TY  - JOUR
AU  - Knežević, Aleksandar
AU  - Gligorijević, Vera
PY  - 2023
UR  - http://gery.gef.bg.ac.rs/handle/123456789/1624
AB  - Despite considerable natural resources and a favourable geographical location, all indicators of population trends show declining tendencies, which were indicated much earlier than they were recognized as a demographic problem. The aim of the article is to explore the dynamics and intensity of population change in Eastern Serbia, but without analytical approaches to the components of population dynamics. The chosen temporal and spatial coverage of the research is in accordance with the methodological approach, which provides for the application of the comparative-statistical method to as many spatial units as possible, in order to determine the spatial dispersion of the indicators of population growth. The data sources in this research are censuses, and the presented indicators of population growth were derived according to the methodology of demographic research. The obtained results show a weak increase in the population of Eastern Serbia from 1948 to 1961, since then the values of the growth indicators stagnate for a short time and then decrease continuously. In the whole observation period from 1948-2011, the growth index shows a 21% decrease in the population of Eastern Serbia. The average annual growth rates of the population in Eastern Serbia were lower than the average annual growth rates of the total population of Central Serbia in all intermediate census periods until 2011, and this difference is even more pronounced if the city of Niš is excluded from the total population of Eastern Serbia. Although the dynamics of population growth in Eastern Serbia in the period 1948-2011 is characterized by linearity (either in the form of increase or decrease), it is striking that not all parts of the country participate equally. Only 4 municipalities and the city of Niš recorded an increase in population, while in the other 20 municipalities the population decreased. In 10 municipalities depopulation was already recorded in 1953-1961.
AB  - Упркос значајним природним ресурсима и повољном географском по- ложају сви показатељи пораста становништва показују опадајуће трендове који су  наговештени знатно раније него што су евидентирани као демографски проблем. За- то је циљ овог рада је усмерен на истраживање динамике и интензитета промена бро- ја становника Источне Србија, без аналитичких приступа компонентама популацио- не динамике. Одабрани временски и просторни обухват истраживања задовољавају  методолошки приступ који подразумева коришћење упоредно-статистичког метода  на што већем броју просторних јединица како би се установиле детаљне специфич- ности просторне диверзификације показатеља раста становништва. Изворе података  чини пописана статистика, приказани показатељи пораста становништва су изведе- ни у складу са методологијом демографских истраживања. Добијени резултати пока- зују слаб пораст становништва Источне Србије од 1948. до 1961. године, од када су  вредности показатеља раста у краћој стагнацији, а потом у континуираном опадању.  У укупном периоду посматрања 1948-2011. године индекс раста показује пад станов- ништва Источне Србије од 21%. Стопа просечног годишњег раста становништва  Источне Србије је у свим међупописним периодима до 2011. године била нижа у од- носу на стопу просечног годишњег раста укупног становништва Централне Србије,  при чему је ова разлика још израженија када се из укупног становништва Источне Србије изузме Град Ниш. Иако динамику промене броја становника Источне Србије у периоду 1948-2011. године карактерише линеарност (било у смислу пораста или опадања становништва), примећујемо да у њој нису равномерно партиципирали сви њени делови јер су само 4 општине и Град Ниш повећали број становника, док је у осталих 20 општина забележено опадање становништва, при чему је у 10 општина депопулација забележена већ у периоду 1953-1961. године.
PB  - Beograd : Srpsko geografsko društvo
T2  - Glasnik Srpskog geografskog drustva
T1  - The dynamics of population change in Eastern Serbia from the midlle of the 20th to the beginning of the 21st century
T1  - Динамика броја становника Источне Србије од половине 20. до почетка 21.в ека
VL  - 103
IS  - 2
SP  - 37
EP  - 66
DO  - 10.2298/GSGD2302037K
ER  - 

@article{
author = "Knežević, Aleksandar and Gligorijević, Vera",
year = "2023",
abstract = "Despite considerable natural resources and a favourable geographical location, all indicators of population trends show declining tendencies, which were indicated much earlier than they were recognized as a demographic problem. The aim of the article is to explore the dynamics and intensity of population change in Eastern Serbia, but without analytical approaches to the components of population dynamics. The chosen temporal and spatial coverage of the research is in accordance with the methodological approach, which provides for the application of the comparative-statistical method to as many spatial units as possible, in order to determine the spatial dispersion of the indicators of population growth. The data sources in this research are censuses, and the presented indicators of population growth were derived according to the methodology of demographic research. The obtained results show a weak increase in the population of Eastern Serbia from 1948 to 1961, since then the values of the growth indicators stagnate for a short time and then decrease continuously. In the whole observation period from 1948-2011, the growth index shows a 21% decrease in the population of Eastern Serbia. The average annual growth rates of the population in Eastern Serbia were lower than the average annual growth rates of the total population of Central Serbia in all intermediate census periods until 2011, and this difference is even more pronounced if the city of Niš is excluded from the total population of Eastern Serbia. Although the dynamics of population growth in Eastern Serbia in the period 1948-2011 is characterized by linearity (either in the form of increase or decrease), it is striking that not all parts of the country participate equally. Only 4 municipalities and the city of Niš recorded an increase in population, while in the other 20 municipalities the population decreased. In 10 municipalities depopulation was already recorded in 1953-1961., Упркос значајним природним ресурсима и повољном географском по- ложају сви показатељи пораста становништва показују опадајуће трендове који су  наговештени знатно раније него што су евидентирани као демографски проблем. За- то је циљ овог рада је усмерен на истраживање динамике и интензитета промена бро- ја становника Источне Србија, без аналитичких приступа компонентама популацио- не динамике. Одабрани временски и просторни обухват истраживања задовољавају  методолошки приступ који подразумева коришћење упоредно-статистичког метода  на што већем броју просторних јединица како би се установиле детаљне специфич- ности просторне диверзификације показатеља раста становништва. Изворе података  чини пописана статистика, приказани показатељи пораста становништва су изведе- ни у складу са методологијом демографских истраживања. Добијени резултати пока- зују слаб пораст становништва Источне Србије од 1948. до 1961. године, од када су  вредности показатеља раста у краћој стагнацији, а потом у континуираном опадању.  У укупном периоду посматрања 1948-2011. године индекс раста показује пад станов- ништва Источне Србије од 21%. Стопа просечног годишњег раста становништва  Источне Србије је у свим међупописним периодима до 2011. године била нижа у од- носу на стопу просечног годишњег раста укупног становништва Централне Србије,  при чему је ова разлика још израженија када се из укупног становништва Источне Србије изузме Град Ниш. Иако динамику промене броја становника Источне Србије у периоду 1948-2011. године карактерише линеарност (било у смислу пораста или опадања становништва), примећујемо да у њој нису равномерно партиципирали сви њени делови јер су само 4 општине и Град Ниш повећали број становника, док је у осталих 20 општина забележено опадање становништва, при чему је у 10 општина депопулација забележена већ у периоду 1953-1961. године.",
publisher = "Beograd : Srpsko geografsko društvo",
journal = "Glasnik Srpskog geografskog drustva",
title = "The dynamics of population change in Eastern Serbia from the midlle of the 20th to the beginning of the 21st century, Динамика броја становника Источне Србије од половине 20. до почетка 21.в ека",
volume = "103",
number = "2",
pages = "37-66",
doi = "10.2298/GSGD2302037K"
}

Knežević, A.,& Gligorijević, V.. (2023). The dynamics of population change in Eastern Serbia from the midlle of the 20th to the beginning of the 21st century. in Glasnik Srpskog geografskog drustva
Beograd : Srpsko geografsko društvo., 103(2), 37-66.
https://doi.org/10.2298/GSGD2302037K

Knežević A, Gligorijević V. The dynamics of population change in Eastern Serbia from the midlle of the 20th to the beginning of the 21st century. in Glasnik Srpskog geografskog drustva. 2023;103(2):37-66.
doi:10.2298/GSGD2302037K .

Knežević, Aleksandar, Gligorijević, Vera, "The dynamics of population change in Eastern Serbia from the midlle of the 20th to the beginning of the 21st century" in Glasnik Srpskog geografskog drustva, 103, no. 2 (2023):37-66,
https://doi.org/10.2298/GSGD2302037K . .

TY  - JOUR
AU  - Глигоријевић, Вера
AU  - Кнежевић, Александар
AU  - Бакић, Дамјан
PY  - 2023
UR  - http://gery.gef.bg.ac.rs/handle/123456789/1473
AB  - На стопу економске активности радно способног становништва старост и образовање двојако делују: преко специфичних стопа активности (директни или бихевиорални ефекти) и посредством нумеричке расподеле становништва (индиректни или композитни ефекти). Природа везе између активности, старења и образовања становништва је добро описана у демографској литератури, али је непознато у којој мери на ниво економске активности становништва утичу директна и индиректна компонента старења и образовања, да ли се однос компоненти мења током времена, и може ли се на основу доприноса ове две компоненте прецизније одредити потенцијал за проширење обима радне снаге. У раду се анализира период 2002–2021. година, када су вредности стопе активности у Србији флуктуирале, па је било интересантно истражити који су ефекти снажније деловали током две деценије дивергентних трендова опште стопе (опадање током 2002–2011. и раст од 2011. до 2021. године). Претпоставља се да су на ниво економске активности становништва јаче деловали бихевиорални него композитни ефекти. Анализа је ослоњена на податке
„Анкете о радној снази”, а за квантификацију доприноса директне и индиректне компоненте употребљен је у демографији често коришћен метод декомпозиције општих стопа. Резултати су показали да општа стопа активности становништва кореспондира са кретањем учешћа примарног радног контингента (25–55 година), и да је током читавог истраживаног периода структурна компонента била слабије изражена у односу на бихевиоралну, посебно у контингенту женског становништва. Са аспекта образовања добијени су слични резултати: на кретање нивоа економске активности становништва снажније су деловале промене специфичних стопа према нивоу образовања, него промена образовног састава становништва.
PB  - Нови Сад : Матица
T2  - Zbornik Matice srpske za društvene nauke
T1  - Директни и индиректни ефекти демографских структура на стопу партиципације у радној снази
IS  - 185
SP  - 31
EP  - 50
DO  - 10.2298/ZMSDN2385031G
ER  - 

@article{
author = "Глигоријевић, Вера and Кнежевић, Александар and Бакић, Дамјан",
year = "2023",
abstract = "На стопу економске активности радно способног становништва старост и образовање двојако делују: преко специфичних стопа активности (директни или бихевиорални ефекти) и посредством нумеричке расподеле становништва (индиректни или композитни ефекти). Природа везе између активности, старења и образовања становништва је добро описана у демографској литератури, али је непознато у којој мери на ниво економске активности становништва утичу директна и индиректна компонента старења и образовања, да ли се однос компоненти мења током времена, и може ли се на основу доприноса ове две компоненте прецизније одредити потенцијал за проширење обима радне снаге. У раду се анализира период 2002–2021. година, када су вредности стопе активности у Србији флуктуирале, па је било интересантно истражити који су ефекти снажније деловали током две деценије дивергентних трендова опште стопе (опадање током 2002–2011. и раст од 2011. до 2021. године). Претпоставља се да су на ниво економске активности становништва јаче деловали бихевиорални него композитни ефекти. Анализа је ослоњена на податке
„Анкете о радној снази”, а за квантификацију доприноса директне и индиректне компоненте употребљен је у демографији често коришћен метод декомпозиције општих стопа. Резултати су показали да општа стопа активности становништва кореспондира са кретањем учешћа примарног радног контингента (25–55 година), и да је током читавог истраживаног периода структурна компонента била слабије изражена у односу на бихевиоралну, посебно у контингенту женског становништва. Са аспекта образовања добијени су слични резултати: на кретање нивоа економске активности становништва снажније су деловале промене специфичних стопа према нивоу образовања, него промена образовног састава становништва.",
publisher = "Нови Сад : Матица",
journal = "Zbornik Matice srpske za društvene nauke",
title = "Директни и индиректни ефекти демографских структура на стопу партиципације у радној снази",
number = "185",
pages = "31-50",
doi = "10.2298/ZMSDN2385031G"
}

Глигоријевић, В., Кнежевић, А.,& Бакић, Д.. (2023). Директни и индиректни ефекти демографских структура на стопу партиципације у радној снази. in Zbornik Matice srpske za društvene nauke
Нови Сад : Матица.(185), 31-50.
https://doi.org/10.2298/ZMSDN2385031G

Глигоријевић В, Кнежевић А, Бакић Д. Директни и индиректни ефекти демографских структура на стопу партиципације у радној снази. in Zbornik Matice srpske za društvene nauke. 2023;(185):31-50.
doi:10.2298/ZMSDN2385031G .

