Божовић, Сања

Link to this page

Authority KeyName Variants
5ee99c72-de5e-4174-b476-05fe737acdc9
  • Божовић, Сања (2)
Projects
No records found.

Author's Bibliography

Ризици и ограничења у туризму - анализа предложених мера

Вукоичић, Данијела; Ристић, Душан; Божовић, Сања; Петровић, Драган; Марковић, Светлана

(Београд : Универзитет у Београду - Географски факултет, 2022)

TY  - CONF
AU  - Вукоичић, Данијела
AU  - Ристић, Душан
AU  - Божовић, Сања
AU  - Петровић, Драган
AU  - Марковић, Светлана
PY  - 2022
UR  - http://gery.gef.bg.ac.rs/handle/123456789/1179
AB  - Ризик укључује концепте неизвесности и потенцијалних негативних последица, при чему се губи нешто од вредности. Ризик се може посматрати из перспективе путника, пословног оператера или туристичке дестинације. У контексту путника, уочени ризик може утицати на избор дестинације и понашање путника. Сектор туризма и угоститељства данас је јако осетљив на различите спољне и унутрашње изазове и кризе. Међу спољним факторима истиче се политичка нестабилност, економски услови, животна средина и временске прилике. Ниво утицаја криза и катастрофа на туризам може бити различит у зависности од њихове природе, величине и обима. Код неких инцидената период опоравка је кратак, док код других, попут природних катастрофа које оштећују инфраструктуру и комуникације, период опоравка је неупоредиво дужи. Одговор и опоравак је различит у зависности од природе и утицаја кризе или катастрофе. У неким случајевима, на дестинацију можда нец́е директно утицати криза која отежава управљање њоме, као што је туристичка криза изазвана пандемијама. У суштини, кризе се разликују од катастрофе на основу тога да ли је узрок последица неког унутрашњег организационог неуспеха или спољашњег догађаја над којим организација нема контролу. Како је свет склон кризама и катастрофама, фокус је дат на управљање кризама, које подразумева превенцију криза, спремност за кризу, одговор на кризу и ревизију кризе, како би се помогло предузец́има и дестинацијама да смање рањивост и изграде отпорност пре криза и катастрофа. Нажалост, стиче се утисак да се деценијама уназад није давала значајнија пажња у истраживањима на тему управљање кризама из области туризма и угоститељства. Данас, у многим часописима високих категорија могу се наћи објављени чланци о туристичкој кризи и управљању катастрофама. У овом истраживању разматране су предложене мере за ублажавање ризика и ограничења у туризму изазваних економском кризом, природним катастрофама (цунами, земљотреси, вулкани, поплаве), климатским променама, тероризмом и политичким нестабилностима и пандемијама, посебно Цовид-19, где је посебна пажња дата и разматрању новог сценарија ризика након ове пандемије (који су изгледи и изазови за нову еру туризма).
AB  - Risk includes the concepts of uncertainty and potential negative consequences, whereby some of the value is lost. The risk can be viewed from the perspective of the passenger, business operator or tourist destination. In the context of travelers, perceived risk can influence destination choice and traveler behavior. Today, the tourism and hospitality sector is very sensitive to various external and internal challenges and crises. Among the external factors, political instability, economic conditions, environment and weather stand out. The level of impact of crises and disasters on tourism can be different depending on their nature, size and scope. In some incidents, the recovery period is short, while in others, such as natural disasters that damage infrastructure and communications, the recovery period is incomparably longer. Response and recovery is different depending on the nature and impact of the crisis or disaster. In some cases, a destination may not be directly affected by a crisis that makes it difficult to manage, such as a tourism crisis caused