Картографски метод у контексту геовизуелизације

Abstract

Сазнања о геопростору заснивају се на разноврсним облицима картографске визуелизације. Она омогућава ефикасну системску организацију, презентацију, комуникацију и употребу геопросторних података у графичком, дигиталном и тактилном облику. Спектар примене наменски, кориснички оријентисаних модела картографске визуелизације све више се развија. У бројним научним и практичним областима примене геоподатака, као основе сазнања, форме картографске визуелизације у фокусу су истраживања. Проблематика визуелног идентификовања и разумевања реалних и апстрактних компонената геопросторног садржаја захтева развијену картографску праксу. Неопходна знања о геопросторним компонентама не зависе само од квалитета геореференцираних података, већ и од начина њихове визуелизације. Сложеност и разноврсност проблематике картирања и презентације карактеристика геопросторног садржаја успешно се остварује применом картографског метода. Картографски метод и језик карте повезују картографију са другим геонаукама. Опредмећивањем картографског метода у процесу истраживања и картографисања настаје специфичан графички модел - карта. Његова основна - сазнајна категорија јесте картографисање, тј. моделовање, под којим се карта схвата као својеврсна материјализација сазнања о реалном свету и интерпретација тог сазнања. Примена картографског метода у облику је картографско-методског алгоритма. Карта као графички израз преноса информација о локацији, структурним и функционалним карактеристикама и везама природних, друштвених и географских појава и процеса, има велики значај при реализацији бројних људских активности везаних за простор, од локалног до глобалног нивоа. Картом се значења великог броја геоподатака јасно и прегледно интерпретира великом броју корисника. Дигитална технологија проширила је могућности геовизуелизације и тиме повећала информативну вредност картографских модела. Она је рационализовала и повећала њихов аналитички потенцијал.