Глигоријевић, Вера, Кнежевић, Александар, Бакић, Дамјан, "Директни и индиректни ефекти демографских структура на стопу партиципације у радној снази" in Zbornik Matice srpske za društvene nauke, no. 185 (2023):31-50,
https://doi.org/10.2298/ZMSDN2385031G . .

TY  - JOUR
AU  - Gligorijević, Vera
AU  - Knežević, Aleksandar
AU  - Bakić, Damjan
PY  - 2023
UR  - http://gery.gef.bg.ac.rs/handle/123456789/1467
AB  - The present work decomposes the recent increase in the labour force participation rate into two factors: the contribution of the age composition, and the contribution of the age- and sex-specific labour force participation rate. After a whole decade of stagnation, the labour force participation rate in Serbia has increased by 10% between 2012 and 2021, which opened the question of the deterministic basis for an increased economic activity in case of population that is aging and declining in size. For the purpose of decomposition, the method of overall rate decomposition has been used, which is considered to be the preferred standardization method. The results have shown that both the age composition as well as the age-specific labour force participation had
a positive effect on the increase in overall economic activity. The effect of the age -specific labour force participation rates was significantly higher, contributing to more than 76% of the overall change, whereas the age composition resulted in only 22% change (25% change in case of male population, and 21% in case of female population). These findings shifted the research focus from aging population, as the key determinant of the labour force participation rate, towards the factors affecting the increase of specific age related activity rates, but also towards the need to investigate the importance of other specific activity rates (apart from the age- and sex-related ones).
AB  - У раду се декомпонује рецентни пораст стопе активности становништва на допринос старосног састава и допринос стопа активности специфичних према полу и старости. После читаве деценије опадања, стопа активности становништва радног узраста у Србији је од 2011. до 2021. године порасла за 10 процентних поена, што је отворило питање детерминистичке основе повећања активности у условима опадања броја становника и старења укупног становништва. За декомпоновање пораста активности употребљен је метод декомпозиције општих стопа, који је у демографији утемељен у поступку стандардизације, а резултати су показали да је на раст економске активности становништва позитивно утицао и старосни састав и специфичне стопе. Допринос специфичних стопа активности био је значајно већи, и одговоран за више од 76% укупне промене, док је захваљујући старосном саставу остварено тек 22% разлике (25% разлике у случају активности мушког становништва и 21% разлике у активности женског становништва). Ови резултати су померили фокус истраживања са старења, као кључне детерминанте обима радне снаге, на факторе који утичу на пораст специфичних стопа активности по старости, али и потребу да се поред стопа активности специфичних према полу и старости, сагледа и значај других специфичних стопа активности.
PB  - Beograd : Srpsko geografsko društvo
T2  - Glasnik Srpskog geografskog drustva
T1  - Decomposition of the recent increase in the labour force participation rate in Serbia
T1  - Декомпозиција рецентног пораста економске активности становништва Србије
VL  - 103
IS  - 1
SP  - 475
EP  - 502
DO  - 10.2298/GSGD2301475G
ER  - 

@article{
author = "Gligorijević, Vera and Knežević, Aleksandar and Bakić, Damjan",
year = "2023",
abstract = "The present work decomposes the recent increase in the labour force participation rate into two factors: the contribution of the age composition, and the contribution of the age- and sex-specific labour force participation rate. After a whole decade of stagnation, the labour force participation rate in Serbia has increased by 10% between 2012 and 2021, which opened the question of the deterministic basis for an increased economic activity in case of population that is aging and declining in size. For the purpose of decomposition, the method of overall rate decomposition has been used, which is considered to be the preferred standardization method. The results have shown that both the age composition as well as the age-specific labour force participation had
a positive effect on the increase in overall economic activity. The effect of the age -specific labour force participation rates was significantly higher, contributing to more than 76% of the overall change, whereas the age composition resulted in only 22% change (25% change in case of male population, and 21% in case of female population). These findings shifted the research focus from aging population, as the key determinant of the labour force participation rate, towards the factors affecting the increase of specific age related activity rates, but also towards the need to investigate the importance of other specific activity rates (apart from the age- and sex-related ones)., У раду се декомпонује рецентни пораст стопе активности становништва на допринос старосног састава и допринос стопа активности специфичних према полу и старости. После читаве деценије опадања, стопа активности становништва радног узраста у Србији је од 2011. до 2021. године порасла за 10 процентних поена, што је отворило питање детерминистичке основе повећања активности у условима опадања броја становника и старења укупног становништва. За декомпоновање пораста активности употребљен је метод декомпозиције општих стопа, који је у демографији утемељен у поступку стандардизације, а резултати су показали да је на раст економске активности становништва позитивно утицао и старосни састав и специфичне стопе. Допринос специфичних стопа активности био је значајно већи, и одговоран за више од 76% укупне промене, док је захваљујући старосном саставу остварено тек 22% разлике (25% разлике у случају активности мушког становништва и 21% разлике у активности женског становништва). Ови резултати су померили фокус истраживања са старења, као кључне детерминанте обима радне снаге, на факторе који утичу на пораст специфичних стопа активности по старости, али и потребу да се поред стопа активности специфичних према полу и старости, сагледа и значај других специфичних стопа активности.",
publisher = "Beograd : Srpsko geografsko društvo",
journal = "Glasnik Srpskog geografskog drustva",
title = "Decomposition of the recent increase in the labour force participation rate in Serbia, Декомпозиција рецентног пораста економске активности становништва Србије",
volume = "103",
number = "1",
pages = "475-502",
doi = "10.2298/GSGD2301475G"
}

Gligorijević, V., Knežević, A.,& Bakić, D.. (2023). Decomposition of the recent increase in the labour force participation rate in Serbia. in Glasnik Srpskog geografskog drustva
Beograd : Srpsko geografsko društvo., 103(1), 475-502.
https://doi.org/10.2298/GSGD2301475G

Gligorijević V, Knežević A, Bakić D. Decomposition of the recent increase in the labour force participation rate in Serbia. in Glasnik Srpskog geografskog drustva. 2023;103(1):475-502.
doi:10.2298/GSGD2301475G .

Gligorijević, Vera, Knežević, Aleksandar, Bakić, Damjan, "Decomposition of the recent increase in the labour force participation rate in Serbia" in Glasnik Srpskog geografskog drustva, 103, no. 1 (2023):475-502,
https://doi.org/10.2298/GSGD2301475G . .

TY  - JOUR
AU  - Vasić, Petar
AU  - Gligorijević, Vera
PY  - 2023
UR  - http://gery.gef.bg.ac.rs/handle/123456789/1507
AB  - Demographic projections represent a multi-purpose instrument in predicting the population development for the purpose of spatial planning and organizing as well as local economic development. In Serbia, demographic projections are very rarely produced on territorial levels lower than regional, therefore, the projections that are depicted in this work will be focused on the municipality of Negotin with the goal of observing an exceptionally depopulated area located in Eastern Serbia. The projections have been created with a time horizon of the year 2040 by using the cohort-component method which is wellestablished in literature as a prevailing method of producing population projections. Population projections for the municipality of Negotin have been constructed in three variants all relying on the initial hypotheses of fertility, mortality, and migrations. This is also the first time that such projections have been made separately for a rural and urban area of the municipality of Negotin. Results have shown that by the year 2040, the population will range between 17 and 18 thousand citizens, with the depopulation rate in rural areas being twice as high as that of urban ones. With the current demographic state in mind, it is evident that only direct interventions in the domain of migrational policies could slow down the pace of depopulation. This is due to the fact that the current fertility potential is undoubtedly insufficient to slow down depopulation even in the occurrence of a complete response to pronatalist policies.
AB  - Демографске пројекције представљају вишеструко користан инструмент предикције развоја становништва у сврху планирања и организације простора и локалног економског развоја. У Србији су пројекције становништва врло ретке за територијални ниво нижи од регионалног, па су стога у овом раду пројекције изражене за општину Неготин, са циљем да се сагледају демографске развојне перспективе једне изразито депопулационе зоне у Источној Србији. Пројекције су израђене за временски хоризонт до 2040. године, а употребљен је кохортно компонентни метод који је као доминантан приступ за израду популационих пројекција добро утемељен у литератури. Пројекције становништва за општину Неготин израђене су у три варијанте у зависности од улазних хипотеза о фертилитету, морталитету и миграцијама и први пут да су изражене понаособ за сеоска и градско насеље. Резултати су показали да ће до 2040. године на простору општине живети између 17 и 18 хиљада становника, са двоструко вишим интензитетом депопулације у сеоском подручју. Но основу тренутног стања становништва евидентно је да би једино директне интервенције у домену миграционе политике могле успорити депопулацију, јер је фертилни потенцијал у овом тренутку недовољан да успори депопулацију чак и у случају потпуног одзива на мере пронаталитетне политике.
PB  - Beograd : Srpsko geografsko društvo
T2  - Glasnik Srpskog geografskog drustva
T1  - Demograhpic projections of depopulated zones in Serbia: the example of the municipality of Negotin
T1  - Демографске пројекције депопулационих зона у Србији: пример општине Неготин
VL  - 103
IS  - 2
SP  - 1
EP  - 36
DO  - 10.2298/GSGD2302001V
ER  - 

@article{
author = "Vasić, Petar and Gligorijević, Vera",
year = "2023",
abstract = "Demographic projections represent a multi-purpose instrument in predicting the population development for the purpose of spatial planning and organizing as well as local economic development. In Serbia, demographic projections are very rarely produced on territorial levels lower than regional, therefore, the projections that are depicted in this work will be focused on the municipality of Negotin with the goal of observing an exceptionally depopulated area located in Eastern Serbia. The projections have been created with a time horizon of the year 2040 by using the cohort-component method which is wellestablished in literature as a prevailing method of producing population projections. Population projections for the municipality of Negotin have been constructed in three variants all relying on the initial hypotheses of fertility, mortality, and migrations. This is also the first time that such projections have been made separately for a rural and urban area of the municipality of Negotin. Results have shown that by the year 2040, the population will range between 17 and 18 thousand citizens, with the depopulation rate in rural areas being twice as high as that of urban ones. With the current demographic state in mind, it is evident that only direct interventions in the domain of migrational policies could slow down the pace of depopulation. This is due to the fact that the current fertility potential is undoubtedly insufficient to slow down depopulation even in the occurrence of a complete response to pronatalist policies., Демографске пројекције представљају вишеструко користан инструмент предикције развоја становништва у сврху планирања и организације простора и локалног економског развоја. У Србији су пројекције становништва врло ретке за територијални ниво нижи од регионалног, па су стога у овом раду пројекције изражене за општину Неготин, са циљем да се сагледају демографске развојне перспективе једне изразито депопулационе зоне у Источној Србији. Пројекције су израђене за временски хоризонт до 2040. године, а употребљен је кохортно компонентни метод који је као доминантан приступ за израду популационих пројекција добро утемељен у литератури. Пројекције становништва за општину Неготин израђене су у три варијанте у зависности од улазних хипотеза о фертилитету, морталитету и миграцијама и први пут да су изражене понаособ за сеоска и градско насеље. Резултати су показали да ће до 2040. године на простору општине живети између 17 и 18 хиљада становника, са двоструко вишим интензитетом депопулације у сеоском подручју. Но основу тренутног стања становништва евидентно је да би једино директне интервенције у домену миграционе политике могле успорити депопулацију, јер је фертилни потенцијал у овом тренутку недовољан да успори депопулацију чак и у случају потпуног одзива на мере пронаталитетне политике.",
publisher = "Beograd : Srpsko geografsko društvo",
journal = "Glasnik Srpskog geografskog drustva",
title = "Demograhpic projections of depopulated zones in Serbia: the example of the municipality of Negotin, Демографске пројекције депопулационих зона у Србији: пример општине Неготин",
volume = "103",
number = "2",
pages = "1-36",
doi = "10.2298/GSGD2302001V"
}

Vasić, P.,& Gligorijević, V.. (2023). Demograhpic projections of depopulated zones in Serbia: the example of the municipality of Negotin. in Glasnik Srpskog geografskog drustva
Beograd : Srpsko geografsko društvo., 103(2), 1-36.
https://doi.org/10.2298/GSGD2302001V

Vasić P, Gligorijević V. Demograhpic projections of depopulated zones in Serbia: the example of the municipality of Negotin. in Glasnik Srpskog geografskog drustva. 2023;103(2):1-36.
doi:10.2298/GSGD2302001V .

