavlović, M., Krstić, F., Živanović, V.,& Kovjanić, A.. (2020). Valorisation of climate conditions in tourist centers of South Serbia. in Időjárás
Budapest : Hungarian Meteorological Service., 124(3), 363-380.
https://doi.org/10.28974/idojaras.2020.3.4
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1070

Pavlović M, Krstić F, Živanović V, Kovjanić A. Valorisation of climate conditions in tourist centers of South Serbia. in Időjárás. 2020;124(3):363-380.
doi:10.28974/idojaras.2020.3.4
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1070 .

Pavlović, Mila, Krstić, Filip, Živanović, Vedran, Kovjanić, Aleksandar, "Valorisation of climate conditions in tourist centers of South Serbia" in Időjárás, 124, no. 3 (2020):363-380,
https://doi.org/10.28974/idojaras.2020.3.4 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1070 .

TY  - CONF
AU  - Pavlović, Mila
AU  - Živanović, Vedran
AU  - Kovjanić, Aleksandar
AU  - Krstić, Filip
PY  - 2019
UR  - http://gery.gef.bg.ac.rs/handle/123456789/1265
AB  - Compared to other regions in the Republic of Serbia, Vojvodina had gone through different socio-historical stages of development. Until 1918, Vojvodina was a region within Austro – Hungarian monarchy, which had a clearly formulated policy of spatial and functional organisation of this region.  Due to the planning development of the region, a morphological polycentric settlements network had been created, which is characterized by functionally developed (and independent) rural settlements with a population  of several thousand inhabitants, as well as relatively large number of urban  centres. At the time of accession of Vojvodina to the Kingdom of Serbs, Croats and Slovenes (in 1918), there was no dominant urban centre in terms of  number of population and functional capacity. In the next 100 years Vojvodina retained identical morphological urban structure, but functional relations have changed considerably. With its central position in the region,  Novi Sad stands out as the dominant regional centre. Until the second decade of the 21st century, Novi Sad has developed into the urban centre of international rank and importance. In addition to Novi Sad, other cities (e.g. Subotica, Zrenjanin, Pančevo, Sombor, Sremska Mitrovica, Kikinda, Vršac, Inđija, etc.) also have an important role in functional organization of the region, as well as the realization, maintenance and consolidation of polycentric urban system of Vojvodina. The main aim of this paper is to use modern methods for the analysis of the level of spatial development of large urban  centres, as well as the possibilities for achieving functional polycentricity at  the regional level.
PB  - Serbian Academy of Sciences and Arts (Branch of the SASA in Novi Sad)
PB  - Novi Sad : University of Novi Sad – Faculty of Sciences, Department of Geography, Tourism and Hotel Management
C3  - Book o Abstract of the International Conference Dedicated to the Life and Work of Prof. Branislav Bukurov, Novi Sad
T1  - Nodal centres – factors of regional integration: case study Vojvodina
SP  - 33
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1265
ER  - 

@conference{
author = "Pavlović, Mila and Živanović, Vedran and Kovjanić, Aleksandar and Krstić, Filip",
year = "2019",
abstract = "Compared to other regions in the Republic of Serbia, Vojvodina had gone through different socio-historical stages of development. Until 1918, Vojvodina was a region within Austro – Hungarian monarchy, which had a clearly formulated policy of spatial and functional organisation of this region.  Due to the planning development of the region, a morphological polycentric settlements network had been created, which is characterized by functionally developed (and independent) rural settlements with a population  of several thousand inhabitants, as well as relatively large number of urban  centres. At the time of accession of Vojvodina to the Kingdom of Serbs, Croats and Slovenes (in 1918), there was no dominant urban centre in terms of  number of population and functional capacity. In the next 100 years Vojvodina retained identical morphological urban structure, but functional relations have changed considerably. With its central position in the region,  Novi Sad stands out as the dominant regional centre. Until the second decade of the 21st century, Novi Sad has developed into the urban centre of international rank and importance. In addition to Novi Sad, other cities (e.g. Subotica, Zrenjanin, Pančevo, Sombor, Sremska Mitrovica, Kikinda, Vršac, Inđija, etc.) also have an important role in functional organization of the region, as well as the realization, maintenance and consolidation of polycentric urban system of Vojvodina. The main aim of this paper is to use modern methods for the analysis of the level of spatial development of large urban  centres, as well as the possibilities for achieving functional polycentricity at  the regional level.",
publisher = "Serbian Academy of Sciences and Arts (Branch of the SASA in Novi Sad), Novi Sad : University of Novi Sad – Faculty of Sciences, Department of Geography, Tourism and Hotel Management",
journal = "Book o Abstract of the International Conference Dedicated to the Life and Work of Prof. Branislav Bukurov, Novi Sad",
title = "Nodal centres – factors of regional integration: case study Vojvodina",
pages = "33",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1265"
}

Pavlović, M., Živanović, V., Kovjanić, A.,& Krstić, F.. (2019). Nodal centres – factors of regional integration: case study Vojvodina. in Book o Abstract of the International Conference Dedicated to the Life and Work of Prof. Branislav Bukurov, Novi Sad
Serbian Academy of Sciences and Arts (Branch of the SASA in Novi Sad)., 33.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1265

Pavlović M, Živanović V, Kovjanić A, Krstić F. Nodal centres – factors of regional integration: case study Vojvodina. in Book o Abstract of the International Conference Dedicated to the Life and Work of Prof. Branislav Bukurov, Novi Sad. 2019;:33.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1265 .

Pavlović, Mila, Živanović, Vedran, Kovjanić, Aleksandar, Krstić, Filip, "Nodal centres – factors of regional integration: case study Vojvodina" in Book o Abstract of the International Conference Dedicated to the Life and Work of Prof. Branislav Bukurov, Novi Sad (2019):33,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1265 .