by pandemics. Essentially, crises differ from disasters based on whether the cause is the result of some internal organizational failure or an external event over which the organization has no control. As the world is prone to crises and disasters, the focus is on crisis management, which includes crisis prevention, crisis preparedness, crisis response and crisis audit, to help businesses and destinations reduce vulnerability and build resilience before crises and disasters. Unfortunately, one gets the impression that for decades no significant attention was paid in research on crisis management in the field of tourism and hospitality. Today, in many top-tier journals, articles on the tourism crisis and disaster management can be found. In this research, proposed measures to mitigate risks and restrictions in tourism caused by the economic crisis, natural disasters (tsunamis, earthquakes, volcanoes, floods), climate change, terrorism and political instability and pandemics, especially Covid-19, were considered, where special attention was given and considering the new risk scenario after this pandemic (what are the prospects and challenges for the new era of tourism).
PB  - Београд : Универзитет у Београду - Географски факултет
C3  - Књига апстраката научног скупа са међународним учешћем "Традиција и трансформација туризма као просторног феномена", Београд
T1  - Ризици и ограничења у туризму - анализа предложених мера
T1  - Risk and limitations in tourism - analysis of proposed measures
SP  - 112
EP  - 113
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1179
ER  - 
@conference{
author = "Вукоичић, Данијела and Ристић, Душан and Божовић, Сања and Петровић, Драган and Марковић, Светлана",
year = "2022",
abstract = "Ризик укључује концепте неизвесности и потенцијалних негативних последица, при чему се губи нешто од вредности. Ризик се може посматрати из перспективе путника, пословног оператера или туристичке дестинације. У контексту путника, уочени ризик може утицати на избор дестинације и понашање путника. Сектор туризма и угоститељства данас је јако осетљив на различите спољне и унутрашње изазове и кризе. Међу спољним факторима истиче се политичка нестабилност, економски услови, животна средина и временске прилике. Ниво утицаја криза и катастрофа на туризам може бити различит у зависности од њихове природе, величине и обима. Код неких инцидената период опоравка је кратак, док код других, попут природних катастрофа које оштећују инфраструктуру и комуникације, период опоравка је неупоредиво дужи. Одговор и опоравак је различит у зависности од природе и утицаја кризе или катастрофе. У неким случајевима, на дестинацију можда нец́е директно утицати криза која отежава управљање њоме, као што је туристичка криза изазвана пандемијама. У суштини, кризе се разликују од катастрофе на основу тога да ли је узрок последица неког унутрашњег организационог неуспеха или спољашњег догађаја над којим организација нема контролу. Како је свет склон кризама и катастрофама, фокус је дат на управљање кризама, које подразумева превенцију криза, спремност за кризу, одговор на кризу и ревизију кризе, како би се помогло предузец́има и дестинацијама да смање рањивост и изграде отпорност пре криза и катастрофа. Нажалост, стиче се утисак да се деценијама уназад није давала значајнија пажња у истраживањима на тему управљање кризама из области туризма и угоститељства. Данас, у многим часописима високих категорија могу се наћи објављени чланци о туристичкој кризи и управљању катастрофама. У овом истраживању разматране су предложене мере за ублажавање ризика и ограничења у туризму изазваних економском кризом, природним катастрофама (цунами, земљотреси, вулкани, поплаве), климатским променама, тероризмом и политичким нестабилностима и пандемијама, посебно Цовид-19, где је посебна пажња дата и