Vasić, Petar, Gligorijević, Vera, "Demograhpic projections of depopulated zones in Serbia: the example of the municipality of Negotin" in Glasnik Srpskog geografskog drustva, 103, no. 2 (2023):1-36,
https://doi.org/10.2298/GSGD2302001V . .

TY  - JOUR
AU  - Gligorijević, Vera
PY  - 2022
UR  - http://gery.gef.bg.ac.rs/handle/123456789/1635
PB  - Beograd : Univerzitet u Beogradu - Geografski fakultet
T2  - Demografija
T1  - Wolfgang Lutz: Advanced Introduction to Demography, Edward Elgar Publishing Ltd, 2021
IS  - 19
SP  - 99
EP  - 100
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1635
ER  - 

@article{
author = "Gligorijević, Vera",
year = "2022",
publisher = "Beograd : Univerzitet u Beogradu - Geografski fakultet",
journal = "Demografija",
title = "Wolfgang Lutz: Advanced Introduction to Demography, Edward Elgar Publishing Ltd, 2021",
number = "19",
pages = "99-100",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1635"
}

Gligorijević, V.. (2022). Wolfgang Lutz: Advanced Introduction to Demography, Edward Elgar Publishing Ltd, 2021. in Demografija
Beograd : Univerzitet u Beogradu - Geografski fakultet.(19), 99-100.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1635

Gligorijević V. Wolfgang Lutz: Advanced Introduction to Demography, Edward Elgar Publishing Ltd, 2021. in Demografija. 2022;(19):99-100.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1635 .

Gligorijević, Vera, "Wolfgang Lutz: Advanced Introduction to Demography, Edward Elgar Publishing Ltd, 2021" in Demografija, no. 19 (2022):99-100,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1635 .

TY  - JOUR
AU  - Gligorijević, Vera
AU  - Bakić, Damjan
PY  - 2022
UR  - http://gery.gef.bg.ac.rs/handle/123456789/1464
AB  - U radu se istražuju promene obrazovnog sastava bračnih partnera u bivšim jugoslovenskim republikama, posebno opadanje učešća brakova u kojima su muškarci obrazovaniji od žena (hipergamni brakovi). U osnovi ovih promena jeste razvoj tercijarnog obrazovanja i nastanak polne asimetrije visokoobrazovanih lica, usled kojih je u prve dve decenije XX veka došlo do porasta učešća bračnih zajednica u kojima su žene obrazovanije. Analiza se pretežno temelji na podacima Demografske (vitalne) statistike, a period koji je obuhvaćen istraživanjem odnosi se na poslednjih pedeset godina. Koristeći se specifičnim pokazateljima (F i H indeksom) i korelacionom analizom, dobijeni su rezultati koji su pokazali da obrazovna hipergamija opada u svim istraživanim zemljama, kao i da je opadanje hipergamije povezano sa prevagom žena među visokoobrazovanim licima. Rezultati daju nove uvide u tumačenje izbora partnera posredstvom socioekonomskih karakteristika, ali i ukazuju na ključnu ulogu koju u procesu selekcije ima obrazovna kompozicija stanovništva.
AB  - This paper examines marital market preferences and opportunities, given the gender asymmetry of education and the limited supply of equally educated partners (especially in the higher education segment), and explores selection patterns resulting from new composite changes for at-risk populations entering into a marriage. Specifically, we are researching mixed marriages by education and changes in the patterns of that selection in the former Yugoslav republics. The assessment of the impact of changes in educational characteristics by gender on patterns of marital pairing and the reduction of the level of educational hypergamy was performed by analysing the movement of F-index and H-index values from 1970 to 2020 and their correlation coefficient. The results showed that educational hypergamy is declining in all countries and that the decline in hypergamy is positively associated with the predominance of women among highly educated individuals.
PB  - Beograd : Institut društvenih nauka - Centar za demografska istraživanja
T2  - Stanovništvo
T1  - Opadanje obrazovne hipergamije u bivšim jugoslovenskim republikama
T1  - The decline of educational hypergamy in the former Yugoslav republics
VL  - 60
IS  - 1
SP  - 69
EP  - 96
DO  - 10.2298/STNV2201069G
ER  - 

@article{
author = "Gligorijević, Vera and Bakić, Damjan",
year = "2022",
abstract = "U radu se istražuju promene obrazovnog sastava bračnih partnera u bivšim jugoslovenskim republikama, posebno opadanje učešća brakova u kojima su muškarci obrazovaniji od žena (hipergamni brakovi). U osnovi ovih promena jeste razvoj tercijarnog obrazovanja i nastanak polne asimetrije visokoobrazovanih lica, usled kojih je u prve dve decenije XX veka došlo do porasta učešća bračnih zajednica u kojima su žene obrazovanije. Analiza se pretežno temelji na podacima Demografske (vitalne) statistike, a period koji je obuhvaćen istraživanjem odnosi se na poslednjih pedeset godina. Koristeći se specifičnim pokazateljima (F i H indeksom) i korelacionom analizom, dobijeni su rezultati koji su pokazali da obrazovna hipergamija opada u svim istraživanim zemljama, kao i da je opadanje hipergamije povezano sa prevagom žena među visokoobrazovanim licima. Rezultati daju nove uvide u tumačenje izbora partnera posredstvom socioekonomskih karakteristika, ali i ukazuju na ključnu ulogu koju u procesu selekcije ima obrazovna kompozicija stanovništva., This paper examines marital market preferences and opportunities, given the gender asymmetry of education and the limited supply of equally educated partners (especially in the higher education segment), and explores selection patterns resulting from new composite changes for at-risk populations entering into a marriage. Specifically, we are researching mixed marriages by education and changes in the patterns of that selection in the former Yugoslav republics. The assessment of the impact of changes in educational characteristics by gender on patterns of marital pairing and the reduction of the level of educational hypergamy was performed by analysing the movement of F-index and H-index values from 1970 to 2020 and their correlation coefficient. The results showed that educational hypergamy is declining in all countries and that the decline in hypergamy is positively associated with the predominance of women among highly educated individuals.",
publisher = "Beograd : Institut društvenih nauka - Centar za demografska istraživanja",
journal = "Stanovništvo",
title = "Opadanje obrazovne hipergamije u bivšim jugoslovenskim republikama, The decline of educational hypergamy in the former Yugoslav republics",
volume = "60",
number = "1",
pages = "69-96",
doi = "10.2298/STNV2201069G"
}

Gligorijević, V.,& Bakić, D.. (2022). Opadanje obrazovne hipergamije u bivšim jugoslovenskim republikama. in Stanovništvo
Beograd : Institut društvenih nauka - Centar za demografska istraživanja., 60(1), 69-96.
https://doi.org/10.2298/STNV2201069G

Gligorijević V, Bakić D. Opadanje obrazovne hipergamije u bivšim jugoslovenskim republikama. in Stanovništvo. 2022;60(1):69-96.
doi:10.2298/STNV2201069G .

Gligorijević, Vera, Bakić, Damjan, "Opadanje obrazovne hipergamije u bivšim jugoslovenskim republikama" in Stanovništvo, 60, no. 1 (2022):69-96,
https://doi.org/10.2298/STNV2201069G . .

TY  - CHAP
AU  - Глигоријевић, Вера
AU  - Бакић, Дамјан
PY  - 2022
UR  - http://gery.gef.bg.ac.rs/handle/123456789/1559
PB  - Београд : Универзитет у Београду - Географски факултет
T2  - Становништво Србије : како управљати демографским изазовима
T1  - Људски капитал и радна снага у Србији: потенцијали и ограничења
SP  - 145
EP  - 166
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1559
ER  - 

@inbook{
author = "Глигоријевић, Вера and Бакић, Дамјан",
year = "2022",
publisher = "Београд : Универзитет у Београду - Географски факултет",
journal = "Становништво Србије : како управљати демографским изазовима",
booktitle = "Људски капитал и радна снага у Србији: потенцијали и ограничења",
pages = "145-166",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1559"
}

Глигоријевић, В.,& Бакић, Д.. (2022). Људски капитал и радна снага у Србији: потенцијали и ограничења. in Становништво Србије : како управљати демографским изазовима
Београд : Универзитет у Београду - Географски факултет., 145-166.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1559

Глигоријевић В, Бакић Д. Људски капитал и радна снага у Србији: потенцијали и ограничења. in Становништво Србије : како управљати демографским изазовима. 2022;:145-166.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1559 .

Глигоријевић, Вера, Бакић, Дамјан, "Људски капитал и радна снага у Србији: потенцијали и ограничења" in Становништво Србије : како управљати демографским изазовима (2022):145-166,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1559 .

TY  - CONF
AU  - Bakić, Damjan
AU  - Trnavčević, Nevena
AU  - Gligorijević, Vera
PY  - 2022
UR  - http://gery.gef.bg.ac.rs/handle/123456789/1478
AB  - U prostornom planiranju stanovništvo je prepoznato kao specifičan resurs koji se mora kontinuirano pratiti, naročito u kriznim periodima, kada dolazi do određenih strukturnih promena u društvu. Plmer takvih promena jesu demografski trendovi nastali kao direktna posledica pandemije virusa COVID-19. Pandemije najintezivnije utiču na demografski razvoj preko povišenog nivoa mortaliteta u populaciji, stoga je u fokusu ovog rada uticaj virusa COVID-19 na smrtnost stanovništva na regionalnom i lokalnom nivou u Srbiji. U postupku istraživanja biće izdvojeni klasteri regiona i opština u Srbiji koji se međusobno diferenciraju prema nivou smrtnosti uzrokovanog ovim virusom. Rezultati su pokazali da su od kovida bile najugroženije opštine sa starim stanovništvom, ali je opšti zaključak da razlika u nivou smrtnosti od virusu najvećim delom zavisi od učestalosti kontakata u populaciji, koji su u radu apstrahovani preko udela višegeneracijskih domaćinstava. Konstatovano je da pandemija, s obzirom na kontinuitet procesa starenja u većini lokalnih samouprava Srbije, utiče na dalju eroziju demografskih resursa mnogih regiona Srbije. Istraživanja kojima su u fokusu negativni uticaji pandemije na demografski razvitak značajna su zarad kreiranja adekvatnih populacionih mera na lokalnom nivou, ali i kao preduslov za njihovu reviziju u skladu sa recentnim demografskim trendovima.
PB  - Beograd : Asocijacija prostornih planera Srbije
PB  - Beograd : Univerzitet u Beogradu - Geografski fakultet
C3  - Zbornik radova Devetog naučno-stručnog skupa sa međunarodnim učešćem "Lokalna samouprava u planiranju i uređenju prostora i naselja", Veliko Gradište
T1  - Pandemija virusa COVID-19 kao ograničavajući faktor demografskog razvoja lokalnih samouprava u Srbiji
SP  - 389
EP  - 398
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1478
ER  - 