TY  - CONF
AU  - Kovjanić, Aleksandar
AU  - Živanović, Vedran
PY  - 2018
UR  - http://gery.gef.bg.ac.rs/handle/123456789/1255
AB  - U Hrvatskoj je 1996. godine donet ,,Zakon o područjima posebne državne skrbi (brige)” u cilju otklanjanja posledica rata i podsticanja ravnomernijeg regionalnog razvoja. Njime je određeno područje sa specijalnim statusom i sve pogodnosti koje unutar tog područja važe. Jedan od glavnih ciljeva iniciranja ovog planskog pristupa bila je demografska obnova devastiranih prostora. Sve jedinice lokalne samouprave na Baniji su ušle u sastav pomenutog ,,posebnog područja”. U radu se razmatraju rezultati ovog regionalnog planiranja na prostoru Banije posle 20-ogodišnjeg perioda primene i dalje perspektive demografskog razvoja regije.
PB  - Beograd : Asocijacija prostornih planera Srbije
PB  - Beograd : Univerzitet u Beogradu - Geografski fakultet
C3  - Zbornik radova Sedmog naučno-stručnog skupa sa međunarodnim učešćem „Lokalna samouprava u planiranju i uređenju prostora i naselja“, Trebinje
T1  - Efekti regionalnog planiranja u Hrvatskoj na primeru demografskog razvoja Banije
SP  - 669
EP  - 675
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1255
ER  - 

@conference{
author = "Kovjanić, Aleksandar and Živanović, Vedran",
year = "2018",
abstract = "U Hrvatskoj je 1996. godine donet ,,Zakon o područjima posebne državne skrbi (brige)” u cilju otklanjanja posledica rata i podsticanja ravnomernijeg regionalnog razvoja. Njime je određeno područje sa specijalnim statusom i sve pogodnosti koje unutar tog područja važe. Jedan od glavnih ciljeva iniciranja ovog planskog pristupa bila je demografska obnova devastiranih prostora. Sve jedinice lokalne samouprave na Baniji su ušle u sastav pomenutog ,,posebnog područja”. U radu se razmatraju rezultati ovog regionalnog planiranja na prostoru Banije posle 20-ogodišnjeg perioda primene i dalje perspektive demografskog razvoja regije.",
publisher = "Beograd : Asocijacija prostornih planera Srbije, Beograd : Univerzitet u Beogradu - Geografski fakultet",
journal = "Zbornik radova Sedmog naučno-stručnog skupa sa međunarodnim učešćem „Lokalna samouprava u planiranju i uređenju prostora i naselja“, Trebinje",
title = "Efekti regionalnog planiranja u Hrvatskoj na primeru demografskog razvoja Banije",
pages = "669-675",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1255"
}

Kovjanić, A.,& Živanović, V.. (2018). Efekti regionalnog planiranja u Hrvatskoj na primeru demografskog razvoja Banije. in Zbornik radova Sedmog naučno-stručnog skupa sa međunarodnim učešćem „Lokalna samouprava u planiranju i uređenju prostora i naselja“, Trebinje
Beograd : Asocijacija prostornih planera Srbije., 669-675.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1255

Kovjanić A, Živanović V. Efekti regionalnog planiranja u Hrvatskoj na primeru demografskog razvoja Banije. in Zbornik radova Sedmog naučno-stručnog skupa sa međunarodnim učešćem „Lokalna samouprava u planiranju i uređenju prostora i naselja“, Trebinje. 2018;:669-675.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1255 .

Kovjanić, Aleksandar, Živanović, Vedran, "Efekti regionalnog planiranja u Hrvatskoj na primeru demografskog razvoja Banije" in Zbornik radova Sedmog naučno-stručnog skupa sa međunarodnim učešćem „Lokalna samouprava u planiranju i uređenju prostora i naselja“, Trebinje (2018):669-675,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1255 .

TY  - CONF
AU  - Pavlović, Mila
AU  - Živanović, Vedran
AU  - Kovjanić, Aleksandar
PY  - 2018
UR  - http://gery.gef.bg.ac.rs/handle/123456789/1256
AB  - U regionalnim i prostornim planovima Evropske unije, jedan od načina ostvarivanja efikasnije transgranične saradnje jeste osnivanje evroregiona. Uspostavljanjem evroregiona u pograničnim područjima izvršena je institucionalizacija lokalne i regionalne transgranične saradnje. Osnivanje evroregiona na periferiji Evropske unije ima za cilj bržu i lakšu integraciju novih država u evropsku zajednicu. Na ovoj osnovi formiran je i evroregion Dunav-Kereš-Mureš-Tisa, u čijim se granicama nalaze sledeće regionalne celine: Vojvodina (Srbija), Zapadni region (Rumunija) i Velika južna ravnica (Mađarska). Jezgro ovog evroregiona čini regija Banat, koja se u svojim istorijskim granicama nalazi na delovima teritorija sve tri države. Činjenica da su procesi prostorne integracije u Banatu znatno stariji od savremenih međudržavnih granica, u velikoj meri olakšava transgraničnu saradnju na početku XXI veka. Etnička i verska heterogenost regiona, kao i zajedničko istorijsko i kulturno nasleđe dodatno podstiču potrebu za ostvarivanjem što kvalitetnije međudržavne saradnje. Transgraničnom sardnjom ostvareni su zajednički projekti iz oblati kulture, turizma, saobraćaja i ekonomije. U okviru EGTC projekta (European Grouping of Territorial Cooperation) 2009. godine je formiran "Banat-Triplex-Confinium" (BTC) sa sedištem u Morahalomu, čime je Banat postao važnan centar transgranične saradnje Srbije, Rumunije i Mađarske.
PB  - Beograd : Asocijacija prostornih planera Srbije
PB  - Beograd : Univerzitet u Beogradu - Geografski fakultet
C3  - Zbornik radova Sedmog naučno-stručnog skupa sa međunarodnim učešćem „Lokalna samouprava u planiranju i uređenju prostora i naselja“, Trebinje
T1  - Transgranična saradnja Srbije, Rumunije i Mađarske na prostoru Banata
SP  - 537
EP  - 544
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1256
ER  - 

