Various aspects of dryness in Serbia

Abstract

In this manuscript we analyze daily rainfall observational records from 22 weather stations located in different regions over Serbia in the period 1949–2007. We examine the characteristics of dryness by using the Dry Days Since Last Rain – DDSLR approach. In order to quantify the DDSLR we use three metrics for each weather station: severity, consistency and uncertainty. Results show that these three metrics vary independently of each other as well as that there is a weak relationship between them. Weather stations in the northern parts of Serbia, with moderate annual amount of rainfall less than 650 mm, present higher dryness conditions whereas the lowest values were obtained for central parts in Serbia. Limited number of studies examined drying tendencies in Serbia and neighboring countries so far. We consider Serbia as an area of particular interest because of its position in a frontier between Mediterranean conditions on the southwest and the continental inland.

Дуги периоди без кише могу изазвати негативне последице на животну средину, економију и друштво. Суше несумњиво утичу и на водне ресурсе, пољопривреду, интензитет шумских пожара и деградацију земљишта. У овом раду анализиране су осмотрене дневне падавине у Србији у периоду између 1949. и 2007. године. Простор Србије је од посебног интереса с обзиром на његов географски положај између медитеранских и континенталних услова климе. У овом раду испитиване су карактеристике суше користећи приступ Dry Days Since Last Rain – DDSLR. За квантификацију DDSLR анализирана су три параметра на свакој станици: severity, consistency и uncertainty. Северни делови Србије, који имају релативно умерену количину падавина током године, показали су сушне тенденције. С друге стране, најниже вредности истраживаних параметара уочене се у централној Србији. Имајући у виду резултате истраживања може се закључити да суша није значајна климатска претња за Србију. Другим речима, како је Србија изложена утицајима медитеранске климе у њеним југозападним деловима, са вредностима медитеранског индекса од 1, могућност од појаве суша значајно је умањена. Појава суше у Србији изражена је у северним и источним деловима земље, равницама са најпродуктивнијим типовима земљишта. Због тога је боље разумевање ове појаве у Србији и њених друштвених и економских последица кључно у будућим истраживањима.