@conference{
author = "Bakić, Damjan and Trnavčević, Nevena and Gligorijević, Vera",
year = "2022",
abstract = "U prostornom planiranju stanovništvo je prepoznato kao specifičan resurs koji se mora kontinuirano pratiti, naročito u kriznim periodima, kada dolazi do određenih strukturnih promena u društvu. Plmer takvih promena jesu demografski trendovi nastali kao direktna posledica pandemije virusa COVID-19. Pandemije najintezivnije utiču na demografski razvoj preko povišenog nivoa mortaliteta u populaciji, stoga je u fokusu ovog rada uticaj virusa COVID-19 na smrtnost stanovništva na regionalnom i lokalnom nivou u Srbiji. U postupku istraživanja biće izdvojeni klasteri regiona i opština u Srbiji koji se međusobno diferenciraju prema nivou smrtnosti uzrokovanog ovim virusom. Rezultati su pokazali da su od kovida bile najugroženije opštine sa starim stanovništvom, ali je opšti zaključak da razlika u nivou smrtnosti od virusu najvećim delom zavisi od učestalosti kontakata u populaciji, koji su u radu apstrahovani preko udela višegeneracijskih domaćinstava. Konstatovano je da pandemija, s obzirom na kontinuitet procesa starenja u većini lokalnih samouprava Srbije, utiče na dalju eroziju demografskih resursa mnogih regiona Srbije. Istraživanja kojima su u fokusu negativni uticaji pandemije na demografski razvitak značajna su zarad kreiranja adekvatnih populacionih mera na lokalnom nivou, ali i kao preduslov za njihovu reviziju u skladu sa recentnim demografskim trendovima.",
publisher = "Beograd : Asocijacija prostornih planera Srbije, Beograd : Univerzitet u Beogradu - Geografski fakultet",
journal = "Zbornik radova Devetog naučno-stručnog skupa sa međunarodnim učešćem "Lokalna samouprava u planiranju i uređenju prostora i naselja", Veliko Gradište",
title = "Pandemija virusa COVID-19 kao ograničavajući faktor demografskog razvoja lokalnih samouprava u Srbiji",
pages = "389-398",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1478"
}

Bakić, D., Trnavčević, N.,& Gligorijević, V.. (2022). Pandemija virusa COVID-19 kao ograničavajući faktor demografskog razvoja lokalnih samouprava u Srbiji. in Zbornik radova Devetog naučno-stručnog skupa sa međunarodnim učešćem "Lokalna samouprava u planiranju i uređenju prostora i naselja", Veliko Gradište
Beograd : Asocijacija prostornih planera Srbije., 389-398.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1478

Bakić D, Trnavčević N, Gligorijević V. Pandemija virusa COVID-19 kao ograničavajući faktor demografskog razvoja lokalnih samouprava u Srbiji. in Zbornik radova Devetog naučno-stručnog skupa sa međunarodnim učešćem "Lokalna samouprava u planiranju i uređenju prostora i naselja", Veliko Gradište. 2022;:389-398.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1478 .

Bakić, Damjan, Trnavčević, Nevena, Gligorijević, Vera, "Pandemija virusa COVID-19 kao ograničavajući faktor demografskog razvoja lokalnih samouprava u Srbiji" in Zbornik radova Devetog naučno-stručnog skupa sa međunarodnim učešćem "Lokalna samouprava u planiranju i uređenju prostora i naselja", Veliko Gradište (2022):389-398,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1478 .

TY  - JOUR
AU  - Bakić, Damjan
AU  - Gligorijević, Vera
PY  - 2022
UR  - http://gery.gef.bg.ac.rs/handle/123456789/1472
AB  - This paper explores marital matching patterns from the perspective of the partners’ educational   attainment,   focusing   on   the   link   between   gender   asymmetry   in   education   and   educational hypergamy. In order to assess to what extent the tendency for women to marry men of higher educational status is related to the educational gender gap in Serbia and Slovenia, we calculate an index for women’s educational advantage, and an index for the prevalence of educational hypergamy. Our results confirm the following: the growth of education is associated with an increase in female educational advantage; the relationship between female educational advantage and educational hypergamy is strongly negative; and there are no significant differences in assortative mating patterns between Serbia and Slovenia.
PB  - Ljubljana: Geografski inštitut Antona Melika ZRC SAZU
T2  - Acta Geographica Slovenica - Geografski zbornik
T1  - The Change in Educational Assortative Mating in Serbia and Slovenia, 1970–2020
VL  - 62
IS  - 2
SP  - 7
EP  - 22
DO  - 10.3986/AGS.10496
ER  - 

@article{
author = "Bakić, Damjan and Gligorijević, Vera",
year = "2022",
abstract = "This paper explores marital matching patterns from the perspective of the partners’ educational   attainment,   focusing   on   the   link   between   gender   asymmetry   in   education   and   educational hypergamy. In order to assess to what extent the tendency for women to marry men of higher educational status is related to the educational gender gap in Serbia and Slovenia, we calculate an index for women’s educational advantage, and an index for the prevalence of educational hypergamy. Our results confirm the following: the growth of education is associated with an increase in female educational advantage; the relationship between female educational advantage and educational hypergamy is strongly negative; and there are no significant differences in assortative mating patterns between Serbia and Slovenia.",
publisher = "Ljubljana: Geografski inštitut Antona Melika ZRC SAZU",
journal = "Acta Geographica Slovenica - Geografski zbornik",
title = "The Change in Educational Assortative Mating in Serbia and Slovenia, 1970–2020",
volume = "62",
number = "2",
pages = "7-22",
doi = "10.3986/AGS.10496"
}

Bakić, D.,& Gligorijević, V.. (2022). The Change in Educational Assortative Mating in Serbia and Slovenia, 1970–2020. in Acta Geographica Slovenica - Geografski zbornik
Ljubljana: Geografski inštitut Antona Melika ZRC SAZU., 62(2), 7-22.
https://doi.org/10.3986/AGS.10496

Bakić D, Gligorijević V. The Change in Educational Assortative Mating in Serbia and Slovenia, 1970–2020. in Acta Geographica Slovenica - Geografski zbornik. 2022;62(2):7-22.
doi:10.3986/AGS.10496 .

Bakić, Damjan, Gligorijević, Vera, "The Change in Educational Assortative Mating in Serbia and Slovenia, 1970–2020" in Acta Geographica Slovenica - Geografski zbornik, 62, no. 2 (2022):7-22,
https://doi.org/10.3986/AGS.10496 . .

TY  - CONF
AU  - Vasić, Petar
AU  - Gligorijević, Vera
PY  - 2021
UR  - http://gery.gef.bg.ac.rs/handle/123456789/1309
AB  - Značaj demografske analize u prostornim planovima različitog nivoa ne bi trebalo
da bude upitan, ali se u praksi obim, detaljnost i dubina demografske analize povećavaju sa
nivoom planskih dokumenata. Međutim, jedino što bi trebalo da pravi razliku kada je različit
tertiorijalni obuhvat demografske analize u pitanju, jeste različit uticaj komponenti kretanja
stanovništva. Viši teritorijalni nivo, niži značaj migracija i obrnuto. U tom smislu, nesumnjivo
je da vitalne komponente kretanja stanovništva imaju dominantnu ulogu u okviru demografske
analize za potrebe planova na nacionalnom nivou. Vitalne komponente kretanja stanovništva i
starosno-polna struktura kao njihova rezultanta predstavljaju demografsku bazu za formiranje
broja, veličine i starosnog sastava domaćinstava koja su u demografskoj analizi u prostornim
planovima nepravedno izostavljena. Naime značajan deo planiranja je u tesnoj vezi sa brojem,
strukturom, distribucijom i prosečnom veličinom domaćinstva. Neki od aspekata prostornog
planiranja nacionalnog nivoa koji su visoko uslovljeni veličinom, brojem i prostornom distribucijom
domaćinstava jesu saobraćajna infrastruktura, uređenje naselja, kapacitet i diverzifikacija
javnih službi, privatno stanovanje, energetska i telekomunikaciona infrastruktura (u sektoru
domaćinstva), upravljanje komunalnim otpadom, itd. iz čega proističe važnost demografske
analize domaćinstava.
PB  - Beograd : Asocijacija prostornih planera Srbije
PB  - Beograd : Univerzitet u Beogradu - Geografski fakultet
C3  - Zbornik radova Jedanaestog naučno-stručnog skupa sa međunarodnim učešćem "Planska i normativna zaštita prostora i životne sredine", Vršac
T1  - Demografska analiza u prostornim planovima nacionalnog nivoa - Iskustva i preporuke
SP  - 427
EP  - 432
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1309
ER  - 

@conference{
author = "Vasić, Petar and Gligorijević, Vera",
year = "2021",
abstract = "Značaj demografske analize u prostornim planovima različitog nivoa ne bi trebalo
da bude upitan, ali se u praksi obim, detaljnost i dubina demografske analize povećavaju sa
nivoom planskih dokumenata. Međutim, jedino što bi trebalo da pravi razliku kada je različit
tertiorijalni obuhvat demografske analize u pitanju, jeste različit uticaj komponenti kretanja
stanovništva. Viši teritorijalni nivo, niži značaj migracija i obrnuto. U tom smislu, nesumnjivo
je da vitalne komponente kretanja stanovništva imaju dominantnu ulogu u okviru demografske
analize za potrebe planova na nacionalnom nivou. Vitalne komponente kretanja stanovništva i
starosno-polna struktura kao njihova rezultanta predstavljaju demografsku bazu za formiranje
broja, veličine i starosnog sastava domaćinstava koja su u demografskoj analizi u prostornim
planovima nepravedno izostavljena. Naime značajan deo planiranja je u tesnoj vezi sa brojem,
strukturom, distribucijom i prosečnom veličinom domaćinstva. Neki od aspekata prostornog
planiranja nacionalnog nivoa koji su visoko uslovljeni veličinom, brojem i prostornom distribucijom
domaćinstava jesu saobraćajna infrastruktura, uređenje naselja, kapacitet i diverzifikacija
javnih službi, privatno stanovanje, energetska i telekomunikaciona infrastruktura (u sektoru
domaćinstva), upravljanje komunalnim otpadom, itd. iz čega proističe važnost demografske
analize domaćinstava.",
publisher = "Beograd : Asocijacija prostornih planera Srbije, Beograd : Univerzitet u Beogradu - Geografski fakultet",
journal = "Zbornik radova Jedanaestog naučno-stručnog skupa sa međunarodnim učešćem "Planska i normativna zaštita prostora i životne sredine", Vršac",
title = "Demografska analiza u prostornim planovima nacionalnog nivoa - Iskustva i preporuke",
pages = "427-432",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1309"
}

Vasić, P.,& Gligorijević, V.. (2021). Demografska analiza u prostornim planovima nacionalnog nivoa - Iskustva i preporuke. in Zbornik radova Jedanaestog naučno-stručnog skupa sa međunarodnim učešćem "Planska i normativna zaštita prostora i životne sredine", Vršac
Beograd : Asocijacija prostornih planera Srbije., 427-432.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1309

Vasić P, Gligorijević V. Demografska analiza u prostornim planovima nacionalnog nivoa - Iskustva i preporuke. in Zbornik radova Jedanaestog naučno-stručnog skupa sa međunarodnim učešćem "Planska i normativna zaštita prostora i životne sredine", Vršac. 2021;:427-432.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1309 .

Vasić, Petar, Gligorijević, Vera, "Demografska analiza u prostornim planovima nacionalnog nivoa - Iskustva i preporuke" in Zbornik radova Jedanaestog naučno-stručnog skupa sa međunarodnim učešćem "Planska i normativna zaštita prostora i životne sredine", Vršac (2021):427-432,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_1309 .