разматрању новог сценарија ризика након ове пандемије (који су изгледи и изазови за нову еру туризма)., Risk includes the concepts of uncertainty and potential negative consequences, whereby some of the value is lost. The risk can be viewed from the perspective of the passenger, business operator or tourist destination. In the context of travelers, perceived risk can influence destination choice and traveler behavior. Today, the tourism and hospitality sector is very sensitive to various external and internal challenges and crises. Among the external factors, political instability, economic conditions, environment and weather stand out. The level of impact of crises and disasters on tourism can be different depending on their nature, size and scope. In some incidents, the recovery period is short, while in others, such as natural disasters that damage infrastructure and communications, the recovery period is incomparably longer. Response and recovery is different depending on the nature and impact of the crisis or disaster. In some cases, a destination may not be directly affected by a crisis that makes it difficult to manage, such as a tourism crisis caused by pandemics. Essentially, crises differ from disasters based on whether the cause is the result of some internal organizational failure or an external event over which the organization has no control. As the world is prone to crises and disasters, the focus is on crisis management, which includes crisis prevention, crisis preparedness, crisis response and crisis audit, to help businesses and destinations reduce vulnerability and build resilience before crises and disasters. Unfortunately, one gets the impression that for decades no significant attention was paid in research on crisis management in the field of tourism and hospitality. Today, in many top-tier journals, articles on the tourism crisis and disaster management can be found. In this research, proposed measures to mitigate risks and restrictions in tourism caused by the economic crisis, natural disasters (tsunamis, earthquakes, volcanoes, floods), climate change, terrorism and political instability and pandemics, especially Covid-19, were considered, where special attention was given and considering the new risk scenario after this pandemic (what are the prospects and challenges for the new era of tourism).",
publisher = "Београд : Универзитет у Београду - Географски факултет",
journal = "Књига апстраката научног скупа са међународним учешћем "Традиција и трансформација туризма као просторног феномена", Београд",
title = "Ризици и ограничења у туризму - анализа предложених мера, Risk and limitations in tourism - analysis of proposed measures",
pages = "112-113",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1179"
}
Вукоичић, Д., Ристић, Д., Божовић, С., Петровић, Д.,& Марковић, С.. (2022). Ризици и ограничења у туризму - анализа предложених мера. in Књига апстраката научног скупа са међународним учешћем "Традиција и трансформација туризма као просторног феномена", Београд
Београд : Универзитет у Београду - Географски факултет., 112-113.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1179
Вукоичић Д, Ристић Д, Божовић С, Петровић Д, Марковић С. Ризици и ограничења у туризму - анализа предложених мера. in Књига апстраката научног скупа са међународним учешћем "Традиција и трансформација туризма као просторног феномена", Београд. 2022;:112-113.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1179 .
Вукоичић, Данијела, Ристић, Душан, Божовић, Сања, Петровић, Драган, Марковић, Светлана, "Ризици и ограничења у туризму - анализа предложених мера" in Књига апстраката научног скупа са међународним учешћем "Традиција и трансформација туризма као просторног феномена", Београд (2022):112-113,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1179 .