@conference{
author = "Pavlović, Mila and Živanović, Vedran and Kovjanić, Aleksandar",
year = "2018",
abstract = "U regionalnim i prostornim planovima Evropske unije, jedan od načina ostvarivanja efikasnije transgranične saradnje jeste osnivanje evroregiona. Uspostavljanjem evroregiona u pograničnim područjima izvršena je institucionalizacija lokalne i regionalne transgranične saradnje. Osnivanje evroregiona na periferiji Evropske unije ima za cilj bržu i lakšu integraciju novih država u evropsku zajednicu. Na ovoj osnovi formiran je i evroregion Dunav-Kereš-Mureš-Tisa, u čijim se granicama nalaze sledeće regionalne celine: Vojvodina (Srbija), Zapadni region (Rumunija) i Velika južna ravnica (Mađarska). Jezgro ovog evroregiona čini regija Banat, koja se u svojim istorijskim granicama nalazi na delovima teritorija sve tri države. Činjenica da su procesi prostorne integracije u Banatu znatno stariji od savremenih međudržavnih granica, u velikoj meri olakšava transgraničnu saradnju na početku XXI veka. Etnička i verska heterogenost regiona, kao i zajedničko istorijsko i kulturno nasleđe dodatno podstiču potrebu za ostvarivanjem što kvalitetnije međudržavne saradnje. Transgraničnom sardnjom ostvareni su zajednički projekti iz oblati kulture, turizma, saobraćaja i ekonomije. U okviru EGTC projekta (European Grouping of Territorial Cooperation) 2009. godine je formiran "Banat-Triplex-Confinium" (BTC) sa sedištem u Morahalomu, čime je Banat postao važnan centar transgranične saradnje Srbije, Rumunije i Mađarske.",
publisher = "Beograd : Asocijacija prostornih planera Srbije, Beograd : Univerzitet u Beogradu - Geografski fakultet",
journal = "Zbornik radova Sedmog naučno-stručnog skupa sa međunarodnim učešćem „Lokalna samouprava u planiranju i uređenju prostora i naselja“, Trebinje",
title = "Transgranična saradnja Srbije, Rumunije i Mađarske na prostoru Banata",
pages = "537-544",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1256"
}

Pavlović, M., Živanović, V.,& Kovjanić, A.. (2018). Transgranična saradnja Srbije, Rumunije i Mađarske na prostoru Banata. in Zbornik radova Sedmog naučno-stručnog skupa sa međunarodnim učešćem „Lokalna samouprava u planiranju i uređenju prostora i naselja“, Trebinje
Beograd : Asocijacija prostornih planera Srbije., 537-544.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1256

Pavlović M, Živanović V, Kovjanić A. Transgranična saradnja Srbije, Rumunije i Mađarske na prostoru Banata. in Zbornik radova Sedmog naučno-stručnog skupa sa međunarodnim učešćem „Lokalna samouprava u planiranju i uređenju prostora i naselja“, Trebinje. 2018;:537-544.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1256 .

Pavlović, Mila, Živanović, Vedran, Kovjanić, Aleksandar, "Transgranična saradnja Srbije, Rumunije i Mađarske na prostoru Banata" in Zbornik radova Sedmog naučno-stručnog skupa sa međunarodnim učešćem „Lokalna samouprava u planiranju i uređenju prostora i naselja“, Trebinje (2018):537-544,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1256 .

TY  - JOUR
AU  - Kovjanić, Aleksandar
PY  - 2017
UR  - http://gery.gef.bg.ac.rs/handle/123456789/1254
AB  - The municipality of Zemun is Belgrade municipality with highest number
of war-endangered persons. Refugee status or status of internally displaced persons
still have over 8,000 inhabitants of this municipality. Intensive influx of forced migrants
in last decade of XX and at the beginning of XXI century, has led to demographic
and physiognomic changes that were analysed in this work. It has past more
than 20 years since the settlement of first forced migrants, building now settlements
and expending existing ones, and many problems of this endangered community
are resolving slowly or not resolving at all. Among the major problems are unsolved
status issues of refugees and intermediate displaced persons, incomplete integration,
expansion of unplanned and infrastructural unregulated settlements.
PB  - Beograd : Univerzitet u Beogradu - Geografski fakultet
T2  - Zbornik radova - Geografski fakultet Univerziteta u Beogradu
T1  - Refugees and Intermediate Displaced Persons in Zemun Municipality
VL  - 65
IS  - 1a
SP  - 367
EP  - 378
DO  - 10.5937/zrgfub1765367K
ER  - 

@article{
author = "Kovjanić, Aleksandar",
year = "2017",
abstract = "The municipality of Zemun is Belgrade municipality with highest number
of war-endangered persons. Refugee status or status of internally displaced persons
still have over 8,000 inhabitants of this municipality. Intensive influx of forced migrants
in last decade of XX and at the beginning of XXI century, has led to demographic
and physiognomic changes that were analysed in this work. It has past more
than 20 years since the settlement of first forced migrants, building now settlements
and expending existing ones, and many problems of this endangered community
are resolving slowly or not resolving at all. Among the major problems are unsolved
status issues of refugees and intermediate displaced persons, incomplete integration,
expansion of unplanned and infrastructural unregulated settlements.",
publisher = "Beograd : Univerzitet u Beogradu - Geografski fakultet",
journal = "Zbornik radova - Geografski fakultet Univerziteta u Beogradu",
title = "Refugees and Intermediate Displaced Persons in Zemun Municipality",
volume = "65",
number = "1a",
pages = "367-378",
doi = "10.5937/zrgfub1765367K"
}

Kovjanić, A.. (2017). Refugees and Intermediate Displaced Persons in Zemun Municipality. in Zbornik radova - Geografski fakultet Univerziteta u Beogradu
Beograd : Univerzitet u Beogradu - Geografski fakultet., 65(1a), 367-378.
https://doi.org/10.5937/zrgfub1765367K

Kovjanić A. Refugees and Intermediate Displaced Persons in Zemun Municipality. in Zbornik radova - Geografski fakultet Univerziteta u Beogradu. 2017;65(1a):367-378.
doi:10.5937/zrgfub1765367K .

Kovjanić, Aleksandar, "Refugees and Intermediate Displaced Persons in Zemun Municipality" in Zbornik radova - Geografski fakultet Univerziteta u Beogradu, 65, no. 1a (2017):367-378,
https://doi.org/10.5937/zrgfub1765367K . .