TY  - JOUR
AU  - Gligorijević, Vera
AU  - Vasić, Petar
PY  - 2018
UR  - https://gery.gef.bg.ac.rs/handle/123456789/946
AB  - To explain the causes of the recent decrease in economic activity in Serbia and ascertain the extent to which population aging has contributed to this phenomenon, this paper uses the decomposition method to quantify two different kinds of effects: composite and direct. Direct effects or rate effects occur due to changes in the population's behaviour, typically brought on by a changed cultural or institutional context or changes in the state of the labour market. Composite effects represent purely demographic effects, arising due to age re-composition of the population. This paper uses census data and the Prithwis Das Gupta decomposition method - widely accepted as best practice for this type of research. The results have shown that behavioural factors were twice as important as demographic factors in explaining the decrease in the rate of economic activity seen in the most recent inter-censal period.
AB  - Kako bi ce objasniliuzroci opadanja ekonomske aktivnosti stanovništva Srbije i pokazalo u kojoj meri starenje uzrokuje smanjenje broja aktivnih, u ovom radu ce upotrebom dekompozitnog metoda kvantifikuje uticaj dve vrste efekata: direktnih i kompozitnih. Direktni ili efekti stopa nastaju usled promena u ponašanju stanovništva, obično zbog izmenjenog kulturnog i institucionalnog konteksta i (nejprilika na tržištu rada, dok su kompozitni efekti čisti demografski efekti koji nastaju kao posledica prekomponovanja stanovništva prema starosti. U radu ce koriste podaci popisne statistike i dekompozitni metod P. Das Gupte koji je odabran kao najprikladniji za ovu vrstu istraživanja. Rezultati su pokazali da su u poslednjem međupopisnom periodu, na opadanje stope aktivnosti radnog kontingenta u Srbiji dvostruko više uticali bihejvioralni nego demografski faktori.
PB  - Matica srpska, Novi Sad
T2  - Zbornik Matice srpske za društvene nauke
T1  - Contribution of the aging to the decrease in the rate of economic activity: Quantification with the decomposition method
T1  - Doprinos starenja opadanju stope aktivnosti - kvantifikacija dekompozitnim metodom
IS  - 167
SP  - 525
EP  - 535
DO  - 10.2298/ZMSDN1867525G
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_946
ER  - 

@article{
author = "Gligorijević, Vera and Vasić, Petar",
year = "2018",
abstract = "To explain the causes of the recent decrease in economic activity in Serbia and ascertain the extent to which population aging has contributed to this phenomenon, this paper uses the decomposition method to quantify two different kinds of effects: composite and direct. Direct effects or rate effects occur due to changes in the population's behaviour, typically brought on by a changed cultural or institutional context or changes in the state of the labour market. Composite effects represent purely demographic effects, arising due to age re-composition of the population. This paper uses census data and the Prithwis Das Gupta decomposition method - widely accepted as best practice for this type of research. The results have shown that behavioural factors were twice as important as demographic factors in explaining the decrease in the rate of economic activity seen in the most recent inter-censal period., Kako bi ce objasniliuzroci opadanja ekonomske aktivnosti stanovništva Srbije i pokazalo u kojoj meri starenje uzrokuje smanjenje broja aktivnih, u ovom radu ce upotrebom dekompozitnog metoda kvantifikuje uticaj dve vrste efekata: direktnih i kompozitnih. Direktni ili efekti stopa nastaju usled promena u ponašanju stanovništva, obično zbog izmenjenog kulturnog i institucionalnog konteksta i (nejprilika na tržištu rada, dok su kompozitni efekti čisti demografski efekti koji nastaju kao posledica prekomponovanja stanovništva prema starosti. U radu ce koriste podaci popisne statistike i dekompozitni metod P. Das Gupte koji je odabran kao najprikladniji za ovu vrstu istraživanja. Rezultati su pokazali da su u poslednjem međupopisnom periodu, na opadanje stope aktivnosti radnog kontingenta u Srbiji dvostruko više uticali bihejvioralni nego demografski faktori.",
publisher = "Matica srpska, Novi Sad",
journal = "Zbornik Matice srpske za društvene nauke",
title = "Contribution of the aging to the decrease in the rate of economic activity: Quantification with the decomposition method, Doprinos starenja opadanju stope aktivnosti - kvantifikacija dekompozitnim metodom",
number = "167",
pages = "525-535",
doi = "10.2298/ZMSDN1867525G",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_946"
}

Gligorijević, V.,& Vasić, P.. (2018). Contribution of the aging to the decrease in the rate of economic activity: Quantification with the decomposition method. in Zbornik Matice srpske za društvene nauke
Matica srpska, Novi Sad.(167), 525-535.
https://doi.org/10.2298/ZMSDN1867525G
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_946

Gligorijević V, Vasić P. Contribution of the aging to the decrease in the rate of economic activity: Quantification with the decomposition method. in Zbornik Matice srpske za društvene nauke. 2018;(167):525-535.
doi:10.2298/ZMSDN1867525G
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_946 .

Gligorijević, Vera, Vasić, Petar, "Contribution of the aging to the decrease in the rate of economic activity: Quantification with the decomposition method" in Zbornik Matice srpske za društvene nauke, no. 167 (2018):525-535,
https://doi.org/10.2298/ZMSDN1867525G .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_946 .

TY  - JOUR
AU  - Васић, Петар
AU  - Глигоријевић, Вера
PY  - 2018
UR  - https://gery.gef.bg.ac.rs/handle/123456789/931
AB  - Једна од две кључне мере подстицања рађања у оквиру Закона о финансијској подршци породици с децом јесте накнада зараде током породиљског одсуства. Управо је ова мера окосница система усклађивања рада и родитељства, а у овом раду ће бити размотрени потенцијални ефекти овакве мере на квантум и темпо рађања, приказани примери добре праксе у другим државама и предложена могућа решења у вези с овом мером. Начин на који је мера формулисана, односно специфични услови на онову којих се остварује, могуће, уз позитивне продукују и одређене негативне ефекте на темпо рађања, а самим тиме индиректно и на квантум фертилитета. Бројни примери различитих решења за усклађивање рада и родитељства могу послужити за употпуњавање и надоградњу постојеће мере, али и за диверзификацију мера у овој сфери чиме би потенцијално могла бити постигнута већа покривеност у условима велике разноликости радних аранжмана. На основу постојећег Закона, у односу на начин на који су формулисани услови остваривања права, готово половина жена које рађају у току једне године није покривена овом мером. Чини се да је дубље и далекосежније промишљање, када је ова мера у питању, изостало, а да је њена популациона компонента занемарена. Управо ће могућности унапређења мера усклађивања рада и родитељства бити у фокусу овог рада.
PB  - Нови Сад : Матица српска
T2  - Зборник Матице српске за друштвене науке
T1  - Рад и родитељство vs рад или родитељство
IS  - 167
SP  - 467
EP  - 477
DO  - 10.2298/ZMSDN1867467V
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_931
ER  - 

@article{
author = "Васић, Петар and Глигоријевић, Вера",
year = "2018",
abstract = "Једна од две кључне мере подстицања рађања у оквиру Закона о финансијској подршци породици с децом јесте накнада зараде током породиљског одсуства. Управо је ова мера окосница система усклађивања рада и родитељства, а у овом раду ће бити размотрени потенцијални ефекти овакве мере на квантум и темпо рађања, приказани примери добре праксе у другим државама и предложена могућа решења у вези с овом мером. Начин на који је мера формулисана, односно специфични услови на онову којих се остварује, могуће, уз позитивне продукују и одређене негативне ефекте на темпо рађања, а самим тиме индиректно и на квантум фертилитета. Бројни примери различитих решења за усклађивање рада и родитељства могу послужити за употпуњавање и надоградњу постојеће мере, али и за диверзификацију мера у овој сфери чиме би потенцијално могла бити постигнута већа покривеност у условима велике разноликости радних аранжмана. На основу постојећег Закона, у односу на начин на који су формулисани услови остваривања права, готово половина жена које рађају у току једне године није покривена овом мером. Чини се да је дубље и далекосежније промишљање, када је ова мера у питању, изостало, а да је њена популациона компонента занемарена. Управо ће могућности унапређења мера усклађивања рада и родитељства бити у фокусу овог рада.",
publisher = "Нови Сад : Матица српска",
journal = "Зборник Матице српске за друштвене науке",
title = "Рад и родитељство vs рад или родитељство",
number = "167",
pages = "467-477",
doi = "10.2298/ZMSDN1867467V",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_931"
}

Васић, П.,& Глигоријевић, В.. (2018). Рад и родитељство vs рад или родитељство. in Зборник Матице српске за друштвене науке
Нови Сад : Матица српска.(167), 467-477.
https://doi.org/10.2298/ZMSDN1867467V
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_931

Васић П, Глигоријевић В. Рад и родитељство vs рад или родитељство. in Зборник Матице српске за друштвене науке. 2018;(167):467-477.
doi:10.2298/ZMSDN1867467V
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_931 .

Васић, Петар, Глигоријевић, Вера, "Рад и родитељство vs рад или родитељство" in Зборник Матице српске за друштвене науке, no. 167 (2018):467-477,
https://doi.org/10.2298/ZMSDN1867467V .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_931 .

TY  - JOUR
AU  - Devedžić, Mirjana
AU  - Mirić, Natalija
AU  - Gligorijević, Vera
PY  - 2017
UR  - https://gery.gef.bg.ac.rs/handle/123456789/870
AB  - Population education is one of the strategic measures to encourage giving birth in low-fertility Serbia. The expected result is that such education may have an effect on reproductive intentions and overall people behavior. This study explores the thoughts about reproduction of three different student groups from the University of Belgrade, whereas their specific knowledge about demography ranges from basic to very good. The intention was to clarify whether awareness and knowledge about demographic problems change attitudes on reproduction of future highly educated people. The study was performed via a survey that was conducted among: Demography students, who have studied demographic phenomena for at least 3years, students who have taken only one course in demography during their studies and students who have not acquainted themselves with demographics throughout their studies. It is based on the students' views of ideal, desired and expected family size, on an evaluation of factors that affect reproduction, on identifying other beliefs relevant for future reproduction, as well as on a discussion with Demography students. Demographic education did not show to be an essential factor of differentiating reproductive norms of students. Collective rationality and a reflection of the economic crisis on reproductive intentions are dominant student responses.
PB  - Routledge Journals, Taylor & Francis Ltd, Abingdon
T2  - Journal of Geography In Higher Education
T1  - Does specific demographic education change young people's opinions about reproduction? The case of Serbia
VL  - 41
IS  - 2
SP  - 283
EP  - 304
DO  - 10.1080/03098265.2017.1295227
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_870
ER  - 

@article{
author = "Devedžić, Mirjana and Mirić, Natalija and Gligorijević, Vera",
year = "2017",
abstract = "Population education is one of the strategic measures to encourage giving birth in low-fertility Serbia. The expected result is that such education may have an effect on reproductive intentions and overall people behavior. This study explores the thoughts about reproduction of three different student groups from the University of Belgrade, whereas their specific knowledge about demography ranges from basic to very good. The intention was to clarify whether awareness and knowledge about demographic problems change attitudes on reproduction of future highly educated people. The study was performed via a survey that was conducted among: Demography students, who have studied demographic phenomena for at least 3years, students who have taken only one course in demography during their studies and students who have not acquainted themselves with demographics throughout their studies. It is based on the students' views of ideal, desired and expected family size, on an evaluation of factors that affect reproduction, on identifying other beliefs relevant for future reproduction, as well as on a discussion with Demography students. Demographic education did not show to be an essential factor of differentiating reproductive norms of students. Collective rationality and a reflection of the economic crisis on reproductive intentions are dominant student responses.",
publisher = "Routledge Journals, Taylor & Francis Ltd, Abingdon",
journal = "Journal of Geography In Higher Education",
title = "Does specific demographic education change young people's opinions about reproduction? The case of Serbia",
volume = "41",
number = "2",
pages = "283-304",
doi = "10.1080/03098265.2017.1295227",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_870"
}

Devedžić, M., Mirić, N.,& Gligorijević, V.. (2017). Does specific demographic education change young people's opinions about reproduction? The case of Serbia. in Journal of Geography In Higher Education
Routledge Journals, Taylor & Francis Ltd, Abingdon., 41(2), 283-304.
https://doi.org/10.1080/03098265.2017.1295227
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_870

Devedžić M, Mirić N, Gligorijević V. Does specific demographic education change young people's opinions about reproduction? The case of Serbia. in Journal of Geography In Higher Education. 2017;41(2):283-304.
doi:10.1080/03098265.2017.1295227
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_870 .

