Директни и индиректни ефекти демографских структура на стопу партиципације у радној снази
Апстракт
На стопу економске активности радно способног становништва старост и образовање двојако делују: преко специфичних стопа активности (директни или бихевиорални ефекти) и посредством нумеричке расподеле становништва (индиректни или композитни ефекти). Природа везе између активности, старења и образовања становништва је добро описана у демографској литератури, али је непознато у којој мери на ниво економске активности становништва утичу директна и индиректна компонента старења и образовања, да ли се однос компоненти мења током времена, и може ли се на основу доприноса ове две компоненте прецизније одредити потенцијал за проширење обима радне снаге. У раду се анализира период 2002–2021. година, када су вредности стопе активности у Србији флуктуирале, па је било интересантно истражити који су ефекти снажније деловали током две деценије дивергентних трендова опште стопе (опадање током 2002–2011. и раст од 2011. до 2021. године). Претпоставља се да су на ниво економске активности становништва ...јаче деловали бихевиорални него композитни ефекти. Анализа је ослоњена на податке
„Анкете о радној снази”, а за квантификацију доприноса директне и индиректне компоненте употребљен је у демографији често коришћен метод декомпозиције општих стопа. Резултати су показали да општа стопа активности становништва кореспондира са кретањем учешћа примарног радног контингента (25–55 година), и да је током читавог истраживаног периода структурна компонента била слабије изражена у односу на бихевиоралну, посебно у контингенту женског становништва. Са аспекта образовања добијени су слични резултати: на кретање нивоа економске активности становништва снажније су деловале промене специфичних стопа према нивоу образовања, него промена образовног састава становништва.
Кључне речи:
старење / образовање / општа стопа активности / радни контингент / декомпозиција / специфичне стопе активностиИзвор:
Zbornik Matice srpske za društvene nauke, 2023, 185, 31-50Издавач:
- Нови Сад : Матица
Колекције
Институција/група
Geografski fakultetTY - JOUR AU - Глигоријевић, Вера AU - Кнежевић, Александар AU - Бакић, Дамјан PY - 2023 UR - http://gery.gef.bg.ac.rs/handle/123456789/1473 AB - На стопу економске активности радно способног становништва старост и образовање двојако делују: преко специфичних стопа активности (директни или бихевиорални ефекти) и посредством нумеричке расподеле становништва (индиректни или композитни ефекти). Природа везе између активности, старења и образовања становништва је добро описана у демографској литератури, али је непознато у којој мери на ниво економске активности становништва утичу директна и индиректна компонента старења и образовања, да ли се однос компоненти мења током времена, и може ли се на основу доприноса ове две компоненте прецизније одредити потенцијал за проширење обима радне снаге. У раду се анализира период 2002–2021. година, када су вредности стопе активности у Србији флуктуирале, па је било интересантно истражити који су ефекти снажније деловали током две деценије дивергентних трендова опште стопе (опадање током 2002–2011. и раст од 2011. до 2021. године). Претпоставља се да су на ниво економске активности становништва јаче деловали бихевиорални него композитни ефекти. Анализа је ослоњена на податке „Анкете о радној снази”, а за квантификацију доприноса директне и индиректне компоненте употребљен је у демографији често коришћен метод декомпозиције општих стопа. Резултати су показали да општа стопа активности становништва кореспондира са кретањем учешћа примарног радног контингента (25–55 година), и да је током читавог истраживаног периода структурна компонента била слабије изражена у односу на бихевиоралну, посебно у контингенту женског становништва. Са аспекта образовања добијени су слични резултати: на кретање нивоа економске активности становништва снажније су деловале промене специфичних стопа према нивоу образовања, него промена образовног састава становништва. PB - Нови Сад : Матица T2 - Zbornik Matice srpske za društvene nauke T1 - Директни и индиректни ефекти демографских структура на стопу партиципације у радној снази IS - 185 SP - 31 EP - 50 DO - 10.2298/ZMSDN2385031G ER -
@article{ author = "Глигоријевић, Вера and Кнежевић, Александар and Бакић, Дамјан", year = "2023", abstract = "На стопу економске активности радно способног становништва старост и образовање двојако делују: преко специфичних стопа активности (директни или бихевиорални ефекти) и посредством нумеричке расподеле становништва (индиректни или композитни ефекти). Природа везе између активности, старења и образовања становништва је добро описана у демографској литератури, али је непознато у којој мери на ниво економске активности становништва утичу директна и индиректна компонента старења и образовања, да ли се однос компоненти мења током времена, и може ли се на основу доприноса ове две компоненте прецизније одредити потенцијал за проширење обима радне снаге. У раду се анализира период 2002–2021. година, када су вредности стопе активности у Србији флуктуирале, па је било интересантно истражити који су ефекти снажније деловали током две деценије дивергентних трендова опште стопе (опадање током 2002–2011. и раст од 2011. до 2021. године). Претпоставља се да су на ниво економске активности становништва јаче деловали бихевиорални него композитни ефекти. Анализа је ослоњена на податке „Анкете о радној снази”, а за квантификацију доприноса директне и индиректне компоненте употребљен је у демографији често коришћен метод декомпозиције општих стопа. Резултати су показали да општа стопа активности становништва кореспондира са кретањем учешћа примарног радног контингента (25–55 година), и да је током читавог истраживаног периода структурна компонента била слабије изражена у односу на бихевиоралну, посебно у контингенту женског становништва. Са аспекта образовања добијени су слични резултати: на кретање нивоа економске активности становништва снажније су деловале промене специфичних стопа према нивоу образовања, него промена образовног састава становништва.", publisher = "Нови Сад : Матица", journal = "Zbornik Matice srpske za društvene nauke", title = "Директни и индиректни ефекти демографских структура на стопу партиципације у радној снази", number = "185", pages = "31-50", doi = "10.2298/ZMSDN2385031G" }
Глигоријевић, В., Кнежевић, А.,& Бакић, Д.. (2023). Директни и индиректни ефекти демографских структура на стопу партиципације у радној снази. in Zbornik Matice srpske za društvene nauke Нови Сад : Матица.(185), 31-50. https://doi.org/10.2298/ZMSDN2385031G
Глигоријевић В, Кнежевић А, Бакић Д. Директни и индиректни ефекти демографских структура на стопу партиципације у радној снази. in Zbornik Matice srpske za društvene nauke. 2023;(185):31-50. doi:10.2298/ZMSDN2385031G .
Глигоријевић, Вера, Кнежевић, Александар, Бакић, Дамјан, "Директни и индиректни ефекти демографских структура на стопу партиципације у радној снази" in Zbornik Matice srpske za društvene nauke, no. 185 (2023):31-50, https://doi.org/10.2298/ZMSDN2385031G . .