TY  - CONF
AU  - Ковјанић, Александар
PY  - 2017
UR  - http://gery.gef.bg.ac.rs/handle/123456789/1263
AB  - Рад се бави проучавањем савремене диференцијације просторног размештаја
становништва на Банији, која је изразито неравномерна. Узет је временски период од 1991. до
2011. године, када је спроведен последњи попис становништва у Хрватској. Иако је временски
оквир релативно кратак, промена просторног размештаја становништва била је интензивна.
На то су највише утицале друштвено-политичке прилике, од којих је у основи рат који је
захватио овај простор од 1991. до 1995. године. Анализирани су и други фактори овакве
просторне диференцијације и представљене су даље тенденције.
AB  - The paper deals with the study of contemporary differentiation of spatial distribution of
the population in Banija, which is extremely uneven. We take the period from 1991 to 2011, when
the last census was conducted in Croatia. Although the time frame is relatively short, changing
spatial distribution of the population was intense. For these are the most affected by the sociopolitical
conditions, one of which is basically a war that has engulfed this region from 1991 to 1995.
In this paper we analyzed and the other factors such spatial differentiation and presented further
tendencies.
PB  - Бања Лука : Универзитет у Бањој Луци - Природно-математички факултет
C3  - Зборник радова поводом обиљежавања 20 година рада Природно-математичког факултета Универзитета у Бањој Луци, Бања Лука
T1  - Диференцијација просторног размештаја становништва на Банији
SP  - 236
EP  - 241
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1263
ER  - 

@conference{
author = "Ковјанић, Александар",
year = "2017",
abstract = "Рад се бави проучавањем савремене диференцијације просторног размештаја
становништва на Банији, која је изразито неравномерна. Узет је временски период од 1991. до
2011. године, када је спроведен последњи попис становништва у Хрватској. Иако је временски
оквир релативно кратак, промена просторног размештаја становништва била је интензивна.
На то су највише утицале друштвено-политичке прилике, од којих је у основи рат који је
захватио овај простор од 1991. до 1995. године. Анализирани су и други фактори овакве
просторне диференцијације и представљене су даље тенденције., The paper deals with the study of contemporary differentiation of spatial distribution of
the population in Banija, which is extremely uneven. We take the period from 1991 to 2011, when
the last census was conducted in Croatia. Although the time frame is relatively short, changing
spatial distribution of the population was intense. For these are the most affected by the sociopolitical
conditions, one of which is basically a war that has engulfed this region from 1991 to 1995.
In this paper we analyzed and the other factors such spatial differentiation and presented further
tendencies.",
publisher = "Бања Лука : Универзитет у Бањој Луци - Природно-математички факултет",
journal = "Зборник радова поводом обиљежавања 20 година рада Природно-математичког факултета Универзитета у Бањој Луци, Бања Лука",
title = "Диференцијација просторног размештаја становништва на Банији",
pages = "236-241",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1263"
}

Ковјанић, А.. (2017). Диференцијација просторног размештаја становништва на Банији. in Зборник радова поводом обиљежавања 20 година рада Природно-математичког факултета Универзитета у Бањој Луци, Бања Лука
Бања Лука : Универзитет у Бањој Луци - Природно-математички факултет., 236-241.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1263

Ковјанић А. Диференцијација просторног размештаја становништва на Банији. in Зборник радова поводом обиљежавања 20 година рада Природно-математичког факултета Универзитета у Бањој Луци, Бања Лука. 2017;:236-241.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1263 .

Ковјанић, Александар, "Диференцијација просторног размештаја становништва на Банији" in Зборник радова поводом обиљежавања 20 година рада Природно-математичког факултета Универзитета у Бањој Луци, Бања Лука (2017):236-241,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1263 .

TY  - JOUR
AU  - Ковјанић, Александар
PY  - 2016
UR  - http://gery.gef.bg.ac.rs/handle/123456789/1251
AB  - Рад представља истраживање Баније као проблемске регије. Банија је,
у поређењу са другим деловима Хрватске, кроз историју била неразвијена регија.
Међутим, распадом СФР Југославије и ратним сукобом који је уследио, снажно је
поремећен дотадашњи ток развоја. У раду је највише места дато демографским
и привредним (пољопривреди и индустрији) одликама и проблемима, јер су
најизраженији и представљају праву социоекономску слику и срж проблемског
статуса регије. Често је поређење вредности параметара с почетка ХХI века са
вредностима из 1991. године, јер се на тај начин, због значајних разлика, најбоље
приказује интензитет назадовања Баније током кратког временског периода.
AB  - This paper represents the research of Banija as a problematic region. In
comparison to the other parts of the Croatia, Banija historically has been underdeveloped
region. However, the dissolution of SFR Yugoslavia and the conflict that
followed strongly disrupted the former course of development. The paper mainly
deals with researching demographic and economic (agriculture and industry) characteristics
and problems because they are the most pronounced and represent the
real socioeconomic status and essence of the problematic status of the region. There
are many comparisons of parameter values from the beginning of the 21st century to
values from 1991 because of significant differences best show the intensity of Banija
regression during a short period of time.
PB  - Београд : Универзитет у Београду - Географски факултет
T2  - Zbornik radova - Geografski fakultet Univerziteta u Beogradu
T1  - Социоекономске детерминанте Баније као проблемске регије
T1  - Socioeconomic determinants of Banija as a problematic region
VL  - 64
SP  - 177
EP  - 220
DO  - 10.5937/zrgfub1664177K
ER  - 

@article{
author = "Ковјанић, Александар",
year = "2016",
abstract = "Рад представља истраживање Баније као проблемске регије. Банија је,
у поређењу са другим деловима Хрватске, кроз историју била неразвијена регија.
Међутим, распадом СФР Југославије и ратним сукобом који је уследио, снажно је
поремећен дотадашњи ток развоја. У раду је највише места дато демографским
и привредним (пољопривреди и индустрији) одликама и проблемима, јер су
најизраженији и представљају праву социоекономску слику и срж проблемског
статуса регије. Често је поређење вредности параметара с почетка ХХI века са
вредностима из 1991. године, јер се на тај начин, због значајних разлика, најбоље
приказује интензитет назадовања Баније током кратког временског периода., This paper represents the research of Banija as a problematic region. In
comparison to the other parts of the Croatia, Banija historically has been underdeveloped
region. However, the dissolution of SFR Yugoslavia and the conflict that
followed strongly disrupted the former course of development. The paper mainly
deals with researching demographic and economic (agriculture and industry) characteristics
and problems because they are the most pronounced and represent the
real socioeconomic status and essence of the problematic status of the region. There
are many comparisons of parameter values from the beginning of the 21st century to
values from 1991 because of significant differences best show the intensity of Banija
regression during a short period of time.",
publisher = "Београд : Универзитет у Београду - Географски факултет",
journal = "Zbornik radova - Geografski fakultet Univerziteta u Beogradu",
title = "Социоекономске детерминанте Баније као проблемске регије, Socioeconomic determinants of Banija as a problematic region",
volume = "64",
pages = "177-220",
doi = "10.5937/zrgfub1664177K"
}

Ковјанић, А.. (2016). Социоекономске детерминанте Баније као проблемске регије. in Zbornik radova - Geografski fakultet Univerziteta u Beogradu
Београд : Универзитет у Београду - Географски факултет., 64, 177-220.
https://doi.org/10.5937/zrgfub1664177K

Ковјанић А. Социоекономске детерминанте Баније као проблемске регије. in Zbornik radova - Geografski fakultet Univerziteta u Beogradu. 2016;64:177-220.
doi:10.5937/zrgfub1664177K .