Devedžić, Mirjana, Mirić, Natalija, Gligorijević, Vera, "Does specific demographic education change young people's opinions about reproduction? The case of Serbia" in Journal of Geography In Higher Education, 41, no. 2 (2017):283-304,
https://doi.org/10.1080/03098265.2017.1295227 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_870 .

TY  - JOUR
AU  - Gligorijević, Vera
AU  - Vojković, Gordana
AU  - Mirić, Natalija
AU  - Vasić, Petar
PY  - 2016
UR  - https://gery.gef.bg.ac.rs/handle/123456789/759
AB  - The aim of this study was to determine regional and gender differences in motivators for establishing home-based businesses (HBBs) in a former Communist country, Serbia. It is widely accepted that a divide exists between opportunity-driven and necessity-driven entrepreneurs, with HBBs having a greater chance of survival if they are established for opportunity reasons. The fact that a large proportion of HBB owners in the sample reported opportunity motivators (56.7%) suggests that HBBs have a good chance of success in Serbia. The sample was devised of 310 HBB owners (contacted via a postal survey), stratified by gender, location (urban/rural) and type of residence (city/village). When asked to select their primary motivator, 43.3% of respondents selected the necessity motivator, stating that an HBB was "the only chance of employment". Necessity motivators were more frequently cited in urban areas, compared to rural areas, and 48.9% of women and 35.8% of men started their own business out of necessity. This indicates that there is still a long way to go before gender gaps are closed, as well as that equality must further be promoted in employment and other spheres of public policy (e.g. local economic development). These observations may contribute to establishing home-based business activities as significant contributors to the sustainability of rural communities, as well as to the promotion of awareness and support for self-employment.
PB  - Vienna : Osterr Geograph Gesellschaft (Austrian Geographical Society)
T2  - Mitteilungen der Österreichischen Geographischen Gesellschaft
T1  - Regional and gender differences in self-employment motivation: implications on job sustainability
VL  - 158
SP  - 149
EP  - 166
DO  - 10.1553/moegg158s149
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_759
ER  - 

@article{
author = "Gligorijević, Vera and Vojković, Gordana and Mirić, Natalija and Vasić, Petar",
year = "2016",
abstract = "The aim of this study was to determine regional and gender differences in motivators for establishing home-based businesses (HBBs) in a former Communist country, Serbia. It is widely accepted that a divide exists between opportunity-driven and necessity-driven entrepreneurs, with HBBs having a greater chance of survival if they are established for opportunity reasons. The fact that a large proportion of HBB owners in the sample reported opportunity motivators (56.7%) suggests that HBBs have a good chance of success in Serbia. The sample was devised of 310 HBB owners (contacted via a postal survey), stratified by gender, location (urban/rural) and type of residence (city/village). When asked to select their primary motivator, 43.3% of respondents selected the necessity motivator, stating that an HBB was "the only chance of employment". Necessity motivators were more frequently cited in urban areas, compared to rural areas, and 48.9% of women and 35.8% of men started their own business out of necessity. This indicates that there is still a long way to go before gender gaps are closed, as well as that equality must further be promoted in employment and other spheres of public policy (e.g. local economic development). These observations may contribute to establishing home-based business activities as significant contributors to the sustainability of rural communities, as well as to the promotion of awareness and support for self-employment.",
publisher = "Vienna : Osterr Geograph Gesellschaft (Austrian Geographical Society)",
journal = "Mitteilungen der Österreichischen Geographischen Gesellschaft",
title = "Regional and gender differences in self-employment motivation: implications on job sustainability",
volume = "158",
pages = "149-166",
doi = "10.1553/moegg158s149",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_759"
}

Gligorijević, V., Vojković, G., Mirić, N.,& Vasić, P.. (2016). Regional and gender differences in self-employment motivation: implications on job sustainability. in Mitteilungen der Österreichischen Geographischen Gesellschaft
Vienna : Osterr Geograph Gesellschaft (Austrian Geographical Society)., 158, 149-166.
https://doi.org/10.1553/moegg158s149
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_759

Gligorijević V, Vojković G, Mirić N, Vasić P. Regional and gender differences in self-employment motivation: implications on job sustainability. in Mitteilungen der Österreichischen Geographischen Gesellschaft. 2016;158:149-166.
doi:10.1553/moegg158s149
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_759 .

Gligorijević, Vera, Vojković, Gordana, Mirić, Natalija, Vasić, Petar, "Regional and gender differences in self-employment motivation: implications on job sustainability" in Mitteilungen der Österreichischen Geographischen Gesellschaft, 158 (2016):149-166,
https://doi.org/10.1553/moegg158s149 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_759 .

TY  - JOUR
AU  - Vasić, Petar
AU  - Gligorijević, Vera
AU  - Devedžić, Mirjana
PY  - 2014
UR  - http://gery.gef.bg.ac.rs/handle/123456789/1302
AB  - Population policy measures address all fertile women in Serbia, and the aim is to mobilize the largest number of women to give birth. Although strong response is desirable, not all women react, or at least not to the same extent, to the population policy measures which are financially based in Serbia. In this paper our intention was to identify which categories of fertile women could give greatest demographic benefit in the near future considering current population policy measures. We assumed that age and socioeconomic characteristics are the most relevant for the different response of women. Considering past structural changes of women population, and population projection results, we tried to define which categories of fertile women can give the greatest demographic benefit to the increase of birth level until 2041.
PB  - Novi Sad : Matica Srpska
T2  - Zbornik Matice srpske za društvene nauke
T1  - Responding to population policy - which women can provide the greatest demographic benefit in Serbia?
IS  - 148
SP  - 541
EP  - 550
DO  - 10.2298/ZMSDN1448541V
ER  - 

@article{
author = "Vasić, Petar and Gligorijević, Vera and Devedžić, Mirjana",
year = "2014",
abstract = "Population policy measures address all fertile women in Serbia, and the aim is to mobilize the largest number of women to give birth. Although strong response is desirable, not all women react, or at least not to the same extent, to the population policy measures which are financially based in Serbia. In this paper our intention was to identify which categories of fertile women could give greatest demographic benefit in the near future considering current population policy measures. We assumed that age and socioeconomic characteristics are the most relevant for the different response of women. Considering past structural changes of women population, and population projection results, we tried to define which categories of fertile women can give the greatest demographic benefit to the increase of birth level until 2041.",
publisher = "Novi Sad : Matica Srpska",
journal = "Zbornik Matice srpske za društvene nauke",
title = "Responding to population policy - which women can provide the greatest demographic benefit in Serbia?",
number = "148",
pages = "541-550",
doi = "10.2298/ZMSDN1448541V"
}

Vasić, P., Gligorijević, V.,& Devedžić, M.. (2014). Responding to population policy - which women can provide the greatest demographic benefit in Serbia?. in Zbornik Matice srpske za društvene nauke
Novi Sad : Matica Srpska.(148), 541-550.
https://doi.org/10.2298/ZMSDN1448541V

Vasić P, Gligorijević V, Devedžić M. Responding to population policy - which women can provide the greatest demographic benefit in Serbia?. in Zbornik Matice srpske za društvene nauke. 2014;(148):541-550.
doi:10.2298/ZMSDN1448541V .

Vasić, Petar, Gligorijević, Vera, Devedžić, Mirjana, "Responding to population policy - which women can provide the greatest demographic benefit in Serbia?" in Zbornik Matice srpske za društvene nauke, no. 148 (2014):541-550,
https://doi.org/10.2298/ZMSDN1448541V . .

TY  - JOUR
AU  - Gligorijević, Vera
AU  - Mirić, Natalija
AU  - Vasić, Petar
PY  - 2014
UR  - http://gery.gef.bg.ac.rs/handle/123456789/1508
AB  - This paper examines the role which different demographic groups (youth, persons of prime working age and older persons) have played in the overall change of the labour force (reproduction), changes in the educational attainment and changes in the distribution of occupations. This paper uses the pseudo-cohort analysis and cross-sectoral data collected from the Labour Force Survey. Main findings show that the educational attainment of new entrants into the labour force was higher than that of retiring workers over the time period of 2004–2014. The composition of occupational changes over the decade confirmed what had been observed for the educational attainment of the labour force. Young new entrants into strongly growing occupations (most of which were highly skilled) by far outnumbered the retirees over the past decade.
PB  - Novi Sad : Matica Srpska
T2  - Zbornik Matice srpske za društvene nauke
T1  - Is skills’ renewal in ageing workforce possible? Evidence from Serbia
VL  - 148
SP  - 653
EP  - 664
DO  - 10.2298/ZMSDN1448653G
ER  - 

@article{
author = "Gligorijević, Vera and Mirić, Natalija and Vasić, Petar",
year = "2014",
abstract = "This paper examines the role which different demographic groups (youth, persons of prime working age and older persons) have played in the overall change of the labour force (reproduction), changes in the educational attainment and changes in the distribution of occupations. This paper uses the pseudo-cohort analysis and cross-sectoral data collected from the Labour Force Survey. Main findings show that the educational attainment of new entrants into the labour force was higher than that of retiring workers over the time period of 2004–2014. The composition of occupational changes over the decade confirmed what had been observed for the educational attainment of the labour force. Young new entrants into strongly growing occupations (most of which were highly skilled) by far outnumbered the retirees over the past decade.",
publisher = "Novi Sad : Matica Srpska",
journal = "Zbornik Matice srpske za društvene nauke",
title = "Is skills’ renewal in ageing workforce possible? Evidence from Serbia",
volume = "148",
pages = "653-664",
doi = "10.2298/ZMSDN1448653G"
}

Gligorijević, V., Mirić, N.,& Vasić, P.. (2014). Is skills’ renewal in ageing workforce possible? Evidence from Serbia. in Zbornik Matice srpske za društvene nauke
Novi Sad : Matica Srpska., 148, 653-664.
https://doi.org/10.2298/ZMSDN1448653G

Gligorijević V, Mirić N, Vasić P. Is skills’ renewal in ageing workforce possible? Evidence from Serbia. in Zbornik Matice srpske za društvene nauke. 2014;148:653-664.
doi:10.2298/ZMSDN1448653G .

Gligorijević, Vera, Mirić, Natalija, Vasić, Petar, "Is skills’ renewal in ageing workforce possible? Evidence from Serbia" in Zbornik Matice srpske za društvene nauke, 148 (2014):653-664,
https://doi.org/10.2298/ZMSDN1448653G . .

