Нови приступ политици према рађању

Abstract

Рађање испод нивоа замене генерација феномен је са којим се суочава највећи број европских земаља, а у Србији је присутан више од 60 година. Једна од главних карактеристика недовољног рађања у Србији јесте и одлагање рађања у старију животну доб. Политика подстицања рађања би, поред стимулативног карактера у односу на ред рођења деце, требало да буде усмерена и на то да омогући појединицима да имају децу у ранијим годинама старости, или макар да не одлажу одлуку о родитељству. Овакав приступ формулисању политика према фертилитету у иностраној литератури познат је под називом темпо политике. Постоје различите препоруке у оквиру темпо политика, од скраћивања образовног процеса, преко ранијег поласка у школу, до препорука које се односе на промену редоследа кључних животних догађаја појединца (школовање, запослење, брак, рађање), а све у циљу заустављања даљег одлагања рађања. Како је за државу важно колико деце се рађа, тако је важно и у којој старости жена рађа. Постоји низ начина на који би старост жене могла бити укључена у систем подстицања рађања којима ће у овом раду бити посвећена посебна пажња.