Ковјанић, Александар, "Социоекономске детерминанте Баније као проблемске регије" in Zbornik radova - Geografski fakultet Univerziteta u Beogradu, 64 (2016):177-220,
https://doi.org/10.5937/zrgfub1664177K . .

TY  - CHAP
AU  - Ковјанић, Александар
PY  - 2016
UR  - http://gery.gef.bg.ac.rs/handle/123456789/1262
AB  - Рад се бави проучавањем Боривоја Ж. Милојевића долина највећих река бивше Југославије, које припадају јадранском сливу. Проучавајући долине Зрмање, Крке, Чиколе, Цетине, Неретве и Мораче, Милојевић се водио регионално-географским приступом. Истражио је и представио геолошке, геоморфолошке, климатске, хидролошке и биогеографске одлике ових долина, саобраћајнице, привреду (посебно пољопривреду), насеља и антропогеографске одлике, при чему је однос природе и становништва доводио у узрочно-последични контекст.
AB  - The paper presents the research in the valleys of the largest rivers of the former Yugoslavia belonging to the Adriatic basin by Borivoje Ž. Milojević. Studying valleys of Zrmanja, Krka, Čikola, Cetina, Neretva and Morača, Milojevic was led regional geographic approach. He explored and presented geological, geomorphological, climatic, hydrological and biogeographical features of these valleys, roads, economy (especially agriculture), settlements and anthropogeographical characteristics and the ratio between nature and population led the causal context.
PB  - Београд : Универзитет у Београду - Географски факултет
PB  - Београд : Српско географско друштво
T2  - Боривоје Ж. Милојевић – живот и дело: тематски зборник радова
T1  - Проучавање речних долина у сливу Јадранског мора у радовима Боривоја Ж. Милојевића
T1  - Research of the valleys of the Adriatic drainage basin rivers by Milojević
SP  - 239
EP  - 521
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1262
ER  - 

@inbook{
author = "Ковјанић, Александар",
year = "2016",
abstract = "Рад се бави проучавањем Боривоја Ж. Милојевића долина највећих река бивше Југославије, које припадају јадранском сливу. Проучавајући долине Зрмање, Крке, Чиколе, Цетине, Неретве и Мораче, Милојевић се водио регионално-географским приступом. Истражио је и представио геолошке, геоморфолошке, климатске, хидролошке и биогеографске одлике ових долина, саобраћајнице, привреду (посебно пољопривреду), насеља и антропогеографске одлике, при чему је однос природе и становништва доводио у узрочно-последични контекст., The paper presents the research in the valleys of the largest rivers of the former Yugoslavia belonging to the Adriatic basin by Borivoje Ž. Milojević. Studying valleys of Zrmanja, Krka, Čikola, Cetina, Neretva and Morača, Milojevic was led regional geographic approach. He explored and presented geological, geomorphological, climatic, hydrological and biogeographical features of these valleys, roads, economy (especially agriculture), settlements and anthropogeographical characteristics and the ratio between nature and population led the causal context.",
publisher = "Београд : Универзитет у Београду - Географски факултет, Београд : Српско географско друштво",
journal = "Боривоје Ж. Милојевић – живот и дело: тематски зборник радова",
booktitle = "Проучавање речних долина у сливу Јадранског мора у радовима Боривоја Ж. Милојевића, Research of the valleys of the Adriatic drainage basin rivers by Milojević",
pages = "239-521",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1262"
}

Ковјанић, А.. (2016). Проучавање речних долина у сливу Јадранског мора у радовима Боривоја Ж. Милојевића. in Боривоје Ж. Милојевић – живот и дело: тематски зборник радова
Београд : Универзитет у Београду - Географски факултет., 239-521.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1262

Ковјанић А. Проучавање речних долина у сливу Јадранског мора у радовима Боривоја Ж. Милојевића. in Боривоје Ж. Милојевић – живот и дело: тематски зборник радова. 2016;:239-521.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1262 .

Ковјанић, Александар, "Проучавање речних долина у сливу Јадранског мора у радовима Боривоја Ж. Милојевића" in Боривоје Ж. Милојевић – живот и дело: тематски зборник радова (2016):239-521,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1262 .

TY  - JOUR
AU  - Ковјанић, Александар
PY  - 2016
UR  - http://gery.gef.bg.ac.rs/handle/123456789/1252
AB  - У раду је дат приказ демографских промена и карактеристика и положаја
Срба у Хрватској. Акценат је на периоду између 1991. и 2011. године. На крају је
детаљно изложен положај Срба у хрватском друштву и какве су демографске пер-
спективе. Код упоређивања података је било извесних тешкоћа. Методологија по-
писа из 1991. и пописа из 2001. и 2011. се разликује у погледу дефинисања стал-
ног становништва. Актуелна територијална организација Хрватске се разликује у
односу на предратну. Промењене су границе готово свих општина, појединих ата-
ра, а промењен је и мањи број топонима. Одређени подаци нису доступни па је
поређење изостало.
AB  - This paper gives an overview of the demographic characteristics and the
position of the Serbs in Croatia. The emphasis is on the period between in 1991., and
2011. At the end of the detail exposed position of the Serbs in the Croatian society and
what are the demographic perspective. When comparing the data have been some
difficulties. Methodology 1991 census., and the 2001 census., and 2011th differ in terms
of the definition of resident population. The current territorial organization of Croatia is
different compared to the pre-war. Changed the boundaries almost all municipalities,
some cadastral communities, and was changed to a smaller number of placenames.
Some data is not available, so the comparison is missing.
PB  - Београд : Универзитет у Београду - Географски факултет
T2  - Демографија
T1  - Методолошке основе истраживања миграција у културној географији на примеру избеглица из Хрватске у Србији
T1  - Methodological basis of migration research in cultural geography in the case of refugees from Croatia in Serbia
VL  - 13
SP  - 95
EP  - 116
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1252
ER  - 