TY  - JOUR
AU  - Gligorijević, Vera
AU  - Devedžić, Mirjana
AU  - Ratkaj, Ivan
PY  - 2014
UR  - https://gery.gef.bg.ac.rs/handle/123456789/644
AB  - This article highlights the patterns of Advanced Producer Services (APS) in Belgrade and relates them to contemporary spatial and economic intrametropolitan transformations. The locational strategies of APS have influenced the creation of another center called New Belgrade next to the traditional central business district (CBD). Over the last ten years, government planning documents and the location preferences of foreign firms have made New Belgrade the most attractive business location in Serbia. In a sample of the leading APS firms in Belgrade, 129 firms are analyzed in terms of firm sector, ownership, and location. The results confirm the multipolar-monocentric pattern, which appears to be a common feature in many European cities.
PB  - Ljubljana: Geografski inštitut Antona Melika ZRC SAZU
T2  - Acta Geographica Slovenica - Geografski zbornik
T1  - Localization factors and development strategies for producer services: a case study of Belgrade, Serbia
VL  - 54
IS  - 1
SP  - 132
EP  - 140
DO  - 10.3986/AGS54109
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_644
ER  - 

@article{
author = "Gligorijević, Vera and Devedžić, Mirjana and Ratkaj, Ivan",
year = "2014",
abstract = "This article highlights the patterns of Advanced Producer Services (APS) in Belgrade and relates them to contemporary spatial and economic intrametropolitan transformations. The locational strategies of APS have influenced the creation of another center called New Belgrade next to the traditional central business district (CBD). Over the last ten years, government planning documents and the location preferences of foreign firms have made New Belgrade the most attractive business location in Serbia. In a sample of the leading APS firms in Belgrade, 129 firms are analyzed in terms of firm sector, ownership, and location. The results confirm the multipolar-monocentric pattern, which appears to be a common feature in many European cities.",
publisher = "Ljubljana: Geografski inštitut Antona Melika ZRC SAZU",
journal = "Acta Geographica Slovenica - Geografski zbornik",
title = "Localization factors and development strategies for producer services: a case study of Belgrade, Serbia",
volume = "54",
number = "1",
pages = "132-140",
doi = "10.3986/AGS54109",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_644"
}

Gligorijević, V., Devedžić, M.,& Ratkaj, I.. (2014). Localization factors and development strategies for producer services: a case study of Belgrade, Serbia. in Acta Geographica Slovenica - Geografski zbornik
Ljubljana: Geografski inštitut Antona Melika ZRC SAZU., 54(1), 132-140.
https://doi.org/10.3986/AGS54109
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_644

Gligorijević V, Devedžić M, Ratkaj I. Localization factors and development strategies for producer services: a case study of Belgrade, Serbia. in Acta Geographica Slovenica - Geografski zbornik. 2014;54(1):132-140.
doi:10.3986/AGS54109
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_644 .

Gligorijević, Vera, Devedžić, Mirjana, Ratkaj, Ivan, "Localization factors and development strategies for producer services: a case study of Belgrade, Serbia" in Acta Geographica Slovenica - Geografski zbornik, 54, no. 1 (2014):132-140,
https://doi.org/10.3986/AGS54109 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_644 .

TY  - JOUR
AU  - Devedžić, Mirjana
AU  - Vojković, Gordana
AU  - Gligorijević, Vera
PY  - 2013
UR  - https://gery.gef.bg.ac.rs/handle/123456789/583
PB  - Beograd : Univerzitet u Beogradu - Geografski fakultet
T2  - Demografija
T1  - The Roadmap of Demography
IS  - 10
SP  - 25
EP  - 34
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_583
ER  - 

@article{
author = "Devedžić, Mirjana and Vojković, Gordana and Gligorijević, Vera",
year = "2013",
publisher = "Beograd : Univerzitet u Beogradu - Geografski fakultet",
journal = "Demografija",
title = "The Roadmap of Demography",
number = "10",
pages = "25-34",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_583"
}

Devedžić, M., Vojković, G.,& Gligorijević, V.. (2013). The Roadmap of Demography. in Demografija
Beograd : Univerzitet u Beogradu - Geografski fakultet.(10), 25-34.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_583

Devedžić M, Vojković G, Gligorijević V. The Roadmap of Demography. in Demografija. 2013;(10):25-34.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_583 .

Devedžić, Mirjana, Vojković, Gordana, Gligorijević, Vera, "The Roadmap of Demography" in Demografija, no. 10 (2013):25-34,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_583 .

TY  - JOUR
AU  - Gligorijević, Vera
AU  - Vasić, Petar
PY  - 2013
UR  - https://gery.gef.bg.ac.rs/handle/123456789/600
AB  - The aim of this paper is to contribute to the discussion about the impact human resources have on the process of economic development, especially the importance that the educational structure and individual business skills have in the informal economy modernization process and its integrations towards a formal economy. The educational structure of the employed in the informal sector was defined by classifying the workforce according to their education levels, and their individual business skills were determined by analyzing the techniques individuals used in the process of improving competitiveness. The analysis was based on the results of a survey research of the structural characteristics and spatial distribution of the informal economy in the Republic of Serbia conducted on a sample of 310 home-based businesses in 2011. The results have shown that the informally employed are as competitive as the formally employed, the educational structure of the informally employed depends on the type of community and the distance from the center; individual business skills depend on the gender structure of the business owner, apart from the type of community and its distance from the center (metropolitan areas).
AB  - Cilj istraživanja u ovom radu je da doprinese diskusiji o značaju ljudskih resursa za proces ekonomskog razvoja, posebno o značaju obrazovanja i individualnih poslovnih veština za proces modernizacije neformalne ekonomije i njene integracije u formalne privredne tokove. Ljudski resursi u neformalnom sektoru su analizirani standardnom klasifikacijom radne snage prema nivoima obrazovanja, a individualne poslovne veštine (sposobnosti) analizom tehnika koje su neformalno zaposlena lica koristila u postupku unapređenja konkurentnosti. Analiza je zasnovana na rezultatima anketnog istraživanja strukturnih karakteristika i prostornog razmeštaja neformalne ekonomije u Republici Srbiji, koje je tokom 2011. godine sprovedeno na uzorku od 310 kućnih preduzeća. Rezultati su pokazali da su prema obrazovnom sastavu, a posmatrano u nacionalnim okvirima, neformalno zaposlena lica podjednako konkurentna kao i formalno zaposleni, zatim, da obrazovni sastav neformalno zaposlenih lica zavisi od tipa naselja i distance od Beograda, a da individualne poslovne veštine, pored distance od Beograda i tipa naselja, zavise od polnog sastava ispitanika.
PB  - Kragujevac : Univerzitet u Kragujevcu - Ekonomski fakultet
T2  - Ekonomski horizonti
T1  - Human resources of informal economy in the Republic of Serbia
T1  - Ljudski resursi u neformalnoj ekonomiji u Republici Srbiji
VL  - 15
IS  - 2
SP  - 121
EP  - 132
DO  - 10.5937/ekonhor1302121G
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_600
ER  - 

@article{
author = "Gligorijević, Vera and Vasić, Petar",
year = "2013",
abstract = "The aim of this paper is to contribute to the discussion about the impact human resources have on the process of economic development, especially the importance that the educational structure and individual business skills have in the informal economy modernization process and its integrations towards a formal economy. The educational structure of the employed in the informal sector was defined by classifying the workforce according to their education levels, and their individual business skills were determined by analyzing the techniques individuals used in the process of improving competitiveness. The analysis was based on the results of a survey research of the structural characteristics and spatial distribution of the informal economy in the Republic of Serbia conducted on a sample of 310 home-based businesses in 2011. The results have shown that the informally employed are as competitive as the formally employed, the educational structure of the informally employed depends on the type of community and the distance from the center; individual business skills depend on the gender structure of the business owner, apart from the type of community and its distance from the center (metropolitan areas)., Cilj istraživanja u ovom radu je da doprinese diskusiji o značaju ljudskih resursa za proces ekonomskog razvoja, posebno o značaju obrazovanja i individualnih poslovnih veština za proces modernizacije neformalne ekonomije i njene integracije u formalne privredne tokove. Ljudski resursi u neformalnom sektoru su analizirani standardnom klasifikacijom radne snage prema nivoima obrazovanja, a individualne poslovne veštine (sposobnosti) analizom tehnika koje su neformalno zaposlena lica koristila u postupku unapređenja konkurentnosti. Analiza je zasnovana na rezultatima anketnog istraživanja strukturnih karakteristika i prostornog razmeštaja neformalne ekonomije u Republici Srbiji, koje je tokom 2011. godine sprovedeno na uzorku od 310 kućnih preduzeća. Rezultati su pokazali da su prema obrazovnom sastavu, a posmatrano u nacionalnim okvirima, neformalno zaposlena lica podjednako konkurentna kao i formalno zaposleni, zatim, da obrazovni sastav neformalno zaposlenih lica zavisi od tipa naselja i distance od Beograda, a da individualne poslovne veštine, pored distance od Beograda i tipa naselja, zavise od polnog sastava ispitanika.",
publisher = "Kragujevac : Univerzitet u Kragujevcu - Ekonomski fakultet",
journal = "Ekonomski horizonti",
title = "Human resources of informal economy in the Republic of Serbia, Ljudski resursi u neformalnoj ekonomiji u Republici Srbiji",
volume = "15",
number = "2",
pages = "121-132",
doi = "10.5937/ekonhor1302121G",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_600"
}

Gligorijević, V.,& Vasić, P.. (2013). Human resources of informal economy in the Republic of Serbia. in Ekonomski horizonti
Kragujevac : Univerzitet u Kragujevcu - Ekonomski fakultet., 15(2), 121-132.
https://doi.org/10.5937/ekonhor1302121G
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_600

Gligorijević V, Vasić P. Human resources of informal economy in the Republic of Serbia. in Ekonomski horizonti. 2013;15(2):121-132.
doi:10.5937/ekonhor1302121G
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_600 .

Gligorijević, Vera, Vasić, Petar, "Human resources of informal economy in the Republic of Serbia" in Ekonomski horizonti, 15, no. 2 (2013):121-132,
https://doi.org/10.5937/ekonhor1302121G .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_600 .