Будућност пашњака на Копаоничким планинама - развој пољопривреде или туризам

Вукоичић, Данијела; Петровић, Драган; Ристић, Душан; Милинчић, Мирољуб; Божовић, Сања

(Требиње : Висока школа за туризам и хотелијерство, 2022)

TY  - CONF
AU  - Вукоичић, Данијела
AU  - Петровић, Драган
AU  - Ристић, Душан
AU  - Милинчић, Мирољуб
AU  - Божовић, Сања
PY  - 2022
UR  - http://gery.gef.bg.ac.rs/handle/123456789/1175
AB  - Савремено друштво сусреће се са бројним изазовима (политичка, миграциона и економска криза и пандемија корона вируса), док изворне вредности, еколошки простори и органски производи добијају на значају. Развој туризма на овим вредностима данас је једна од растућих и значајних грана туризма. Агротуризам, екотуризам или зелени туризам имју велики утицај на развој регија из различитих перспектива. Развојем ових облика туризма у регији, позитивно се утиче на развој економске, социјалне и еколошке ситуације. Копаоничкој групи планина припадају планине: Копаоник, Жељин, Гоч и Столови, које су од давнина познате по пространим пашњацима и узгојем сточарства, а од краја 20. века и по узгоју јагодичастог воћа. Развој туризма на овим планинама у великој мери се ослања на радну снагу и производе локалних пољопривредних газдинстава који су заинтересовани за даљи економски раст кроз туризам. Поставља се питање да ли укључивање газдинстава у сектор туризма подразумева и економску одрживост? У овом истраживању спроведено је анкетно истраживање и детаљни интервјуи са пољопривредницима Копаоничких планина на тему стање, изазови и перспективе развоја туризма у оквиру свијих газдинстава. Из ове студије изводи се закључак да је интересовање за туризмом прилично ограничено. Истиче се потреба за едукацијом и додатним подстицајним средствима која би била усмерена на адаптацији постојећих и изградњу нових смештајних објеката, али и шанса за тржиштем својих производа. Потреба подизања конкурентности пољопивредних газдинстава кључни је фактор опстанка популације у овим руралним планинским насељима.
PB  - Требиње : Висока школа за туризам и хотелијерство
C3  - Зборник радова међународне научне конференције „Туризам у савременом европском и евроазијском простору - стање, проблеми, изазови, перспективе“, Требиње
T1  - Будућност пашњака на Копаоничким планинама - развој пољопривреде или туризам
SP  - 691
EP  - 704
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1175
ER  - 
@conference{
author = "Вукоичић, Данијела and Петровић, Драган and Ристић, Душан and Милинчић, Мирољуб and Божовић, Сања",
year = "2022",
abstract = "Савремено друштво сусреће се са бројним изазовима (политичка, миграциона и економска криза и пандемија корона вируса), док изворне вредности, еколошки простори и органски производи добијају на значају. Развој туризма на овим вредностима данас је једна од растућих и значајних грана туризма. Агротуризам, екотуризам или зелени туризам имју велики утицај на развој регија из различитих перспектива. Развојем ових облика туризма у регији, позитивно се утиче на развој економске, социјалне и еколошке ситуације. Копаоничкој групи планина припадају планине: Копаоник, Жељин, Гоч и Столови, које су од давнина познате по пространим пашњацима и узгојем сточарства, а од краја 20. века и по узгоју јагодичастог воћа. Развој туризма на овим планинама у великој мери се ослања на радну снагу и производе локалних пољопривредних газдинстава који су заинтересовани за даљи економски раст кроз туризам. Поставља се питање да ли укључивање газдинстава у сектор туризма подразумева и економску одрживост? У овом истраживању спроведено је анкетно истраживање и детаљни интервјуи са пољопривредницима Копаоничких планина на тему стање, изазови и перспективе развоја туризма у оквиру свијих газдинстава. Из ове студије изводи се закључак да је интересовање за туризмом прилично ограничено. Истиче се потреба за едукацијом и додатним подстицајним средствима која би била усмерена на адаптацији постојећих и изградњу нових смештајних објеката, али и шанса за тржиштем својих производа. Потреба подизања конкурентности пољопивредних газдинстава кључни је фактор опстанка популације у овим руралним планинским насељима.",
publisher = "Требиње : Висока школа за туризам и хотелијерство",
journal = "Зборник радова међународне научне конференције „Туризам у савременом европском и евроазијском простору - стање, проблеми, изазови, перспективе“, Требиње",
title = "Будућност пашњака на Копаоничким планинама - развој пољопривреде или туризам",
pages = "691-704",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1175"
}
Вукоичић, Д., Петровић, Д., Ристић, Д., Милинчић, М.,& Божовић, С.. (2022). Будућност пашњака на Копаоничким планинама - развој пољопривреде или туризам. in Зборник радова међународне научне конференције „Туризам у савременом европском и евроазијском простору - стање, проблеми, изазови, перспективе“, Требиње
Требиње : Висока школа за туризам и хотелијерство., 691-704.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1175
Вукоичић Д, Петровић Д, Ристић Д, Милинчић М, Божовић С. Будућност пашњака на Копаоничким планинама - развој пољопривреде или туризам. in Зборник радова међународне научне конференције „Туризам у савременом европском и евроазијском простору - стање, проблеми, изазови, перспективе“, Требиње. 2022;:691-704.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1175 .
Вукоичић, Данијела, Петровић, Драган, Ристић, Душан, Милинчић, Мирољуб, Божовић, Сања, "Будућност пашњака на Копаоничким планинама - развој пољопривреде или туризам" in Зборник радова међународне научне конференције „Туризам у савременом европском и евроазијском простору - стање, проблеми, изазови, перспективе“, Требиње (2022):691-704,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1175 .