Lokalna samouprava i banje Srbije u prošlosti

Abstract

Voda je najvrednije i ničim zamenjivo prirodno dobro čoveka i čovečanstva. Pojavljuje se u više oblika i gradi više hidrografskih objekata. Sa kultnog, zdravstvenog, rekreativnog i turističkog aspekta, posebo se uvažavaju mineralne, termalne i termomineralne vode, koje čovek i društvo koriste već više milenijuma i na više načina. Zbog toga su nekadašnja i savremena saznanja o lekovitim vodama i banjama, od posebnog značaja i koristi, kako za lokalnu sredinu, tako i za opštu nacionalnu strategiju svrsishodnog korišćenja, unapređenja, očuvanja i planskog razvoja. Bogata istorijska prošlost naučnog istraživanja, kaptiranja i korišćenja izvora lekovite vode u Srbiji ima dugu tradiciju. Od inicijaive pojedinaca i lokalne zajednice, do državne intervencije, banjski turizam se u Srbiji razvio do zavidnih visina. Danas po broju smeštajnih kapaciteta, zaposlenosti i prometu turista je ispred planinskog turizma i može se upoređivati samo sa istim pokazateljima Beograda. Od tragova rimskih kupatila i turskih hamama, u nekoliko naših banja, do naših dana izrasli su balneološki centri prepoznativi i van granica Srbije. Od Fundatorskog osnivateljnog društva kiselo-vriše vode u Vrnjcima do savremenih velnes centara u više banja Srbije, značaj lokalne i držvne organizovanosti banjskog lečenja i turizma, u širem smislu reči, bogat je događajima i akcijama.