Reciklažni centri u zemljama EU – primer Hrvatska, Slovenija i Nemačka

Abstract

U Evropi potrošnja dobara se konstantno uvedava kao posledica porasta broja stanovnika i sve vedih prohteva i potreba društvene zajednice koje se mogu zadovoljiti jedino povedanim obimom proizvodnje, pri čemu dolazi do intezivnije produkcije otpada. Upravljanje otpadom nalazi se u središtu mnogih strategija Evropske unije koje se bave životnom sredinom još od 1970-tih godina. Sve one naglašavaju važnost smanjenja količina generisanog otpada i njegovu ponovnu upotrebu, stavljajudi akcenat na reciklažu, gde se komponente iz otpada koriste kao ulazni materijali za proizvodnju novih proizvoda. Od 2008. godine do danas upravljanje otpadom se unapredilo u gotovo svim zemljama EU, pri čemu se sve vede količine otpada recikliraju ili koriste za dobijanje energije, a sve manje odlaže. Prema zvaničnim podacima EUROSTAT-a od ukupne količine generisanog otpada u EU u 2014. godini reciklirano je oko 44%. Pojedine države članice recikliraju i preko 60% otpada. Tako visok udeo reciklaže rezultat je jake ekološke svesti javnosti, razvijene reciklažne industrije i dobro organizovane mreže reciklažnih centara. Ovaj rad ima za cilj da analizira i ukratko prikaže način funkcionisanja i organizacije reciklažnih centara u Sloveniji i Nemačkoj koje predstavljaju primere dobre prakse u oblasti reciklaže otpada, i Hrvatskoj kao zemlji u neposrednom okruženju i članici EU koja možda još uvek nije dostigla stepen zastupljenosti reciklaže kao dve pomenute države, ali sigurnim koracima ide ka dostizanju evropskih standarda, sa ciljem da se primeri pozitivne prakse zemalja Evropske unije koje su jedne od vodedih u ovoj oblasti iskoriste kao osnova za razvoj efikasnijeg i održivijeg sistema reciklaže u Republici Srbiji.