TY  - THES
AU  - Gligorijević, Vera
PY  - 2012
UR  - http://eteze.bg.ac.rs/application/showtheses?thesesId=1409
UR  - http://nardus.mpn.gov.rs/handle/123456789/2181
UR  - https://fedorabg.bg.ac.rs/fedora/get/o:8632/bdef:Content/download
UR  - http://vbs.rs/scripts/cobiss?command=DISPLAY&base=70036&RID=45158159
UR  - https://gery.gef.bg.ac.rs/handle/123456789/1095
AB  - Having in mind the dynamics of agricultural and rural population, the process of demographic transition in Serbia, and the transition of Serbian economy from primary to service sector, on one side, and from central-planned to market economy on the other side, the aim of this thesis is to prove the shift in the primary occupation of rural population. In circumstances where direct investments in the rural economy are very limited, and unlike the period of industrialization the chances of non-agricultural employment of the rural population are significantly reduced, the choice of primary occupation of the rural population and the diversification of rural economy and incomes rely on personal and local resources, technical or human, whose full engagement is linked to practice of selfemployment and entrepreneurship. In the strategies of agricultural development, especially newer strategies of rural development, untraditional agricultural activities and newly non-agricultural jobs are considered to be the main factors of sustainable development in villages. That is why this thesis studies modern economic-geographical and demographical changes of agrarian space in Serbia from the economy activities and incomes diversification standpoint. It is thought that the population of rural parts of Serbia recognized the problems that are decrease of agriculture, insecure income sources and strong emigrations towards urban parts of the country, and reacted to these globalization challenges by developing new forms of activity. It is also thought that the diversification of agricultural activities, the multi-functionality of agriculture and pluriactivity of agricultural population slow down the rural population emigrations. More non-agricultural jobs of higher quality in rural regions could slow down the gender-selective emigrations of the population capable of work and reproduction, which is especially important in the context of reducing gender gap in Serbian villages and in the context of marriage and fertility of rural population. Empirical research in this thesis is based on the hypothesis that higher rates of activity in the non-agricultural sectors can improve life standards and generate incomes in rural areas, which is the main hypothesis of sustainable development in households and rural villages...
AB  - Imajući na umu dinamiku poljoprivrednog i seoskog stanovništva, proces demografske tranzicije u Republici Srbiji (u daljem tekstu Srbiji) i tranziciju srpske ekonomije od primarnog sektora ka sektoru usluga, sa jedne strane, i od centralno-planske ka tržišnoj ekonomiji sa druge, ova teza nastoji da empirijski dokaže zaokret u izboru primarnog zanimanja seoskog stanovništva. U uslovima kada su direktne investicije u seosku ekonomiju veoma ograničene, a za razliku od perioda industrijalizacije šanse za nepoljoprivredno zapošljavanje seoskog stanovništva značajno redukovane, izbor primarnog zanimanja seoske populacije i diverzifikacija seoske ekonomije i prihoda oslonjena je na lične i lokalne resurse, materijalne ili ljudske, čije je puno angažovanje vezano za praksu samozapoljavanja i preduzetništva. U startegijama razvoja poljoprivrede a posebno u novijim strategijama ruralnog razvoja, netradicionalne poljoprivredne aktivnosti i novostvoreni nepoljoprivredni poslovi smatraju se ključnim faktorima održivog razvoja sela. Zato se u ovoj tezi savremene ekonomsko-geografske i demografske promene agrarnog prostora Srbije, istražuju sa stanovišta diverzifikacije ekonomskih aktivnosti i načina na koji diverzifikacija aktivnosti i prihoda može uticati na održiv demografski razvoj. Pretpostavlja se da je stanovništvo slabo urbanizovanog prostora Srbije, prepoznavši problem kontinuiranog slabljenje poljoprivrede, neizvesnih izvora prihoda i snažne emigracije, na izazove ekonomske globalizacije odgovorilo razvojem novih formi privređivanja. Takođe se pretpostavlja da diverzifikacija poljoprivrednih aktivnosti, multifunkcionalnost poljoprivrede i pluriaktivnost poljoprivrednog stanovništva doprinose usporavanju emigracije seoskog stanovništva. Više kvalitetnijih nepoljoprivrednih poslova u seoskim sredinama moglo bi usporiti po polu selektivno iseljavanje radno i reproduktivno sposobnog stanovništva, što je posebno važno u kontekstu redukovanja polnog debalansa u srpskim selima i kontekstu bračnosti i fertiliteta seoske populacije. Empirijsko istraživanje u ovoj tezi je utemeljeno na pretpostavci da više stope aktivnosti u nepoljoprivrednim delatnostima doprinose generisanju prihoda i unapređenju standarda života seoskog stanovništva, što je osnovna pretpostavka održivog ekonomskog i demografskog razvoja domaćinstava i seoskih naselja...
PB  - Univerzitet u Beogradu - Geografski fakultet
T1  - Ekonomsko-geografske i demografske promene agrarnog prostora Srbije
T1  - Changes of agrarian space in Serbia: economical-geographycal and demographycal aspects
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_nardus_2181
ER  - 

@phdthesis{
author = "Gligorijević, Vera",
year = "2012",
abstract = "Having in mind the dynamics of agricultural and rural population, the process of demographic transition in Serbia, and the transition of Serbian economy from primary to service sector, on one side, and from central-planned to market economy on the other side, the aim of this thesis is to prove the shift in the primary occupation of rural population. In circumstances where direct investments in the rural economy are very limited, and unlike the period of industrialization the chances of non-agricultural employment of the rural population are significantly reduced, the choice of primary occupation of the rural population and the diversification of rural economy and incomes rely on personal and local resources, technical or human, whose full engagement is linked to practice of selfemployment and entrepreneurship. In the strategies of agricultural development, especially newer strategies of rural development, untraditional agricultural activities and newly non-agricultural jobs are considered to be the main factors of sustainable development in villages. That is why this thesis studies modern economic-geographical and demographical changes of agrarian space in Serbia from the economy activities and incomes diversification standpoint. It is thought that the population of rural parts of Serbia recognized the problems that are decrease of agriculture, insecure income sources and strong emigrations towards urban parts of the country, and reacted to these globalization challenges by developing new forms of activity. It is also thought that the diversification of agricultural activities, the multi-functionality of agriculture and pluriactivity of agricultural population slow down the rural population emigrations. More non-agricultural jobs of higher quality in rural regions could slow down the gender-selective emigrations of the population capable of work and reproduction, which is especially important in the context of reducing gender gap in Serbian villages and in the context of marriage and fertility of rural population. Empirical research in this thesis is based on the hypothesis that higher rates of activity in the non-agricultural sectors can improve life standards and generate incomes in rural areas, which is the main hypothesis of sustainable development in households and rural villages..., Imajući na umu dinamiku poljoprivrednog i seoskog stanovništva, proces demografske tranzicije u Republici Srbiji (u daljem tekstu Srbiji) i tranziciju srpske ekonomije od primarnog sektora ka sektoru usluga, sa jedne strane, i od centralno-planske ka tržišnoj ekonomiji sa druge, ova teza nastoji da empirijski dokaže zaokret u izboru primarnog zanimanja seoskog stanovništva. U uslovima kada su direktne investicije u seosku ekonomiju veoma ograničene, a za razliku od perioda industrijalizacije šanse za nepoljoprivredno zapošljavanje seoskog stanovništva značajno redukovane, izbor primarnog zanimanja seoske populacije i diverzifikacija seoske ekonomije i prihoda oslonjena je na lične i lokalne resurse, materijalne ili ljudske, čije je puno angažovanje vezano za praksu samozapoljavanja i preduzetništva. U startegijama razvoja poljoprivrede a posebno u novijim strategijama ruralnog razvoja, netradicionalne poljoprivredne aktivnosti i novostvoreni nepoljoprivredni poslovi smatraju se ključnim faktorima održivog razvoja sela. Zato se u ovoj tezi savremene ekonomsko-geografske i demografske promene agrarnog prostora Srbije, istražuju sa stanovišta diverzifikacije ekonomskih aktivnosti i načina na koji diverzifikacija aktivnosti i prihoda može uticati na održiv demografski razvoj. Pretpostavlja se da je stanovništvo slabo urbanizovanog prostora Srbije, prepoznavši problem kontinuiranog slabljenje poljoprivrede, neizvesnih izvora prihoda i snažne emigracije, na izazove ekonomske globalizacije odgovorilo razvojem novih formi privređivanja. Takođe se pretpostavlja da diverzifikacija poljoprivrednih aktivnosti, multifunkcionalnost poljoprivrede i pluriaktivnost poljoprivrednog stanovništva doprinose usporavanju emigracije seoskog stanovništva. Više kvalitetnijih nepoljoprivrednih poslova u seoskim sredinama moglo bi usporiti po polu selektivno iseljavanje radno i reproduktivno sposobnog stanovništva, što je posebno važno u kontekstu redukovanja polnog debalansa u srpskim selima i kontekstu bračnosti i fertiliteta seoske populacije. Empirijsko istraživanje u ovoj tezi je utemeljeno na pretpostavci da više stope aktivnosti u nepoljoprivrednim delatnostima doprinose generisanju prihoda i unapređenju standarda života seoskog stanovništva, što je osnovna pretpostavka održivog ekonomskog i demografskog razvoja domaćinstava i seoskih naselja...",
publisher = "Univerzitet u Beogradu - Geografski fakultet",
title = "Ekonomsko-geografske i demografske promene agrarnog prostora Srbije, Changes of agrarian space in Serbia: economical-geographycal and demographycal aspects",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_nardus_2181"
}

Gligorijević, V.. (2012). Ekonomsko-geografske i demografske promene agrarnog prostora Srbije. 
Univerzitet u Beogradu - Geografski fakultet..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_nardus_2181

Gligorijević V. Ekonomsko-geografske i demografske promene agrarnog prostora Srbije. 2012;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_nardus_2181 .

Gligorijević, Vera, "Ekonomsko-geografske i demografske promene agrarnog prostora Srbije" (2012),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_nardus_2181 .

TY  - JOUR
AU  - Gligorijević, Vera
AU  - Devedžić, Mirjana
PY  - 2011
UR  - https://gery.gef.bg.ac.rs/handle/123456789/416
AB  - The aim of this paper is to contribute to the discussion of urban-rural distribution of population in Serbia. In the context of European regional policy, the work focuses specifically on the definition of rural regions and changes in the participation of rural regions in the distribution of total population. The rural regions are defined in this paper according to the original methodology of the Organization for economic cooperation and development (OECD), recently modified - in 2010. Based on the degree of rurality, we divide the regions in three categories. The basic hypothesis is the increase of rurality, alongside with the decrease of total population. Results made from 2003 to 2010 confirmed this hypothesis.
AB  - Cilj ovog rada je doprinos diskusiji o urbano-ruralnoj distribuciji stanovništva u Srbiji. U kontekstu evropske regionalne politike, rad se posebno fokusira na definisanje ruralnih regiona i promene učešća ruralnih regiona u raspodeli ukupne populacije. U radu se koristi originalna metodologija Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj, koja je 2010 revidirana i unapređena. Metodologija podrazumeva trihotomnu prostornu podelu na osnovu merenja gustine naseljenosti. Osnovna hipoteza je da se stepen ruralnosti u Srbiji povećava sa opadanjem ukupnog stanovništva i stepenom generalizacije teritorije. Rezultati su potvrdili pretpostavku, jer je u periodu 2003-2010. godina, sa smanjenjem broja stanovnika stepen ruralnosti rastao.
PB  - Beograd : Univerzitet u Beogradu - Geografski fakultet
T2  - Zbornik radova - Geografski fakultet Univerziteta u Beogradu
T1  - Changes in the distribution of rural population in Serbia
T1  - Promene u distribuciji ruralnog stanovništva Srbije
IS  - 59
SP  - 1
EP  - 24
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_416
ER  - 

@article{
author = "Gligorijević, Vera and Devedžić, Mirjana",
year = "2011",
abstract = "The aim of this paper is to contribute to the discussion of urban-rural distribution of population in Serbia. In the context of European regional policy, the work focuses specifically on the definition of rural regions and changes in the participation of rural regions in the distribution of total population. The rural regions are defined in this paper according to the original methodology of the Organization for economic cooperation and development (OECD), recently modified - in 2010. Based on the degree of rurality, we divide the regions in three categories. The basic hypothesis is the increase of rurality, alongside with the decrease of total population. Results made from 2003 to 2010 confirmed this hypothesis., Cilj ovog rada je doprinos diskusiji o urbano-ruralnoj distribuciji stanovništva u Srbiji. U kontekstu evropske regionalne politike, rad se posebno fokusira na definisanje ruralnih regiona i promene učešća ruralnih regiona u raspodeli ukupne populacije. U radu se koristi originalna metodologija Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj, koja je 2010 revidirana i unapređena. Metodologija podrazumeva trihotomnu prostornu podelu na osnovu merenja gustine naseljenosti. Osnovna hipoteza je da se stepen ruralnosti u Srbiji povećava sa opadanjem ukupnog stanovništva i stepenom generalizacije teritorije. Rezultati su potvrdili pretpostavku, jer je u periodu 2003-2010. godina, sa smanjenjem broja stanovnika stepen ruralnosti rastao.",
publisher = "Beograd : Univerzitet u Beogradu - Geografski fakultet",
journal = "Zbornik radova - Geografski fakultet Univerziteta u Beogradu",
title = "Changes in the distribution of rural population in Serbia, Promene u distribuciji ruralnog stanovništva Srbije",
number = "59",
pages = "1-24",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_416"
}

Gligorijević, V.,& Devedžić, M.. (2011). Changes in the distribution of rural population in Serbia. in Zbornik radova - Geografski fakultet Univerziteta u Beogradu
Beograd : Univerzitet u Beogradu - Geografski fakultet.(59), 1-24.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_416

Gligorijević V, Devedžić M. Changes in the distribution of rural population in Serbia. in Zbornik radova - Geografski fakultet Univerziteta u Beogradu. 2011;(59):1-24.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_416 .

Gligorijević, Vera, Devedžić, Mirjana, "Changes in the distribution of rural population in Serbia" in Zbornik radova - Geografski fakultet Univerziteta u Beogradu, no. 59 (2011):1-24,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_gery_416 .