@article{
author = "Ковјанић, Александар",
year = "2016",
abstract = "У раду је дат приказ демографских промена и карактеристика и положаја
Срба у Хрватској. Акценат је на периоду између 1991. и 2011. године. На крају је
детаљно изложен положај Срба у хрватском друштву и какве су демографске пер-
спективе. Код упоређивања података је било извесних тешкоћа. Методологија по-
писа из 1991. и пописа из 2001. и 2011. се разликује у погледу дефинисања стал-
ног становништва. Актуелна територијална организација Хрватске се разликује у
односу на предратну. Промењене су границе готово свих општина, појединих ата-
ра, а промењен је и мањи број топонима. Одређени подаци нису доступни па је
поређење изостало., This paper gives an overview of the demographic characteristics and the
position of the Serbs in Croatia. The emphasis is on the period between in 1991., and
2011. At the end of the detail exposed position of the Serbs in the Croatian society and
what are the demographic perspective. When comparing the data have been some
difficulties. Methodology 1991 census., and the 2001 census., and 2011th differ in terms
of the definition of resident population. The current territorial organization of Croatia is
different compared to the pre-war. Changed the boundaries almost all municipalities,
some cadastral communities, and was changed to a smaller number of placenames.
Some data is not available, so the comparison is missing.",
publisher = "Београд : Универзитет у Београду - Географски факултет",
journal = "Демографија",
title = "Методолошке основе истраживања миграција у културној географији на примеру избеглица из Хрватске у Србији, Methodological basis of migration research in cultural geography in the case of refugees from Croatia in Serbia",
volume = "13",
pages = "95-116",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1252"
}

Ковјанић, А.. (2016). Методолошке основе истраживања миграција у културној географији на примеру избеглица из Хрватске у Србији. in Демографија
Београд : Универзитет у Београду - Географски факултет., 13, 95-116.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1252

Ковјанић А. Методолошке основе истраживања миграција у културној географији на примеру избеглица из Хрватске у Србији. in Демографија. 2016;13:95-116.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1252 .

Ковјанић, Александар, "Методолошке основе истраживања миграција у културној географији на примеру избеглица из Хрватске у Србији" in Демографија, 13 (2016):95-116,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1252 .

TY  - CONF
AU  - Ковјанић, Александар
PY  - 2015
UR  - http://gery.gef.bg.ac.rs/handle/123456789/1260
AB  - Банија је једна од традиционалних српских етничких области у Републици Хрватској. У раду је при- казана драстична промена етничке структуре банијског становништва, која је у највећој мери последица ратног сукоба који се одвијао од 1991. до 1995. године. Резултати пописа становништва у Хрватској 2001. и 2011. годи- не показују апсолутно и релативно смањење српске, а повећање хрватске популације у односу на 1991. годину, као и промену територијалне распрострањености Срба и Хрвата. Неповољна старосна структура, емиграција и асимилација утицаће на опадање броја и удела Срба у наредном периоду.
AB  - Banija is one of the traditional Serbian ethnic areas in Croatia. This paper presents a drastic change in the ethnic structure of Banija population, which is largely a consequence of the conflict that took place from 1991 to 1995. Results of the census in Croatia in 2001 and 2011 show an absolute and relative reduction of Serbian population and increase in Croatian population in relation to 1991, as well as a change of territorial distribution of Serbs and Croats. Unfavorable age structure, emigration and assimilation will affect the decline in the number and share of Serbs in the future.
PB  - Београд : Универзитет у Београду - Географски факултет
C3  - Зборник радова младих истраживача 4. Српског конгреса географа са међународним учешћем „Достигнућа, актуелности и изазови географске науке и праксе” поводом 150 година од рођења Јована Цвијића, Београд
T1  - Промена етничке структуре становништва Баније од 1991. до 2011. године
T1  - Changes in the ethnic structure of the population of Banija from 1991. to 2011. year
SP  - 49
EP  - 54
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1260
ER  - 

@conference{
author = "Ковјанић, Александар",
year = "2015",
abstract = "Банија је једна од традиционалних српских етничких области у Републици Хрватској. У раду је при- казана драстична промена етничке структуре банијског становништва, која је у највећој мери последица ратног сукоба који се одвијао од 1991. до 1995. године. Резултати пописа становништва у Хрватској 2001. и 2011. годи- не показују апсолутно и релативно смањење српске, а повећање хрватске популације у односу на 1991. годину, као и промену територијалне распрострањености Срба и Хрвата. Неповољна старосна структура, емиграција и асимилација утицаће на опадање броја и удела Срба у наредном периоду., Banija is one of the traditional Serbian ethnic areas in Croatia. This paper presents a drastic change in the ethnic structure of Banija population, which is largely a consequence of the conflict that took place from 1991 to 1995. Results of the census in Croatia in 2001 and 2011 show an absolute and relative reduction of Serbian population and increase in Croatian population in relation to 1991, as well as a change of territorial distribution of Serbs and Croats. Unfavorable age structure, emigration and assimilation will affect the decline in the number and share of Serbs in the future.",
publisher = "Београд : Универзитет у Београду - Географски факултет",
journal = "Зборник радова младих истраживача 4. Српског конгреса географа са међународним учешћем „Достигнућа, актуелности и изазови географске науке и праксе” поводом 150 година од рођења Јована Цвијића, Београд",
title = "Промена етничке структуре становништва Баније од 1991. до 2011. године, Changes in the ethnic structure of the population of Banija from 1991. to 2011. year",
pages = "49-54",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1260"
}

Ковјанић, А.. (2015). Промена етничке структуре становништва Баније од 1991. до 2011. године. in Зборник радова младих истраживача 4. Српског конгреса географа са међународним учешћем „Достигнућа, актуелности и изазови географске науке и праксе” поводом 150 година од рођења Јована Цвијића, Београд
Београд : Универзитет у Београду - Географски факултет., 49-54.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1260

Ковјанић А. Промена етничке структуре становништва Баније од 1991. до 2011. године. in Зборник радова младих истраживача 4. Српског конгреса географа са међународним учешћем „Достигнућа, актуелности и изазови географске науке и праксе” поводом 150 година од рођења Јована Цвијића, Београд. 2015;:49-54.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1260 .

Ковјанић, Александар, "Промена етничке структуре становништва Баније од 1991. до 2011. године" in Зборник радова младих истраживача 4. Српског конгреса географа са међународним учешћем „Достигнућа, актуелности и изазови географске науке и праксе” поводом 150 година од рођења Јована Цвијића, Београд (2015):49-54,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1260 .

TY  - CONF
AU  - Kovjanić, Aleksandar
AU  - Živanović, Vedran
PY  - 2015
UR  - http://gery.gef.bg.ac.rs/handle/123456789/1257
AB  - U poslednjih 50 godina sve je izraženiji uticaj globalnih klimatskih promena na životnu sredinu planete i živi svet u njoj. Svaki pojedinačni element životne sredine posebno reaguje na promene, a jedan od najboljih indikatora poremećenih odnosa u prirodi su ptice selice. Ptice su izuzetno osetljive na klimatske promene predstavljene globalnim zagrevanjem, promenama u vlažnosti vazduha i količini padavina. Sve učestalije nagle promene vremena utiču na izmene prirodnih uslova staništa, što može dovesti i do trajne promene istog ili čak nestajanja pojedinih vrsta. Takođe, menjaju se i ustaljene putanje kretanja ptica selica između zimskog i letnjeg staništa, kao i dužina boravka u njima. Ove su promene izraženije kod onih vrsta ptica selica koje prelaze veća rastojanja u svojim sezonskim migracijama. Osetljivost ptica selica na klimatske promene ogleda se i kroz negativan trend izumiranja jedinki mnogih vrsta. Negativni uticaji vidljivi su širom sveta, a takođe se reflektuju i na prostoru Srbije. Sušni letnji periodi, koji pogađaju ornitološke stanice u našoj zemlji, utiču na smanjenje brojnosti određenih vrsta ptica. Takođe, pojedine vrste ptica selica za vreme toplijih jeseni i zima ne migriraju na jug, već se duže zadržavaju na ovim prostorima. Ovaj rad se bavi pitanjem kako klimatske promene nepovoljno utiču na ptice selice i u kojoj meri one mogu biti indikator klimatskih promena, u svetu i u Srbiji.
PB  - Beograd : Asocijacija prostornih planera Srbije
PB  - Beograd : Univerzitet u Beogradu - Geografski fakultet
C3  - Zbornik radova mladih istraživača Osmog naučno-stručnog skupa sa međunarodnim učešćem "Planska i normativna zaštita prostora i životne sredine", Palić-Subotica
T1  - Uticaj klimatskih promena na migracije i populaciju ptica selica
SP  - 57
EP  - 64
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1257
ER  - 

@conference{
author = "Kovjanić, Aleksandar and Živanović, Vedran",
year = "2015",
abstract = "U poslednjih 50 godina sve je izraženiji uticaj globalnih klimatskih promena na životnu sredinu planete i živi svet u njoj. Svaki pojedinačni element životne sredine posebno reaguje na promene, a jedan od najboljih indikatora poremećenih odnosa u prirodi su ptice selice. Ptice su izuzetno osetljive na klimatske promene predstavljene globalnim zagrevanjem, promenama u vlažnosti vazduha i količini padavina. Sve učestalije nagle promene vremena utiču na izmene prirodnih uslova staništa, što može dovesti i do trajne promene istog ili čak nestajanja pojedinih vrsta. Takođe, menjaju se i ustaljene putanje kretanja ptica selica između zimskog i letnjeg staništa, kao i dužina boravka u njima. Ove su promene izraženije kod onih vrsta ptica selica koje prelaze veća rastojanja u svojim sezonskim migracijama. Osetljivost ptica selica na klimatske promene ogleda se i kroz negativan trend izumiranja jedinki mnogih vrsta. Negativni uticaji vidljivi su širom sveta, a takođe se reflektuju i na prostoru Srbije. Sušni letnji periodi, koji pogađaju ornitološke stanice u našoj zemlji, utiču na smanjenje brojnosti određenih vrsta ptica. Takođe, pojedine vrste ptica selica za vreme toplijih jeseni i zima ne migriraju na jug, već se duže zadržavaju na ovim prostorima. Ovaj rad se bavi pitanjem kako klimatske promene nepovoljno utiču na ptice selice i u kojoj meri one mogu biti indikator klimatskih promena, u svetu i u Srbiji.",
publisher = "Beograd : Asocijacija prostornih planera Srbije, Beograd : Univerzitet u Beogradu - Geografski fakultet",
journal = "Zbornik radova mladih istraživača Osmog naučno-stručnog skupa sa međunarodnim učešćem "Planska i normativna zaštita prostora i životne sredine", Palić-Subotica",
title = "Uticaj klimatskih promena na migracije i populaciju ptica selica",
pages = "57-64",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1257"
}

Kovjanić, A.,& Živanović, V.. (2015). Uticaj klimatskih promena na migracije i populaciju ptica selica. in Zbornik radova mladih istraživača Osmog naučno-stručnog skupa sa međunarodnim učešćem "Planska i normativna zaštita prostora i životne sredine", Palić-Subotica
Beograd : Asocijacija prostornih planera Srbije., 57-64.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1257

Kovjanić A, Živanović V. Uticaj klimatskih promena na migracije i populaciju ptica selica. in Zbornik radova mladih istraživača Osmog naučno-stručnog skupa sa međunarodnim učešćem "Planska i normativna zaštita prostora i životne sredine", Palić-Subotica. 2015;:57-64.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1257 .

Kovjanić, Aleksandar, Živanović, Vedran, "Uticaj klimatskih promena na migracije i populaciju ptica selica" in Zbornik radova mladih istraživača Osmog naučno-stručnog skupa sa međunarodnim učešćem "Planska i normativna zaštita prostora i životne sredine", Palić-Subotica (2015):57-64,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1257 .

TY  - CONF
AU  - Deđanski, Vojislav
AU  - Živanović, Vedran
AU  - Kovjanić, Aleksandar
PY  - 2014
UR  - http://gery.gef.bg.ac.rs/handle/123456789/1264
AB  - The construction of hydroelectric plant „Djerdap I“ is one of the greatest construction project in the 20th century in SFR Yugoslavia. It changed lives of many people who are living in that area. Although the hydroelectric plant is placed in the municipality of Kladovo, it’s construction most affected settlements in municipality Majdanpek. The most important change is increase of employment, changing location of some settlements and flooding of agricultural land. The aim of this work is to describe these changes and to estimate them, are they positive for population or not.
PB  - Belgrade : University of Belgrade - Faculty of Geography
PB  - Novi Sad : University of Novi Sad - Faculty of Sciences,  Department of Geography, Tourism and Hotel Management
C3  - Book of abstract of the Third Romanian-Bulgarian-Hungarian-Serbian Conference: Geographical Research and Cross-Border Cooperation within the Lower Basin of the Danube, Srebrno Jezero
T1  - Influence of the construction of hydroelectric plant „Djerdap I“ on the socialgeographic changes in the settlements of the municipality Majdanpek
SP  - 109
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1264
ER  - 

@conference{
author = "Deđanski, Vojislav and Živanović, Vedran and Kovjanić, Aleksandar",
year = "2014",
abstract = "The construction of hydroelectric plant „Djerdap I“ is one of the greatest construction project in the 20th century in SFR Yugoslavia. It changed lives of many people who are living in that area. Although the hydroelectric plant is placed in the municipality of Kladovo, it’s construction most affected settlements in municipality Majdanpek. The most important change is increase of employment, changing location of some settlements and flooding of agricultural land. The aim of this work is to describe these changes and to estimate them, are they positive for population or not.",
publisher = "Belgrade : University of Belgrade - Faculty of Geography, Novi Sad : University of Novi Sad - Faculty of Sciences,  Department of Geography, Tourism and Hotel Management",
journal = "Book of abstract of the Third Romanian-Bulgarian-Hungarian-Serbian Conference: Geographical Research and Cross-Border Cooperation within the Lower Basin of the Danube, Srebrno Jezero",
title = "Influence of the construction of hydroelectric plant „Djerdap I“ on the socialgeographic changes in the settlements of the municipality Majdanpek",
pages = "109",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1264"
}

Deđanski, V., Živanović, V.,& Kovjanić, A.. (2014). Influence of the construction of hydroelectric plant „Djerdap I“ on the socialgeographic changes in the settlements of the municipality Majdanpek. in Book of abstract of the Third Romanian-Bulgarian-Hungarian-Serbian Conference: Geographical Research and Cross-Border Cooperation within the Lower Basin of the Danube, Srebrno Jezero
Belgrade : University of Belgrade - Faculty of Geography., 109.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1264

Deđanski V, Živanović V, Kovjanić A. Influence of the construction of hydroelectric plant „Djerdap I“ on the socialgeographic changes in the settlements of the municipality Majdanpek. in Book of abstract of the Third Romanian-Bulgarian-Hungarian-Serbian Conference: Geographical Research and Cross-Border Cooperation within the Lower Basin of the Danube, Srebrno Jezero. 2014;:109.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1264 .

Deđanski, Vojislav, Živanović, Vedran, Kovjanić, Aleksandar, "Influence of the construction of hydroelectric plant „Djerdap I“ on the socialgeographic changes in the settlements of the municipality Majdanpek" in Book of abstract of the Third Romanian-Bulgarian-Hungarian-Serbian Conference: Geographical Research and Cross-Border Cooperation within the Lower Basin of the Danube, Srebrno Jezero (2014):109,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1264 .

TY  - JOUR
AU  - Ковјанић, Александар
PY  - 2014
UR  - http://gery.gef.bg.ac.rs/handle/123456789/1253
AB  - У раду је дат приказ демографских промена и карактеристика и положаја
Срба у Хрватској. Акценат је на периоду између 1991. и 2011. године. На крају је
детаљно изложен положај Срба у хрватском друштву и какве су демографске пер-
спективе. Код упоређивања података је било извесних тешкоћа. Методологија по-
писа из 1991. и пописа из 2001. и 2011. се разликује у погледу дефинисања стал-
ног становништва. Актуелна територијална организација Хрватске се разликује у
односу на предратну. Промењене су границе готово свих општина, појединих ата-
ра, а промењен је и мањи број топонима. Одређени подаци нису доступни па је
поређење изостало.
AB  - This paper gives an overview of the demographic characteristics and the
position of the Serbs in Croatia. The emphasis is on the period between in 1991., and
2011. At the end of the detail exposed position of the Serbs in the Croatian society and
what are the demographic perspective. When comparing the data have been some
difficulties. Methodology 1991 census., and the 2001 census., and 2011th differ in terms
of the definition of resident population. The current territorial organization of Croatia is
different compared to the pre-war. Changed the boundaries almost all municipalities,
some cadastral communities, and was changed to a smaller number of placenames.
Some data is not available, so the comparison is missing.
PB  - Београд : Универзитет у Београду - Географски факултет
T2  - Демографија
T1  - Етнодемографске карактеристике и положај Срба у Хрватској
T1  - Ethno-demographic characteristics and the position of Serbs in Croatia
VL  - 11
SP  - 119
EP  - 134
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1253
ER  - 

@article{
author = "Ковјанић, Александар",
year = "2014",
abstract = "У раду је дат приказ демографских промена и карактеристика и положаја
Срба у Хрватској. Акценат је на периоду између 1991. и 2011. године. На крају је
детаљно изложен положај Срба у хрватском друштву и какве су демографске пер-
спективе. Код упоређивања података је било извесних тешкоћа. Методологија по-
писа из 1991. и пописа из 2001. и 2011. се разликује у погледу дефинисања стал-
ног становништва. Актуелна територијална организација Хрватске се разликује у
односу на предратну. Промењене су границе готово свих општина, појединих ата-
ра, а промењен је и мањи број топонима. Одређени подаци нису доступни па је
поређење изостало., This paper gives an overview of the demographic characteristics and the
position of the Serbs in Croatia. The emphasis is on the period between in 1991., and
2011. At the end of the detail exposed position of the Serbs in the Croatian society and
what are the demographic perspective. When comparing the data have been some
difficulties. Methodology 1991 census., and the 2001 census., and 2011th differ in terms
of the definition of resident population. The current territorial organization of Croatia is
different compared to the pre-war. Changed the boundaries almost all municipalities,
some cadastral communities, and was changed to a smaller number of placenames.
Some data is not available, so the comparison is missing.",
publisher = "Београд : Универзитет у Београду - Географски факултет",
journal = "Демографија",
title = "Етнодемографске карактеристике и положај Срба у Хрватској, Ethno-demographic characteristics and the position of Serbs in Croatia",
volume = "11",
pages = "119-134",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1253"
}

Ковјанић, А.. (2014). Етнодемографске карактеристике и положај Срба у Хрватској. in Демографија
Београд : Универзитет у Београду - Географски факултет., 11, 119-134.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1253

Ковјанић А. Етнодемографске карактеристике и положај Срба у Хрватској. in Демографија. 2014;11:119-134.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1253 .

Ковјанић, Александар, "Етнодемографске карактеристике и положај Срба у Хрватској" in Демографија, 11 (2014):119-134,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1253 .